Прочитај ми чланакСветски познати кардиохирург Вишеслав Хаџи-Тановић преминуо је у 74. години. Та вест одјекнула је у српској јавности. Импресивна биографија која ће се памтити.
Дипломирао је са 22 године, 1970. на Медицинском факултету у Београду. Још за време студија заинтересовао се за кардиологију, за проблематику срчаних болесника.
Већ 1974. године добио је Мајску награду Савеза социјалистичке омладине као најуспешнији млади доктор.
Као стипендиста француске владе 1978. одлази у Париз на специјализацију, где је вишеструко увећао своје знање, посебно из неинвазивне кардиолошке дијагностике.
Потом се усавршавао у Хјустону, у Америци. Године 1990. отворио је прву приватну Клинику за срце у Југославији, а био је и професор Медицинског факултета.
Аутор је књиге Болести срца, која се користи као уџбеник на постидиполомски студијама на Медицинском факултету у Београду.
Сахрана ће бити у понедељак, на Новом гробљу, у 14 часова.
Отворено говори о проблемима у здравству и да их назове правим именом. О томе сведочи и његов интервју за Нову економију који је дао још пре пет година – сви проблеми и даље су актуелни.
„Ако се зна да је српско здравство по корупцији међу првима у свету, онда није тешко закључити да новац пореских обвезника није трошен за здравствену заштиту већ за „друге сврхе“! Када погледате Европски здравствени потрошачки индекс (Еуро Хеалтх Цонсумер Индеx, ЕХЦИ) који сваке године издаје Европска унија, ми смо и даље на последњем месту или смо око последњег. Ако смо последњи у Европи, чак и иза Албаније или Румуније испред којих смо својевремено били и за сто места, онда је јасно да је реч о распаду не само здравственог, већ и политичко-економског система земље.
Ако се рат и санкције током 10 година могу узети као оправдање за пропадање здравственог система, онда се последњих 15 година може окарактерисати као систематско урушавање путем безобзирне корупције, катастрофалног менаџмента и бескрупулозног запошљавања неспособних партијских кадрова“, објашњава професор Хаџи-Тановић.
Он каже да је српско здравство уништавано преко добро разрађеног и једноставног система корупције у врху власти, која је најизраженија приликом тендера за велике инвестиције, при изградњи или реновирању здравствених објеката, куповини скупе опреме, тендерима за набавку лекова и потрошног материјала за здравствене установе.
„На тендерима обавезно побеђују ‘партијске фирме’ и вероватно да део новца иде у њихове касе и приватне руке. Пре неколико година у једној телевизијској емисији министар здравља је питао директора Клиничког центра Србије где је нестало 250 милиона евра колико је дато тој институцији за инвестиције. Директор је одговорио да о томе нема појма! У последњих петнаест година у наше здравство је ушло невероватних 17 милијарди евра. Ми и даље не знамо на шта су те паре потрошене. Од 2001. до 2011. године Министарство здравља је добило око 140 милиона евра за унапређење здравствене заштите. Средства су била намењена за модернизацију менаџмента у здравственим условима, унапређење права пацијената, побољшање информатике и уопште за побољшање квалитета здравствене заштите. Помпезно је промовисана и Стратегија развоја српског здравства до 2020. године, које је требало да буде европски лидер. Обећавани су мед и млеко. Паре су потрошене, а добили смо најгоре здравство у Европи. Нормално, за ово нико није одговарао“, наводи саговорник Нове економије.
Управо због тога свака партија која освоји власт узима здравство као ратни плен. Фонд за здравствено осигурање за њих је златна кока.
„У здравству има пара. Грађани Србије, порески обвезници, предузетници и средња предузећа редовно уплаћују у здравствени фонд, док тајкуни и бизнисмени блиски власти – не уплаћују у Фонд ни по 10 година. О томе како се троше паре довољно говори чињеница да за последњих двадесет година нисмо видели ниједан завршни рачун у здравству. У истом периоду ухапшено је више директора Фонда здравственог осигурања“, каже Хаџи-Тановић.
Једна од најстрашнијих ствари у таквом, корумпираном српском здравству је што оболели од најтежих болести данашњице, као што је рак и по неколико месеци не могу да дођу на ред за зрачење или хемиотерапију од којих им зависи живот.
„То је и стручно и етички недопустиво и неморално. У приватном здравству скенери су искоришћени са око 10 одсто капацитета. Зато их треба ставили у функцију укупног система обавезног здравственог осигурања. У том случају преглед на скенеру би драстично појефтинио. Ако сада та услуга на слободном тржишту кошта око 10.000 динара, по уговору са Фондом коштала би око 2.000 или 3.000 динара и покривало би га осигурање. Пацијент не би морао никога да моли и да се понижава“, истиче он.
Говорећи о обавезном државном здравственом осигурању, професор Хаџи-Тановић каже да се ту ради о драстичном кршењу права пацијената.
„Узму вам паре, а ви не знате шта за њих добијате. Када је било ко од грађана потписао уговор са Фондом и да ли зна каква су му права? Ко пита пацијента да ли је задовољан и да ли Фонд подноси финансијске извештаје пореским обвезницима који финансирају тај Фонд? Грађани су обавезни да плаћају здравствено осигурање, а уколико то не учине, ускратиће им се здравствена заштита. У свету не постоји такво монополско осигурање.
Мој предлог је да се уведе више здравствених осигурања, јер ће конкуренција разбити монопол једног бирократски бахатог осигурања и побољшаће се квалитет здраствене услуге у корист пацијента. Уосталом, то је европски стандард“, каже професор.
Говорећи о масовном одласку лекара из Србије у иностранство он каже да је годинама упозоравао на последице лошег вођења здравства.
„Полуписмени и бахати политичари, као и некомпетентни и надобудни министри здравља нису хтели ништа да мењају, јер за то очигледно нису имали капацитета. Трудили су се да се не таласа и да им тако прође мандат. Бринули су само о томе како да стекну личну корист“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 14, 2021
