Први део: Права цена ГМ животињске хране (1)
Други део: Права цена ГМ животињске хране (2)
Трећи део: Права цена ГМ животињске хране (3)
Један велшки органски млекар се слаже да су мишљења подељена: “ Моје комшије фармери су конвенционални, неки прихватју ГМ раширених руку, неки то не желе. Један добављач млека уопште није срећан због ГМ хране“, каже он.
Мајкл Харт, узгајивач јунади и јагањаца из Корнвола и оснивач Савеза малих и породичних фарми, каже да верује да још увек постоји потражња за не-ГМ храном, али она постаје претерано скупа. „Мој локални трговац храном каже да може да добије органску, али ће за обичну не-ГМ храну тражити више новца.“
Харт, истакнути борац против ГМ, каже да су после болести „лудих крава“ фармери постали скептичнији према науци и према томе шта им се прича, да су многи забринути због ГМ:
“ Од 1996, пољопривредници су свеснији тржишта и јавног мнења у погледу онога што радимо. Да ли је ова ГМ ствар безбедна за моје краве ? Зашто се јавности не каже да је краве не желе ? Поверење у науку и велики бизнис је изгубљено.“
Иако не истичући посебно питање ГМ хране, анкета коју су спровели Farmers Weekly и Barclays Bank је утврдила да би више од 60 одсто британских фармера гајило ГМ усеве – да им је то дозвољено. Истраживање је обухватило више од 600 фармера широм Велике Британије.
Фармерски докази су „немериторни“
Незванично, један извор из ланца супермаркета је признао да „нико не зна“ када је реч о могућим здравственим последицама коришћења ГМ хране. Што се тиче тога да ли је ГМ потенцијално ризична или није, рече он: „Нико не може ставити руку на срце и рећи да је једно или друго.“
Међутим, у званичним одговорима на питања Екологиста, трговци су бранили своју позицију. Портпарол Co-operative Group је рекао:
Од 2003, радили смо са добављачима да остваре већу доступност производима од животиња храњених не-ГМ храном. Нажалост, испоставило се да их је све теже испоручити.“
“ То је зато што се се производња не-ГМ соје смањује, што постоје све веће потешкоће у сегрегацији кроз ланац снабдевања сојом и све су већи трошкови за фармере и, потенцијално, за купце не-ГМ соје.“
„Све ово значи да наша раније објављена позиција о повећању доступности производима од животиња храњених не-ГМ храном није више одржива.“
Портпарол је рекао да ће компанија наставити да прати ситуацију у снабдевању животињском храном и додао: „Од када се ово питање појавило у јавности, ми смо имали врло мали број појединачних жалби и питања, а утицаја на продају није било.“
Marks & Spencer у саопштењу каже: “ Заједно са другим трговцима смо написмено обавестили наше добављаче да им нећемо више прописивати употребу не-ГМ хране у нашем ланцу снабдевања свежим месом. Ова промена политике је била апсолутно неопходна , јер је сада много мања понуда не-ГМ храном на располагању фармерима Велике Британије. Зато не можемо више гарантовати да је наше свеже месо од животиња храњених не-ГМ храном.“
Џозефина Симонс из Sainsbury-а је рекла: Иако најновија истраживања и садашња препорука владе кажу да ГМ не представља никакву опасност по људе, ми уважавамо забринутост наших купаца и не дозвољавамо употребу генетски модификованих усева, састојака, адитива или деривата у било ком производу са марком Sainsbury-а: храни, пићу, храни за кућне љубимце, дијететским суплементима или биљним производима – и тако ће остати.“
“ Знамо да су неки људи забринути због производа од животиња чија храна може садржати ГМ састојке. Стога нудимо производе од стоке храњене не-ГМ храном.“
Tesco је одбио да коментарише.
Агенција за прехрамбене стандарде (The Food Standards Agency – FSA) каже да је „свесна анегдотских извештаја да се свиње у Данској владају много боље када су храњене са не-ГМ него са храном која има ГМ састојке. Ове тврдње нису доказане и данске власти их тренутно процењују. Очекујемо њихове закључке, као и резултате званичних експеримената који су у току а спроводи их дански Центар за свињогојство (VSP)”.
И додаје: „Сваки нови ГМ усев мора проћи кроз детаљне евалуације и мора бити посебно одобрен пре но што се стави у промет. Процена обухвата безбедност и нутритивни квалитет и врши се на нивоу ЕУ, Европске управе за безбедност хране (European Food Safety Authority – EFSA). FSA је уверена у строгост оцене EFSA. Као резултат тога , FSA може да потврди да је било каква ГМ храна или храна за животиње која је одобрена у ЕУ безбедна као њен не-ГМ еквивалент.“
FSA је подвукла критике истраживања Сералинија и Карманове.
У детаљном извештају, Том Хелшер из агробизнис гиганта Монсанто-а, једног од највећих светских произвођача ГМ усева и добављача глифосата, на тржишту под њиховом познатом робном марком „Раундап“ (Roundup), рекао је:
„Безбедност производа и управљање природним ресурсима код нас имају висок приоритет и ми рутински прегледавамо студије које се односе на наше производе и технологије. Постоји велики број доказа који подржавају чињеницу да су храна и прихрана од комерцијалних ГМ усева и од ње изведена храна и прехрамбени производи безбедни.“
Хелшер је рекао да је компанија знала за Педерсенове тврдње, али је и рекао “ да наводи имају тежину, свиње широм Данске и САД би имале проблема с дијарејом, што није случај. Постоји обимна колекција новијих публикација које кажу да нема негативног утицаја ГМ хране на здравље или понашање свиња“.
( Тој „обимној колекцији публикација“ се свакако прикључила и публикација из које је, под новим власником, избачена Сералинијева студија – прим. прев.)
Он је рекао да су студија Карманове и њени резултати “ у супротности са дугом евиденцијом безбедности глифосата и ГМ, и у супротности са бројном кредибилном, литературом са стручним оценама.“
„Милиони свиња су преко једне деценије храњене ГМ кукурузом и сојином сачмом, без негативних утицаја на здравље, репродукцију и раст. До данас нема било каквих научних доказа који би потврдили штетан утицај на животиње и производе – месо, млеко и јаја од животиња храњених ГМ усевима.“
„Дакле, дуга историја безбедног коришћења ГМ хране је у директној супротности са наводима аутора и сугерише да су њихови налази немериторни.“
„Хелшер је рекао да Сералинијева студија “ не задовољава минимум прихватљивих стандарда за ову врсту научног истраживања и налази нису подупрти изнетим подацима, а закључци нису релевантни за потребе процене безбедности. Велики недостаци у Сералинијевом истраживању су пријавњени од бројних стручних критичара.“
А у Данској, Иб Петерсенов управник фарме га обавештава да је једна од његових свиња неочекивано угинула – лешина је избачена и лежи иза објекта, још увек топла.
Педерсен узима оштар нож и сече распорену животињу, крв лије по бетону. Црева и други унутрашњи органи, укључујући желудац – пуни, још се види храна поједена пре само пар сати – извађена су и појединачно прегледана на знаке упале и друге абнормалности.
Ничег неуобичајеног, каже фармер. Овог пута.
Крај