Морамо пре него што започнемо причу о овој теми споменути да је „велики борац за слободу говора“ Зоран Кесић одбио причати на ову тему због, како је он навео, политичких ставова уредника Космопола и слика које он има свом Фејсбук профилу (више о томе можете прочитати ОВДЕ).

Новинарима фале…

Новинар и повремени колумниста нашег портала, Томислав Ловрековић, тврди да данас не постоји цензура јер велика већина новинара нема довољно храбрости да напише било шта што би могло угрозити актуелни режим.

-Цензура је јефтин изговор новинарима и уредницима да не раде свој посао или да га раде супротно са начелима којима би се требали руководити. Да би цензура постојала, прво мора постојати воља да се пише нешто што власти не одговора и што власт жели спречити да буде објављено – то стање представља атак на слободу. Много је, међутим, драматичније оно што се нама дешава – ми живимо у тоталитарном друштву где нема потребе за цензуром, јер нема ни идеје ни воље ни жеље, а понајмање храбрости да се и размишља, а камоли пише о страшним грешкама режима. Зато власт не мора силом и репресијом да сакрива истину – новинари и уредници бирају да је не виде милом, част изузецима.

Цензура је свакодневница

Млади новинар и колумниста портала Србин.инфо, Илија Вуксановић, тврди да је цензура део свакодневнице и да данас не постоје независни медији са озбиљним утицајем.

-Цензура у Србији је део свакодневнице. Све телевизије које поседују националну фреквенцију су под патронатом државе. Писано новинарство, изузимајући пар интернет портала, такође је у рукама власти. Поред директне цензуре која је јако изражена у режимским медијима има и аутоцензуре из страха од губитка посла, страха за живот… Готово да се не може чути другачије мишљење, било оно аргументовано или не, од оног које одговара властодршцима.

За разлику од њега, новинари недељника Експрес, који је иначе у власништву Вучићивог кума, тврде да цензура постоји само у главама уредника и да су притисци на новинаре данас много мањи него  пре:

-Фактички, цензура не постоји, нема је на папиру, али је има у главама људи, новинара, уредника, власника медија. С тим да се она разликује од случаја до случаја – неко се бори за голу егзистенцију, себе и својих запослених, чему се људски и може прогледати кроз прсте, а неко купује шести стан у Београду, што је већ мало дегутантно – рекао је Антоније Ковачевић.

Док његова колегиница из редакције, Тања Јанковић, додаје:

-Морам Вас разочарати ако сте очекивали да кажем како су медији цензурисани али ја заиста могу само из свог искуства а дуго сам у медијима да кажем да је за време Тадића било неупоредиво већих и директнијих притисака на новинаре, а с друге стране сарадници Ивице Дачића су то радили перфидније, њихова пракса била је „куповина“ уредника и власника рекламама државних и јавних предузећа…

Извор: Космопол

Ознаке: Космопол, Новинари, цензура