Đakonisama nije bilo dopušteno obavljanje bilo koje sveštene službe – krštavanja, miropomazivanja, predstojanja na evharistijskom skupu, osvećenja darova, prinošenja beskrvne žrtve, blagosiljanja naroda…
Древној Цркви била је позната служба ђакониса и презвитида; ова потоња укинута је 11. каноном Лаодикијског сабора, док се институција ђакониса држала у Источној Цркви све до XII века. Како њима није било допуштено обављање било које свештене службе (крштавања, миропомазивања, предстојања на евхаристијском скупу, освећења дарова, приношења бескрвне жртве, благосиљања народа), њихово постојање “није ни у ком смислу потврда женског свештенства”.
Ипак, у XX веку у више помесних Православних Цркава истицала су се залагања за обнављање овога реда: тако, од 1911. године планирало се поновно увођење ђакониса у оквиру Руске Православне Цркве, па су чак учињени први практични кораци на том плану у Москви, али су они заустављени услед снажног протеста појединих архијереја, особито бившег епископа саратовског Гермогена. Грчка Црква још од 1952. године има Школу за ђаконисе, чије се полазнице, међутим, не рукополажу; рукоположене ђаконисе постоје у Коптској цркви. Питање обнове овога реда свакако би заслуживало разматрање, на нивоу ширем од оквира појединачно узетих Помесних Цркава.