Прочитај ми чланак

После таласа короне, чека нас талас малигних болести

0

Корона као да је у други план ставила све друге, чак и оне далеко смртоносније болести. Протеклих месеци као да су на чекању биле све друге дијагнозе и прегледи. Често слушамо о порасту броја оболелих од малигних болести, Србија је у европском и светском врху по тој статистици, па се са правом поставља питање хоће ли нас после короне дочекати и нови талас умирања и оболевања од канцера?

Онколог Синиша Радуловић се прибојава да ће се увећати и убрзати смртност оних који су већ оболели од канцера, а све због гужви по болницама и због тога што су изостајале поједине контроле и терапије.

Он указује да пораст броја оболелих од канцера глобално постоји и много пре короне. Подсећа да је Србија друга у Европи по смртности од канцера, а трећа у свету.

“Куд ћете горе, куд ћете више да умиремо?”, пита се Радуловић.

Када је реч о новооткривеним случајевима, и онима који због ванредних околности у току пандемије можда нису добили дијагнозу на време, Радуловић каже да ће се то тек видети у статистици након годину дана.

Он указује да би изолација, страх, као и то да ли смо много јели, пушили и пили токм карантина могли да имају утицаја. Ипак, и за те показатеље и прецизне бројеве треба сачекати.

“Код нас је то феномен који постоји невезано за корону, људи се не јављају на прегледе, долазе касно”, упозорава доктор Радуловић.

Он истиче да програм скрининга и раног откривања канцера код нас није довољно развијен и озбиљан, па се тиме треба позабавити.

“Скрининг и рана дијагностика се код нас зансивају на ентузијазму лекара. То треба да буде озбиљан прокета и да буде мало строжије”, објашњава нам онколог.

Тек ћемо видети…

Директорка Института за онкологију и радиологију Даница Грујичић каже да ћемо тек видети да ли ће се број пацијената са малигнитетом увећати због коронавируса, застоја у дијагности и откривању нових случајева. “Да ли ће бити удара или неће то још не знамо”, објашњава Грујућић и додаје да је тренутно у њеној установи број прегледа исти као у септембру прошле године, пре него што смо и помишљали на корону.

“Страх од малигних болести је, ипак, већ него страх од короне”, каже Грујичић и додаје да су пацијенти ревносни и одговорни када су прегледи у питању и да их бојазан од евентуалне заразе није спречила да долазе код лекара.

Према њеним речима, Институт за онкологију од јуна ради готово нормално.

Да би се надокнадили сви заостали прегледи и терапије у њеном Институту удар и повећан прилив пацијената су претрпели током јула и августа.

“То нас је сачекало, али сада се све нормализује. Нема чекања за хирургију за малигне болеснинике, бенигни морају да сачекају. Сада смо отворили и дневну ирургију, тако да ће и те бенигне промене бити брзо оперисане. Што се тиче хемиотерапје отворена је још једна дневна блица и у плану су још две дневне болнице. Радио терапија ради у три смене, не чекају пацијенти дуже од 21 дан. Сада већ позивамо пацијенте који су били на конзилијуму почетком септрембра”, каже Грујичић.

Она истиче да је Институту за онкологију с обзиром на број пацијената потребна нова зграда са већим капацитетом.

“Надам се да ће држава за то имати слуха”, каже Грујичић.

Он каже да је корона нова и недовољно позната ствар и да зато треба обратити пажњу на последице које би оа у будућности могла да остави по оне који су је преболели.

“Корона је нова ствар, кажу да се после шест месеци види фиброза (задебљање и промена на плућима). Када год имате фиброзу, то је увек много веће шанса да се на то накалеми нешто малигно”, упозорава Грујичић.