Прочитај ми чланакНакон што је ноћ провео у хладном шатору, у пограничном карантину у Моровићу, Милорад Дебељак (25) из Краљева, синоћ је стигао кући. Из карантина је, како каже, пуштен након што му је само измерена температура, без тестирања на корону и без јасних инструкција како би даље требало да се понаша.
Као што је портал Нова.рс писао, Милорад је у петак ујутру, након преласка границе између Хрватске и Србије, остао заточен у пограничном карантину, где су га сачекали хладни шатори, без струје, топле воде и основних хигијенских услова.
Како тврди, у петак је читав дан провео у неизвесности око тога колико ће дуго морати да остане у кампу окруженом војницима, да би тек увече стигле охрабрујуће вести.
“Увече је дошла лекарка, епидемиолог, која нам је рекла како су донели одлуку да нас сутрадан тестирају на коронавирус и ко је позитиван биће пребачен на лечење, а остали ће моћи да иду кући у самоизолоацију на 28 дана”, прича Милорад за Нова.рс, сад већ из своје собе и додаје:
“Сви смо били срећни због те информације јер, где год да нас пребаце бар нећемо више да будемо ту, бићемо на затвореном, моћи ћемо да се окупамо, да једемо нешто што није из конзерве.”
Након тога, како каже, следила је дуга и хладна ноћ у шатору без струје, кроз који је пробијао ветар.
Жене и деца пребачени у оближњу кућу
Милорад каже да је у кампу у Моравићу било и жена са децом, које су касније, на иницијативу других људи у кампу, премештене у оближњу кућу.
“Само да ста видели тај призор, жена која се држи за главу и која плаче шта ће ту са малим дететом. Ми смо се окупили и тражили од војника који су стајали са стране да бар њих пребаце у неки други смештај, што су на крају и урадили”, објашњава он.
“Рекли су да је купање доступно од шест увече, али у то време напољу нисмо могли ни у јакни да седимо, камоли да се купамо под шатором. Спавао сам у пиџами, тренерци и цокулама, мајици, подмајици, дуксу, јакни, са два ћебета и баш смо се сви смрзли”, присећа се он.
По његовим речина, када пре два дана стигао у Моровић, у кампу је било око 80 људи. Тај број је наставио да расте, па је јуче, на реду за “тестирање”, било више од 220 људи.
“Поделили су нас у 28 група од по осам људи и онда смо, наводно, кренули на тестирање. Моја група је изашла напоље и сви смо стали испред једног од шатора који је представљао амбуланту, на метар и по један од другог. Онда нам је пришао медицински брат и поделио топломере, након чега смо стајали нас осоморо пет минута и мерили температуру”, каже Милорад.
Тврди да су им након измерене температуре тражили само да дају податке одакле су, уз тачну кућну адресу, и колика им је била температура.
“Онда смо добили једну маску и један пар рукавица и то је било то. Нисмо тестирани на коронавирус”, каже овај двадесетпетогодишњак и наглашава да ником од присутих није уручено писмено решење о карантину.
“Рекли су нам само ‘идите кући и придржавајте се свега што треба, имате све на сајту’. Ту је било и неколико госпођа од преко седамдесет година, не знам колико оне могу да се снађу на интернету”, каже у неверици.
С обзиром да су му на граничном прелазу узели податке из пасоша и број телефона, док је још био на путу до куће, стигао му је позив из МУП-а.
“Звали су ме из полиције да виде да ли сам на адреси, али сам тад још увек био на путу. Онда су ме питали на колико ми је прописан карантин, на шта сам рекао да не знам, али да планиран да останем 28 дана. На то су ме питали одакле долазим и потврдили да путници из Аустрије треба у карантину да проведу 28 дана”, присећа се он.
Придржавање мера карантина на основу савести
Милорад каже да није сигуран, уколико би изашао на улицу, да ли би полиција имала на основу чега да га казни. Ипак, он не планира ништа слично да уради, јер како каже, савест му налаже да се стриктно придржава правила.
Објашњава да се сад налази у кући у којој живи на спрату сам, док су му у приземљу баба и деда, који знају да је дошао, али није хтео да их види, због њихове безбедности.
“Мој брат од тетке већ данима помаже људима у његовој згради, па је и мени јуче донео нешто најнеопходније, а данас ће ми донети намирнице за наредих пар дана. Контакт са њим немам, остави испред врата оно што ми купи, ја му оставим новац, и то је то”, каже он за Нова.рс.
Напомиње да долази из земље која се дуже од Србије бори са коронавирусом и да је тамо упућен како би требало да се понаша, као и да му неће бити тешко да се свега придржава, првенствено због људи до којих му је стало.
“Имам сестру и сестрића од 10 месеци. Ако сам неког желео да видим то су њих двоје. И сад умирем од жеље да их видим али опет знам шта би све то могло да проузрокује и довољно их волим да им се не приближавам”, објашњава и додаје да ће нарадне четири недеље највише проводити у читању и константом чишћењу куће.
