Прочитај ми чланак

Породиље више не могу примати накнаду мању од „минималца“

0

Према новом законском решењу, породиље више не могу примати накнаду мању од „минималца“ који је био утврђен пре почетка породиљског одсуства, саопштила је Влада.

Наводи се да ће свака запослена жена за време породиљског одсуства, које траје од дана његовог отпочињања, 28 дана пре термина за порођај до три месеца живота детета, остваривати накнаду зараде у висини минималне зараде утврђене на дан отпчињања одсуства.

Остале накнаде по основу рођења, неге детета и посебне неге детета, може остварити и мајка која је у периоду од 18 месеци пре рођења детета била пољопривредни осигураник.

Влада је навела да је брисана одредба којом није било могуће истовремено коришћење права на накнаду зараде за време одсуства са рада ради посебне неге детета и додатка за помоћ и негу које дете има по основу инвалидитета. Сада родитељи та права могу користити истовремено, односно кумулативно.

Од 1. јануара 2022. године запослене жене, жене које самостално обављају делатност или су ангажоване по основу флексибилних облика рада, а остварују приходе који су већи од три просечне зараде у Србији, моћи ће да остваре накнаду зараде и остале накнаде у висини до пет просечних зарада на дан отпочињања одсуства.

Влада је усвојила Предлог закона о уређењу тржишта пољопривредних производа, чијом ће се применом, како се наводи, омогућити да у случају поремећаја цена одређених производа на тржишту држава интервенише и на тај начин заштити пољопривредне произвођаче.

Овим законским оквиром биће омогућено да се трговина између произвођача и откупљивача регулише уговорима и на тај начин избегну злоупотребе и штета за саме произвођаче, сматра Влада.

Усвојен је и Предлог закона о изменама и допунама Закона о високом образовању, затим Предлог закона о студентском организовању, као и Стратегија развоја образовања и васпитања до 2030. године.

Чланови Владе усвојили су и Предлог закона о метрологији и Фискалну стратегију за 2022. годину са пројекцијама за 2023. и 2024. годину у циљу утврђивања макроекономског оквира, мера фискалне политике и пројекција фискалних агрегата у средњорочном периоду.