Pročitaj mi članak

Porodični Sabor: Predavanje – Kulturološki rat protiv porodice

0

Poštovani čitaoci, u ponedeljak, 4.9.2023. u 18č, u sali opštine Zvezdara, održano je predavanje naši gostiju iz Irana, kao i prof.dr Zorana Miloševića, koji su nam govorili o njihovim vrednostima u oblasti tradicionalnih porodičnih vrednosti, na koji način su napadnute, i kako se oni, kao društvo brane. U prilogu su tekstovi njihovih izlaganja, a video materijal dvosatnog predavanja se još uvek montira.

G. AMIR PURPEZEŠK, ATAŠE ZA KULTURU U AMBASADI I.R. IRAN
U ime Boga Milostivog Samilosnog.

Predstavlja mi čast što se danas nalazim na ovom cenjenom skupu jer smatram Vi i ja u mnogim aspektima delimo intelektualne, kulturne i duhovne sličnosti. Želeo bih da izrazim svoju zahvalnost porodičnoj organizaciji „Porodični sabor“, na organizaciji ovog okruglog stola. Srećan sam što mi se ukazala prilika da budem na skupu na kome je prisutan prof. dr Zoran Milošević. Takođe, potrebno je zahvaliti se i gospođama iz Irana, dr Fatemi Ebrahimi i dr Hadži Esmaili, na njihovoj podršci.

Moje izlaganje nosi naslov „Kulturni rat protiv porodice“. Iskustvo Irana predstavljeno je u sledećim crtama:

– Osobine iranske porodice

– Zašto se protiv Irana vodi kulturni rat?

– Delovanje neprijatelja u oblasti medijskog mekog rata

– Ciljevi neprijatelja u mekom ratu protiv žena i porodice

– Primeri mekog rata u oblasti porodica i rodne kulture

– Neke strategije i rešenja u pogledu mekog rata.

Rastuća kriza raspada porodice ne samo da je potresla zapadna društva, već je zbog razvoja komunikacije postala globalno pitanje. Porodica je centar svih emocionalnih, intelektualnih, psiholoških, bezbedonosnih i obrazovnih odnosa i smatra se jednim od najvećih faktora za postizanje ličnog i društvenog mira. Zahvaljujućui svojoj autentičnosti, povezanosti, poštovanju, naporima, vitalnosti i centralnoj ulozi koju ima, iranska porodica predstavlja uspešan model. Neke od njenih najvećih i najistaknutijih karakteristika još od davnih vremena pa sve do danas su čednost, požrtvovanje, mentalna stabilnost, saradnja i poverenje u sistem ponašanja njenih članova. Iz tog razloga kapitalistički sistem dominacije za glavne ciljeve svoje strategije postavio je transformaciju iranske porodice i ukidanje njene zaštitničke i edukativne uloge. U skladu sa ovom strategijom, svedoci smo toga da je iranska porodica napadnuta preko raznih satelitskih mreža, virtuelnog prostora, savremenih medija itd., a zajednički cilj svih njih je slabljenje iranskog porodičnog poretka i njegova zamena pokvarenim i izopačenim zapadnim obrascima života. Najbolja ilustracija za ovu tvrdnju jesu prošlogodišnji neredi i pobuna u Iranu, kada su zapadne špijunske agencije, pomoću njima naklonjenih medija, zloupotrebili jedan incident i izvele masovni psihološki rat, koji je prevashodno bio uperen protiv žena i porodice jer su bili dobro svesni ključne uloge koja ima žena u iranskoj porodici. Nema nimalo sumnje da su slogani kao što je žena, život i slovoda bili smišljeni u laboratorijama obaveštajnih organizacija Zapada i sa njima povezanim medijima.

A) Zašto se protiv Irana vodi kulturni rat?

1 – Neprijateljstvo protiv poretka Islamske Republike Iran i beznađe povodom vojnog sukoba. Budući da je porodica osnovni gradivni element iransko-islamske civilizacije i društva, neprijatelj smatra da će promenom iransko-islamskog načina života odvratiti porodicu sa njenog puta nakon čega će društvo napustiti stazu vere i duhovnih vrednosti i konačno uništiti sistem i islamsku revoluciju.

2- Vrednosna orijentacija iranskog društva i dominacija verskih vrednosti

Jedan od uzroka mekog medijskog rata protiv Irana je vrednosna orijentacija kulture i vladavina božanskih vrednosti u svim pitanjima ove zemlje.

3 – Važna uloga žene i porodice u pobedi revolucije i očuvanju sistema.

Kreatori i predstavnici globalne arogancije i neprijatelji verskih i humanih vrednosti pravilno su shvatili poziciju žene kao uticajnog elementa u porodici i društvu, pa su je zato i odredili za jedan od ciljeva u svom mekom ratu protiv porodice i žene.

B) Delovanje neprijatelja u oblasti medijskog mekog rata

1 – Postavljanje satelitskih mreža na persijskom jeziku

Na persijskom jeziku postoji više od 200 satelitskih televizijskih mreža, desetine posebnih mreža za emitovanje filmskih i serijskih programa koji rade 24 sata dnevno na kojima se prikazuje stotine filmova i serija namenjenih iranskoj publici. Poznato je da većinom globalnih satelitskih mreža upravlja Amerika, i da su mnogi od ovih medija u vlasništvu cionista koji upravljaju većinom programa na persijskom jeziku. Pristup satelitskih mreža društvenim pitanjima i izbegavanje politike na neki način ukazuje na to da su upravo žena i porodica glavna meta njihove propagande. U skladu sa ovom strategijom, programi satelitskih mreža na persijskom jeziku popunili su iranski medijski prostor kreirajući serije na teme kao što su beli brak (brak iz interesa), ignorisanje šerijatskih pravila, nelegalni odnosi između muškaraca i žena, uništavanje porodice, promovisanje nelegitimnih oblika porodice, itd.

2 – Zloupotreba ženskog pitanja u Iranu i njegovo pretvaranje u političko pitanje i izazov

Neka od neprijateljskih dejstava u ovoj oblasti su:

– negativno prikazivanje položaja žena u Iranu;

– podsticanje neefikasnosti državnog i religijskog sistema u oblasti žena;

– jačanje domaćeg ženskog opozicionog pokreta putem dodeljivanja međunarodnih nagrada ženama koje se suprotstavljaju režimu i dodelom mnogih nagrada iranskim ženama protivnicama revolucije poput Nobelove nagrade za mir i podržavanjem i izgradnjom njihovog imidža kao predstavnica ženske zajednice u Iranu;

– nevladine organizacije suprotstavljene režimu često dobijaju savetodavni status u međunarodnim organizacijama u oblastima koje se tiču žena;

– pokušaj da se žene dovedu na scenu kroz projekte kao što je kampanja „milion potpisa“

– rukovođenje rodnim i anti-vrednosnim zahtevima;

– upravljanje zahtevima ženskog društva koji su zasnovani na zapadnim i anti-vrednosnim principima;

– stvaranje građanske neposlušnosti kod žena i izvođenje nezadovoljnih žena na ulicu;

– predstavljanje religije, posebno islama, kao uzrok ugnjetavanja žena;

– statistika nasilja nad ženama u Iranu;

– subjetivizacija žena i optuživanje Irana sa aspekta ljudskih prava.

V) Ciljevi neprijatelja u mekom ratu protiv žena i porodice

• slabljenje verskog identiteta i vulgarizacija položaja žena;

• slabljenje majčinske uloge žene u porodici;

• slabljenje porodičnih vrednosti, transformacija njenih funkcija i konačno njeno poništenje.

G) Primeri mekog rata u oblasti porodice i rodne kulture

Jedan od najvažnijih primera mekog rata protiv iranske porodice su serije na satelitskim mrežama na persijskom jeziku, koje su uglavnom nastale iz dekadentnog i izopačenog dela zapadne kulture, koje ili eksplicitno promovišu zapadne porodične modele ili, implicitno promovišu porodicu sa istočno-islamskim izgledom i unutrašnjom strukturom koje proizilaze iz moderne zapadne kulture. U sprovedenim studijama u većini filmova i satelitskih serija prikazani su sledeći koncepti i kategorije:

– transformacija verskog i islamskog modela porodice (od preljube do razvoda);

– ponovljeni neuspeh u ljubavi posle braka;

– promovisanje nedozvoljenih odnosa;

– davanje prioriteta poslovnim odnosima u odnosu na porodicu;

– zavođenje oženjenog partnera/partnerke i podsticaj na razvod;

– promovisanje i normalizacija konkurencije između supružnika i partnera kao emocionalnih rivala;

– promovisanje trudnoće i vanbračnog rađanja;

– promovisanje razvrata i promiskuiteta;

– promovisanje novih alternativnih i modela sklapanja braka i formiranja porodice;

– antiporodica: od formalnog braka do belog braka;

– zamena braka i formiranja porodice homoseksualizmom;

– napuštanje bračne zajednice i život sa vanbračnim partnerima;

– ciljana promene načina života žena;

– promocija mode i zapadnjačke odeće.

• Promocija feminizma u ovom kontekstu ima za cilj da dovede do sledećih zaključaka:

• kršenje ženskih prava ukorenjeno je u temeljima vere;

• diskriminatorni zakoni u islamskim društvima pretvorili su žene u građane drugog reda;

• rađanje dece nespojivo je sa napretkom i ženskim slobodama;

• promocija i normalizacija golotinje i bestidnosti.

D) Neke strategije i rešenja u pogledu mekog rata

• svest o mekom kao pravom ratu i prepoznavanje njegovih dimenzija i dubina;

• sastavljanje sveobuhvatnog modela planiranja po pitanju žena i porodice sa nacionalnim i domaćim pristupom;

• ponovno iščitavanje položaja i dostojanstva žene u kulturnom kontekstu;

• isticanje važne uloge žene u društvu i civilizaciji

Kao što kaže imam Homeini, veliki osnivač revolucije: „Sreća i beda zemalja zavise od žena“, a takođe i vrhovni vođa Islamske revolucije kaže: „Pitanje žena jedno je od najbitnijih pitanja svake civilizacije, društva i zemlje”.

• postavljanje uzora za vrednovanje i poštovanje uloge žene;

• ukazivanje na važnu ulogu majke u porodici u svim oblastima, a posebno u medijima;

• podučavanje porodica pravilnom korišćenju satelitskog programa i povećanje medijske pismenosti devojčica i žena;

• negovanje jednostavnog, blagovremenog i stabilnog braka;

• upoznavanje sa stavovima i iskustvima mislilaca i centara u svetu koja su suprotstavljena promiskuitetnim odnosima.

PROF DR FATEMEH EBRAHIMI
U ime Boga Milostivog Samilosnog.

Pozdrav i poštovanje, drage dame i gospodo.

Veoma sam srećna što imam priliku da sa vama razgovaram o važnom pitanju porodice. Svoj sadržaj ću predstaviti u tri dela. Prvi deo – rat protiv porodice i potreba za solidarnošću pred njim. Drugi deo – ciljevi formiranja porodice iz perspektive islama. I treći deo – opšta politika Irana u podršci porodici.

Kao osnovna društvena institucija i kamen temeljac društava, porodica ima uticajnu ulogu u napretku i stremljenju ka uzvišenosti i formiranju vrednosnih normi, ali se u trećem milenijumu suočava sa mnogim turbulencijama i uticajnim varijablama iznutra i spolja u globalnoj areni, i pati od nedostataka i oštećenja. To je poremećaj koji zahteva ozbiljnu odlučnost da se porodica sačuva. Pogled na zdravu osobu i porodicu u današnjem svetu je jednodimenzionalni pogled kojem nedostaje sveobuhvatnost u svim monoteističkim religijama. Ono što porodici daje visok položaj u očima religije su njene jedinstvene funkcije koje čine porodicu svetom osnovom, a brak božanskim zavetom. Zdrava porodica je porodica koja nastaje brakom muškarca i žene na osnovu svetog zaveta i centar je ljubavi, saosećanja i milosrđa, gde su svi složni i podržavaju jedni druge, a svaki član porodice nalazi mogućnost i priliku da se razvija i da bude osnažen u svim dimenzijama, sve dok postepeno ne dostigne izvrsnost. Tu žene kao glavna osovina porodice dobijaju svoju važnu poziciju i dobro igraju svoju ulogu zajedno sa drugim članovima.

Ali, nažalost, zasnovana na pogrešnim intelektualnim i vrednosnim osnovama, posebno individualizmu i humanizmu, porodica u današnjem svetu ne samo da nema potrebnu efikasnost, već smo sa širenjem moralno dekadentnih ponašanja i homoseksualizma svedoci njenog urušavanja. Nažalost, moć ovih lobi grupa u Ujedinjenim nacijama je toliko efikasan da to neprirodno ponašanje i gnusni čin nameću svetskoj zajednici u ime ljudskih prava, a vlade se jedna za drugom predaju ovim iracionalnim željama zbog političkih pritisaka. Žao nam je što su Visoki komesar za ljudska prava i Savet za ljudska prava i drugi mehanizmi za ljudska prava Ujedinjenih nacija pod uticajem ove manjinske grupe, i što vraćaju čovečanstvo unazad.

Brak između muškarca i žene kao osnova formiranja porodice, kako je navedeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, je nažalost postepeno zanemaren, a Savet za ljudska prava, Komitet za ljudska prava i Komitet za eliminaciju svih oblika diskriminacije protiv žena, ignorišu ovo važno pitanje zasnovano na čovekovom Stvaranju, i umesto toga propagiraju pravo žene ili muškarca da biraju vrstu seksualnih odnosa i zagovaraju njihovu slobodu, čime su srozali porodicu na nivo običajne i ugovorne institucije. Danas je rezultat legitimizacije ovih stavova sloboda seksualnih odnosa, legitimnost kohabitacije, homoseksualizma i prostitucije u okviru pravnog sistema Ujedinjenih nacija, posebno međunarodnog sistema ljudskih prava.

Nažalost, ignorisanjem bračnog sistema zasnovanog na Stvaranju, koji je preovlađujući u čitavoj egzistenciji, oni uvode novonastale definicije kao ljudsko pravo u savremenom neznanju božanske mudrosti, što ni na koji način nije prihvatljivo. Ovo je veoma opasan proces koji je poremetio poredak stvaranja u oblasti ljudskih društava. Sistem braka je jedan od stubova Stvaranja i jedan od znakova od Boga, a jedinstvo muškarca i žene u ljudskoj dimenziji i njihove razlike u ljudskoj dimenziji jedno je od remek dela Stvaranja i izaziva kontinuitet i savršenstvo njihovih života. Zato se oduprimo ratu protiv porodice i ne dozvolimo da ova manjinska grupa zloupotrebljava ljudska prava.

Ono što je realnost današnjeg sveta je ćorsokak u nastajanju teorija i definicija porodice zasnovanih na čulnim sklonostima ljudi. A da bi pobegli od nje, slobodni i kulturni ljudi moraju da se vrate porodici koju čine muškarac i žena, i koja je zasnovana na sistemu braka. I zato poštujte osnovne principe i jačajte i promovišite pravdu, pravičnost, ljubav i dobrotu prema učenju božanskih religija, a mi smo u potpunosti spremni da ovaj važan posao obavimo sa vama.

U nastavku bih želela da podelim sa vama neke tačke u vezi sa ciljevima formiranja porodice iz perspektive islama. Neophodnost formiranja porodice i braka u islamskom šerijatu ima nekoliko ciljeva:

1. Mir i sigurnost

Jedna od najvažnijih ljudskih potreba je osećaj mira i sigurnosti, a ta potreba se nezamenljivo ispunjava u najmanjoj društvenoj instituciji, odnosno porodici.

Svemogući Bog kaže u Časnom Kuranu:

I jedan od dokaza Njegovih je to što za vas, od vrste vaše, stvara žene da se uz njih smirite, i što između vas uspostavlja ljubav i samilost; to su, zaista, pouke za ljude koji razmišljaju.

2. Disciplina u zadovoljavanju instinkta i osiguranju potomstva

Jedan od glavnih ljudskih nagona je rodni nagon. Ako se ne obuzda društvo će pretrpeti veliku štetu i krizu u moralnoj neobuzdanosti. U islamskom pravu, ozbiljna pažnja je posvećena ovom nagonu i njegovom vođenju ka društvenoj koristi. S jedne strane, uzdržavanjem od radnji protiv čednosti kao što su seksualni promiskuitet, homoseksualnost itd., a sa druge strane, da bi rodni nagon vodio opstanku ljudske rase, jedini način da se zadovolji je u svetosti porodice i kroz brak.

3. Učešće na putu duhovnog razvoja

U islamu, bračni parovi mogu da prođu put ljudskog razvoja što je moguće bolje usklađeno jedni sa drugima, što znači da je brakom polovina vere čoveka zaštićena i očuvana.

Poslanik islama o tome kaže:

Ko se oženi postigao je polovinu svoje vere

U tom pogledu, u vezi sa izborom supružnika, naglašeno je da se vodi računa o kvalitetima kao što su dobar moral, vera i posvećenost, a ova tačka ukazuje da temperament i karakteristike para utiču jedni na druge, i mogu imati ulogu ili u njihovom rastu i usavršavanju, ili njihovom moralnom padu i propasti.

4. Vaspitavanje potomstva

Jedna od važnih svrha braka, koji se više rangira nakon reprodukcije i obezbeđivanja opstanka vrste, jeste podizanje potomstva. Roditelji su najbolji učitelji za vaspitanje dece. I to u toj meri da prepuštanje važne uloge u obrazovanju drugim organizacijama i institucijama u društvu osim svetosti porodice izaziva razdvajanje generacija, smanjenje ljubavi i na kraju prazninu u glavnoj funkciji porodice.

Tokom niza godina nakon Islamske revolucije preduzete su važne mere za podršku porodici, ali su posledice porodičnih previranja u svetu pogodile i Islamsku Republiku Iran, pa je rukovodstvo Islamske Republike Iran 2016. godine usvojilo opštu politiku sistema u oblasti porodice. Na osnovu te politike, u svim programima i akcijama treba uzeti u obzir sledeće:

– Fokus postavljanja porodice u zakone i propise, programe, politiku izvršne vlasti i sve obrazovne, kulturne, društvene i ekonomske sisteme.

– Stvaranje sveobuhvatnog nacionalnog pokreta za promovisanje i omogućavanje uspešnog i lakog braka za sve devojke i mladiće i ljude uzrasta pogodnog za brak i formiranje porodice, i negiranje celibata u društvu uspostavljanjem izvršne politike, zakona i propisa za podsticanje i podršku, kulturu i vrednovanje formiranja porodice u skladu sa božanskom tradicijom.

– Jačanje porodice i unapređenje njenog društvenog kapitala zasnovanog na zadovoljstvu i pravičnosti, služenju i poštovanju, dobroti i milosrđu sa naglaskom na:

– Integrisano korišćenje obrazovnih, edukativnih i medijskih kapaciteta zemlje u cilju jačanja temelja porodice i porodičnih odnosa.

– Negovanju i jačanju etičkih interakcija.

– Efikasno suočavanje sa mekim ratom neprijatelja u cilju raspada i devijacije porodičnih odnosa i otklanjanje prepreka, štete i izazova radi jačanja porodice.

– Zabrana prikazivanja programa koji narušavaju porodične vrednosti.

– Stvaranje mogućnosti za korisno i efektivno prisustvo članova porodice jednih pored drugih i efikasno zajedničko korišćenje slobodnog vremena porodice.

– Revizija, izmena i dopuna pravnog sistema i sudskih postupaka u oblasti porodice prema novim potrebama i zahtevima, i rešavanje potraživanja u početnim fazama arbitražom.

– Poboljšanje egzistencije i ekonomije porodica tako što će ih osnažiti da smanje svoje buduće brige oko zapošljavanja, braka i stanovanja.

– Organizovanje sistema savetovanja i obuke pre, tokom i posle formiranja porodice i omogućavanje pristupa tom sistemu zasnovanom na islamsko-iranskim principima u cilju jačanja porodice.

– Jačanje i podsticanje porodice u cilju privlačenja učešća porodice u unapređenju ciljeva i programa zemlje u svim kulturnim, ekonomskim, političkim i odbrambenim oblastima.

– Podržavanje časti i dostojanstva žene, materinske i kućne uloge žene, očinske i ekonomske uloge muškaraca, te obrazovne i duhovne odgovornosti žena i muškaraca, i osnaživanje članova porodice u preuzimanju odgovornosti, porodičnim interakcijama i ispunjavanju njihove uloge i misije.

– Prevencija društvene štete i faktora slabljenja institucije porodice, a posebno pitanja razvoda i nadoknade štete prouzrokovane time, kontinuiranim identifikovanjem faktora razvoda i raspada porodice i stvaranjem kulture averzije prema razvodu.

– Pravna, ekonomska i kulturna podrška porodicama u kojima su žene nosioci domaćinstva, i podsticanje i olakšavanje njihovog sklapanja braka.

– Usvajanje odgovarajućih metoda podrške i ohrabrenja za odavanje počasti starijima u porodici i jačanje njihove fizičke, mentalne i emocionalne brige.

– Stvaranje neophodnih mehanizama za unapređenje sveobuhvatnog zdravlja porodice, posebno reproduktivnog zdravlja i povećanje rađanja dece u cilju uživanja u mladom, zdravom, dinamičnom i rastućem društvu.

Naglašavam da je ono što je realnost današnjeg sveta ćorsokak novonastalih teorija i definicija porodice zasnovanih na čulnim sklonostima ljudi, a da bi se oslobodili toga, slobodni i kulturni ljudi moraju da se vrate porodici koju čine muškarac i žena, zasnovanoj na sistemu braka. Poštujući osnovne principe pravde, pravičnosti, ljubavi i saosećanja, oni će ojačati i poboljšati se u skladu sa učenjem božanskih religija, a mi smo u potpunosti spremni da obavimo ovaj važan posao sa vama.

Na kraju, nadam se da ćemo imati još prilika za više interakcije u oblasti pitanja porodice, i da ćemo nastaviti da razmenjujemo iskustva u jačanju porodice i njenom očuvanju od pretnji savremenog sveta.

PROF. DR SUMAJEH HADŽI ESMAILI
U ime Boga Milostivog, Samilosnog

a On je najbolja pomoć i uzdanica

Upućujem pozdrav i poštovanje cenjenim organizatorima, učesnicima i publici.

Moje današnje izlaganje odnosi se na položaj porodice u teoriji islama i u Islamskoj Republici Iran, kao i o pitanjima i problemima koji ugrožavaju porodicu.

Kao što znate, porodica je prirodna institucija koja se smatra jednim od najosnovnijih i najbitnijih stubova civilizacije, i koja ima različite efekte i funkcije, a islam, kao najsavršenija božanska religija, poklanja veliku pažnju očuvanju porodice.

Ova pažnja islama posvećena instituciji porodice je posledica mnogih efekata koje porodica ima i na pojedinca i na društvo. Najvažnija debata o značaju porodice je kulturni aspekt porodice i njeno mesto u civilizaciji.

Prenošenje kulture, vrednosti i normi, i mentalnih, intelektualnih i duhovnih vrednosti, sve se to dešava u porodici, i zavisi od zdrave porodice. Naravno, ako institucija porodice oslabi, vrednosti, norme i iskustva neće se preneti na sledeće generacije, a duhovne, psihološke i obrazovne potrebe ljudi će ostati neispunjene.

Ako govorimo o značaju porodice u islamskom sistemu i teoriji islama, može se reći da teorija islama ima nekoliko osnovnih komponenti u raspravi o porodici, a to su prirodnost, proporcionalnost i komplementarnost.

Prva komponenta koju islam ističe u vezi sa porodicom jeste prirodnost, u smislu da su emocionalni motivi koji imaju prirodno poreklo uključeni u sklonost oba pola da formiraju porodicu.

I kao što Bog kaže u suri Rimljani, ajet 21: „I jedan od dokaza Njegovih je to što za vas, od vrste vaše, stvara žene da se uz njih smirite, i što između vas uspostavlja ljubav i samilost.“

U ovom stihu kao jedan od znakova Božijih uvodi se stvaranje supružnika da nađu mir jedan pored drugog, a kaže se da je pronalaženje mira supružnika jedan od znakova Božijih, odnosno, navodi se da je Bog postavio osnove ljubavi i naklonosti u oči supružnika, što ukazuje da je ova međusobna privlačnost zapravo suštinsko i prirodno pitanje. Stoga, u islamskoj misli, formiranje porodice ima razvojne i prirodne osnove i emocionalne i duhovne korene.

Postoji još jedna prednost koja se može pomenuti, a to je da brak nastavlja čovečanstvo, jer u suštini ne postoji drugi način za opstanak ljudskog roda osim kroz brakove dva pola, a ova tačka zapravo naglašava da je ta veza potpuno prirodna.

Islamska teorija o porodici je prirodnost. Ona je suprotstavljena teorijama koje smatraju da institucija porodice ima kulturno i socijalno poreklo, i veruju da porodica ima promenljivu i apstraktnu stvarnost. Odnosno, da ne možemo da imenujemo porodicu kao uzor i primer, i da se u skladu sa dešavanjima i promenama u svetu, pojavljuju novi oblici porodice. Kao što vidimo danas, različiti oblici suživota i višestruke i raznolike seksualne orijentacije pojavile su se kao rivali porodici kao prirodnoj instituciji. I zapravo, rasprava o LGBT populaciji, koja predstavlja seksualne manjine, i druge grupe koje su nedavno počele da se razvijaju u nekim zemljama, dovela je do toga da se u nekim zemljama ulažu napori da se ove grupe promovišu i da se prepoznaju kao legitimne kako bi mogle da ostvare svoja prava.

Ali zanimljivo je da uprkos činjenici da se ulažu napori da se promovišu i priznaju prava ovih manjina, još uvek postoje grupe u zapadnim društvima koje osuđuju takve aktivnosti i one koji priznaju prava ove grupe smatraju antiporodičnim, a napore u tom pravcu smatraju veoma opasnim za nehomoseksualnu i prirodnu porodicu.

Dakle, to pokazuje da, iako su se zbog novih trendova pojavili različiti oblici suživota, nehomoseksualna porodica i prirodna i pravna porodica i dalje postoje. No, pojava ovih novih oblika porodice nije umanjila vrednost prave porodice. Dakle, prirodna porodica i dalje ima pristalice širom sveta i nastavlja da postoji uprkos problemima koji postoje.

Još jedna karakteristika koju islam ističe u raspravi o porodici je pitanje proporcionalnosti. Svaki muškarac i žena deluju na osnovu sopstvene prirode i preuzimaju uloge koje odgovaraju njihovoj prirodi i karakteristikama. A njihove prirodne razlike su potpuno svrsishodne i zasnovane na mudrom planu božijeg stvaranja. Uprkos naporima da se pokaže da su razlike između muškaraca i žena društveno konstruisane i da su ih kultura i društvo nametnuli muškarcima i ženama, posebno ženama. ipak vidimo da su te razlike zaista izvor smisla u društvenom i porodičnom životu i ne mogu se poreći, jer poricanje nikada neće dovesti do njihovog nestanka. Te razlike i dalje postoje i izvor su smisla. Imamo dokaze i svedoci smo da uprkos operacijama promene pola i drugim manipulacijama u cilju eliminisanja razlika i prirodnih karakteristika, mnoge nisu uspele. Karakteristike koje prirodno postoje kod muškaraca i žena su suštinske. Ove razlike koje postoje potpuno su svrsishodne i mudre sa stanovišta islama.

Reč je o komplementarnosti u razvoju i komplementarnosti u ulogama u islamu. Komplementarnost u razvoju znači da u razvoju muškarci i žene imaju niz karakteristika koje su komplementarne jedna drugoj. Ove karakteristike izazivaju privlačnost između dva pola, gde svako u suprotnom polu pronalazi osobine koje sam ne poseduje, i tako se formira komplementarnost. Pored komplementarnosti, naravno, te karakteristike i razlike rezultiraju i formiranjem različitog sistema prava između žena i muškaraca, koji im dodeljuje uloge i prava koja im u potpunosti odgovaraju u skladu s njihovom prirodom. I drugo, i te uloge i prava su komplementarni, naročito u porodici, te zapravo održavaju porodični sistem na najbolji mogući način.

To su bile karakteristike islamske teorije po pitanju porodice.

A što se tiče pitanja važnosti porodice u islamskom sistemu, u Islamskoj revoluciji i Islamskoj Republici Iran kao sistemu koji se zasniva na verskom učenju, ovom pitanju je posvećena velika pažnja, a u zakonodavstvu i kreiranju politike posebna pažnja se poklanja pitanju porodice, i postoji nekoliko principa koji su posvećeni ovom pitanju.

Deseti član Ustava, koji se smatra najvišim pravnim aktom Irana, ukazuje na to da, pošto je porodica osnovna jedinica islamskog društva, svi zakoni, propisi i planovi treba da budu doneti kako bi se olakšalo formiranje porodice i zaštitila njena svetost, a da stabilnost porodičnih odnosa treba da se zasniva na islamskom pravu i etici. Dakle, pažnja usredsređena na porodicu je osnovni princip naglašen u Ustavu Islamske Republike Iran, a nakon pobede Islamske revolucije, uloženi su napori da se fokus usmeri na planiranje i politiku usmerenu na porodicu.

U suštini, kada je iranska Islamska revolucija izvojevala pobedu, postavila je porodicu u prvi plan u cilju njene stabilizacije, za razliku od pravca koji je vladao pre revolucije gde su islamske, verske i porodične vrednosti bile nestale. Svojevremeno je, naravno, u preambuli Ustava postojala stavka o pravima žena, u smislu da su njihova prava veoma važna i da je, kako bi žene povratile svoj ljudski identitet, potrebno uzeti u obzir njihova prava. A s obzirom da je uloga žene u porodici krajnje neophodna, u Islamskoj Republici Iran određivanje politike i donošenje zakona i propisa koji se odnose na žene uvek podvlači da je, pored priznavanja uloge žene, neophodno priznati i podržati njihova prava. Ali tako da se istovremeno podrži i očuva porodica. Drugim rečima, zakonodavstvo i kreiranje politike imaju za cilj da ne razdvajaju pitanja žena i porodice. Odnosno, u sistemu Islamske Republike Iran pitanje žena se ne posmatra samostalno, već se štite njihova prava kako bi se održala institucija porodice.

Na ovo pitanje odnosi se i treći model koji lider Irana predstavlja. Po tom modelu Iranke, osim što mogu da učestvuju u raznim društvenim aktivnostima u sklopu sopstvenih prava, da uzmu učešća u društvu i da imaju zaposlenje, njihova centralna uloga je u porodici kao supruge i majke. Tako se zaokružuje njihova uloga u jedan efikasan i ozbiljan element društva, koju one, poštujući islamski hidžab, krajnje efikasno i dosledno ispunjavaju.

Druga činjenica koja je interesantna u ovom kontekstu je sledeća:

Uprkos činjenici da je u islamskom sistemu i verskim učenjima pitanje porodice izuzetno važno, i da Islamska Republika, kao verska vlada, pridaje veliki značaj pitanju porodice i trudi se da u svom zakonodavstvu i politici usmeri fokus na pitanje porodice, danas se suočavamo sa realnošću da su porodica i institucija porodice u ugroženom položaju.

Kao što znate, jedan od načina infiltriranja u društvo je uništavanje kulturnog identiteta tog društva, i to upravo potkopavanjem temelja porodice. Danas se suočavamo sa trendovima globalizacije. Globalizacija nam, istina, s jedne strane pruža mogućnosti za interakciju sa nacijama i kulturama, ali sistem dominacije uvek pokušava da dominira koristeći nove tehnologije, da se na taj način proširi na društva i nametne sopstvene vrednosti.

U stvari, kapitalistički sistem pokušava da stvori opsežne kulturne promene u zemljama kako bi vladao u skladu sa sopstvenim vrednostima, i proširio obim svoje kolonizacije na druge nacije, i u skladu s tim planira i kroji politiku. A porodica, kao temelj društva i života i institucija iz koje potiču sve kulturne promene i razvoj, i koja je faktor opstanka verskih vrednosti i revolucionarnih tekovina, prva je na udaru je sistema dominacije.

Individualizam i moralni relativizam doveli su današnju porodicu u opasnost, i učinili održavanje i očuvanje porodičnih vrednosti veoma rizičnim i skupim zadatkom u poređenju sa ranijim vremenima.

No uprkos tim naporima i napadima, porodica i dalje pokušava da zaštiti svoje vrednosti. A ono što je značajno i na šta treba obratiti pažnju jeste da ne treba zanemariti kapacitete porodice. Veoma je važno obratiti pažnju na činjenicu da porodica u sebi ima veoma važne kapacitete, i da, ako ume da ih prepozna i pravilno koristi, može da stvori značajne mogućnosti za prevazilaženje pretnje kojoj je trenutno izložena.

Ali ono što se dešava na protivničkom frontu, ispred nas, jeste da oni različitim trikovima pokušavaju da podstaknu porodicu na pasivnost i predaju. Uporno pokušavaju da otuđe ljude i narode međusobno, i ne dozvoljavaju im da razmišljaju o sebi i sopstvenim vrednostima i kulturi, Štaviše, sistem dominacije čini da se neprirodne seksualne i rodne vrednosti smatraju kriterijumom, čime zapravo nastoje da podriju verske norme i podstaknu neku vrstu nepravilnosti u ponašanju i načinu života ljudi, uključujući i seksualni život. U tom cilju koriste sve resurse, naročito savremene sisteme komunikacije, da stvori moralnu paniku prema seksualnim i rodnim vrednostima nacija, uključujući i vrednosti Islamske Republike Iran, zapravo ih stavljajući u suprotnost sa ljudskim pravima.

Šta se može učiniti na tom planu?

U atmosferi u kojoj dominiraju relativizam i vladavina moralnog liberalizma, ono što se može učiniti jeste da osvestimo i osnažimo porodice, da ih učinimo svesnim opasne situacije u kojoj se nalaze i omogućimo im da steknu duboko razumevanje prilika. Treba da povećamo podsticaje i osećaj odgovornosti u porodici kako bismo pronašli dovoljno motivacije da zaštitimo moralne vrednosti i kako bismo na različite načine prevazišli izazove koji postoje u novom svetu.

S tim u vezi, Institut za istraživanje žena i porodice organizovao je međunarodnu konferenciju „Snažna porodica“ kako bi se došlo do ideja o jačanju porodice u odnosu na izazove koji su se pojavili usled globalizacije.

Istina je da možda imamo različite stavove i mišljenja od mnogih istraživača, mislilaca i mnogih aktivista širom sveta u našim etičkim principima i pogledima i pristupima, ali u svakom slučaju postoji mnogo zajedničkih tačaka za saradnju i mogućnosti za razmenu stavova i iskustava širom sveta. Širom sveta postoje ljudi koji još uvek dele našu brigu za očuvanje moralnih vrednosti, koji još uvek imaju vrednosti poput porodice, čednosti, samokontrole, protivljenja razvratu, protivljenja homoseksualnosti. Postoje ljudi koji imaju puno toga zajedničkog sa nama, koji se nalaze pred istim izazovima i koji se trude da reše ista pitanja. Definitivno postoje ljudi koji su, uprkos dominaciji moralnog liberalizma, i dalje zainteresovani za održavanje moralnih vrednosti i imaju dobra iskustva u toj oblasti. Sigurno postoje oni koji imaju strategije za održavanje porodice i još koji uvek održavaju porodične vrednosti.

Odavde pozivam sve one koji su zabrinuti za porodicu i očuvanje porodičnih vrednosti da učešćem na Međunarodnoj konferenciji „Snažna porodica“ podele svoja iskustva na polju prevazilaženja moralnih izazova i očuvanju porodičnih vrednosti. Sigurno nam takva saradnja i deljenje ideja i strategija može pomoći. Nama i svim ljudima širom sveta koji su zabrinuti za očuvanje porodičnih vrednosti to može pomoći da bolje upoznamo svoje kapacitete i zauzmemo aktivnu poziciju protiv naleta globalizacije i dominacije moralnog liberalizma i da očuvamo sopstvene vrednosti.