Pročitaj mi članak
Клима се мења и узрокује временске екстреме, па у наредним деценијама можемо очекивати ледене периоде и интензивне падавине.
Да ли ће нам 2015. донети таласе паклених врућина, хоће ли нас хиљадугодишње поплаве опет погодити, да ли нам прети ледено доба?
Можда се некоме чини да су ова питања – преувеличавање али време током 2014. показало је да се не шали. Промена климе више није у најави – она се дешава последњих година, а то најбоље показују екстремни временски догађаји који су обележили последњу деценију: тропски циклони и снежне олује који паралишу Америку, суша у Русији, поплаве на Балкану… И статистика показује да све већи број људи у свету страда због временских непогода.
– Чињеница је да пораст температуре за један степен доводи до повећања концентрације водене паре у атмосфери за шест до седам одсто, а баш она делује као гориво за настанак олуја, то јест интензивних циклона и обилних падавина. Подаци РХМЗ-а говоре да је средња температура за Београд у последњих 125 година порасла за 1,6 степени Целзијуса.
Година слабијег Ел Ниња
–Ел Нињо је ситуација када се формира басен знатно топлије воде у екваторијалном Пацифику.
У годинама изразитих Ел Ниња (1982, 1987, 1998, 2009), вода у поменутом региону, до дубина од више стотина метара, била је топлија за више од два степена.
Сматра се да такви догађаји повећавају глобалну температуру за више од 0,1 степен.
За 2015. годину прогнозира се да ће бити година слабијег Ел Ниња, са површинском температуром мора вишом за 0,5 степени Целзијуса у просеку – наводи Југослав Николић.
У последњих 12 година у Европи су забележени многи екстремни догађаји, суше, поплаве, топлотни и хладни таласи, апсолутни максимуми и минимуми температуре. Од 1981. до 2012. године забележено је 325 поплава на већим рекама, од тога чак 200 током последњих 12 година. Глобална температура је повећана за више од 0,6 степени Целзијуса, а у Европи за више од једног степена у односу на прединдустријски период.
У Србији је, у овом периоду, било пет сушних година (2000, 2003, 2007, 2011 и 2012) и пет поплава, од којих је последњи талас у мају био највећи (тродневна сума падавина од 14–16. маја, у области Лозница–Ваљево–Рудник је превазишла тродневну хиљадугодишњу суму падавина) – објашњава за „Политику” професор др Југослав Николић, руководилац Републичког хидрометеоролошког завода и стални представник Србије у Светској метеоролошкој организацији.
Због климатских промена у будућности на нашем поднебљу можемо чешће очекивати краткотрајне и веома интензивне падавине, али и таласе изузетно ниских температура.
Глобална температура расте у целом свету: према извештају америчке Националне агенције за океан и атмосферу средња температура ваздуха од новембра 2013. до новембра ове године била је највиша током 133 године праћења. Томе је допринео и рекордно топли океан, нарочито на северној хемисфери, каже наш саговорник.
И све то утиче на време, ствара екстреме који погађају целу планету у последњој деценији.
Баш због тога многи помало страхују од године пред нама и временских прилика које нам доноси. Али, није све тако црно, кажу надлежни, 2015. ће бити релативно топла и просечна година у временским догађањима, макар у најави.
– Изузетно ниске температуре ове зиме неће трајати дуго, а зимски период неће бити екстремно хладан. На основу сезонске прогнозе РХМЗ-а очекује нас топлији јануар (за 2-3 степена у просеку), док ће фебруар и март бити просечни по температури. Што се тиче падавина – јануар и фебруар би требало да буду влажнији од оних које сматрамо уобичајеним – објашњава Николић.
Година за нама можда ће бити најтоплија од када трају мерења, каже за „Политику” Владимир Ђурђевић, доцент на Институту за метеорологију Физичког факултета.
– Период од јануара до краја октобра био је најтоплији до сада, преостала су још мерења у последња два месеца, али по свему судећи, ако не понесе титулу најтоплије, 2014. ће бити међу пет најтоплијих година. Тенденција повећања температуре, карактеристична за последњу деценију, али и временски екстреми указују да се клима мења – истиче Ђурђевић.
А какво време нас чека у наредним деценијама и то на целој планети зависи од односа човека према природи: уколико се зауставе емисије штетних гасова, има шансе и да се временски екстремни догађаји ублаже.
– Према пројекцијама будуће климе температура ће наставити да расте и на нашем поднебљу, баш као и свуда у свету. Али, не може се знати да ли ће нам тај пораст температуре у наредним декадама донети више падавина или сушу – истиче Ђурђевић.
(Политика – Дејана Ивановић)
