Pročitaj mi članakPopis ljudi, stoke, kuća, stanova, imovine, prihoda, izdataka i ostalih "privatnih informacija od javnog značaja"
Закон о попису 2022. гарантује да ће се прикупљени подаци користити искључиво у статистичке сврхе. Мало ко верује у то. Разлоге за сумњу даје готово свако од питања на које грађани морају да одговоре под претњом новчаних казни. Осим стандарних обавештења о полу, години и месту рођења, брачном статусу и деци, власт тражи податке о томе зашто испитаник живи тамо где живи, кад се и зашто доселио, да ли има стални или хонорарни посао, како путује на радно место, да ли има здравствених проблема и како се лечи, као и све податке о кући или стану у коме борави. Теме на која се односи већина питања показују да није посреди само попис становништва, него и утврђивање социјалне карте, па чак и прикупљање информација на основу којих се праве биолошки алгоритми.
Почео је попис становништва у Србији, без Аутономне покрајине Косово и Метохија. До 31. октобра више од 14.000 пописивача прикупљаће податке од грађана. Два упитника садрже 69 питања. Под претњом новчане казне до 50.000 динара грађани су обавезни да дају тачне одговоре, које ће власт проверавати. У извршењу пописа учествују министарства правде, одбране, спољних послова и рада, Републички геодетски завод, Комесеријат за избеглице и друге државне институције.
Законом о попису 2022. године уређују се припрема, организација и спровођење „Пописа становништва, домаћинства и станова“, период пописивања, начин прикупљања података, јединице које су обухваћене пописом, обавезе државних и других органа и организација, финансирање пописа, обрада података, објављивање резултата, као и употреба, заштита и чување података прикупљених у попису.
Закон је предивдео да се прикупљају следећи подаци: име и презиме, име једног родитеља, пол, датум рођења, јединствени матични број грађана, адреса становања, држављанство, место рођења, место из којег се лице доселило, датум и разлог досељења, период боравка у иностранству, разлог повратка у Србију, брачни статус, да ли лице живи у ванбрачној заједници, број живорођене деце и године њиховог рођења, национална припадност, матерњи језик, вероисповест, највише стечено образовање, место школовања, начин путовања у школу, писменост, економска активност, занимање, делатност, статус запосленог лица, место рада, начин путовања на посао и функционална способност лица за обављање свакодневних активности. Поред тога, лица која су привремено присутна у месту пописа морају да дају податке о разлозима и дужини присуства и учесталости враћања у место сталног становања.
Уз то, грађани морају да дају податке о становима и другим настањеним просторијама: адреса, врста стамбеног простора, коришћење стана, облик својине, површина стана, број соба, опремљеност инсталацијама и помоћним просторијама, врста енергента која се користи за грејање, спрат на коме се стан налази и какве су основне карактеристике зграде у којој је стан.
У Закону нису истакнута бројна спорна питања. У групи питања која се односе на економску активност захтевају се подаци о томе да ли је испитаник у септембру активно тражио посао или покушавао да започне самостални посао, да ли би могао да почне да ради у следеће две седмице ако би му био понуђен посао, као и да ли је у последњој недељи септембра бар један сат обављао било какав плаћени посао (у новцу, роби или услугама) или је радило као помажући члан у породичном послу који доноси приход. Грађани морају да одговоре и на питања о свом здравственом стању, о томе да ли и у којој мери имају потешкоће у обављању свакодневних активности због проблема са видом, слухом, ходом, говором или разумевањем, памћењем, самосталношћу при одевању, исхраном или одржавањем личне хигијене.
Законодавац инсистира на одговорима на та питања. Ко не жели, не мора да се изјасни о националној и верској припадности, али мора да открије да ли се греје на струју или на дрво и да ли је прошле године узгајао једно, три или више грла говеда, коза и свиња и да ли има више од 50 комада живине. Ко одбије да одговори на питања у пописним упитницима или да нетачне и непотпуне одговоре, у складу са чланом 26. став 1 Закона о Попису 2022, новчано ће бити кажњен од 20.000 до 50.000 динара. Новчане казне су предвиђене и за пописиваче и друга лица која не обављају посао на прописан начин, не воде рачуна о тачности уписа података које су добили или их „не чувају као тајну“.
У Закону се истиче да се пописани подаци могу користити искључиво у статистичке сврхе и да не могу бити уступљени другим физичким или правним лицима, нити могу да се употребљавају у сврху утврђивања обавеза грађана или као доказ за остваривање било каквих имовинских и других права.
Међутим, у Закону се, у члану 23, наводи да се „средства за финансирање послова у вези са пописом обезбеђују из буџета Републике Србије“, а на првој страни упитника истакнуто је да је „овај пројекат финансиран средствима Европске уније и кофинансиран средствима Владе Републике Србије“, у оквиру програма „ЕУ за тебе“.
Непоштивањем властитог Закона, Влада Србије је створила простор за основану сумњу у мотиве с којима је организовала попис становништва с оваквим питањима. Многи корисници друштвених мрежа упозоравају на спорна питања, њихову намену и, нарочито, на могућност да прикупљени подаци буду уступљени страним службама. Теме из упитника, које се односе на имовину, приходе и здравствено стање грађана, изазивају страх од могућих злоупотреба. Прикупљени подаци могу да се употребе за креирање социјалне карте сваког појединца и домаћинства, а све зарад тоталне контроле над људима. У том контексту, иако другим поводом, изјаснио се и режисер Емир Кустурица, који је анализирао изјаве и поступке водећих глобалиста.
– Јувал Ноа Харари нам говори шта нас чека. Он каже да слободна воља не постоји и да на њу не рачунамо. Харари каже да они који имају податке о нама знају шта нам треба боље него ми. Он сматра да је хуманистички период прошлост, да је дошло време неуробиолошких алгоритама, који много више говоре о убеђењу или идеји како појединац треба да живи него што зна он сам. Харари најопуштеније говори да су људи хаковане животиње, као краве, којима морају да се на уши окаче они жути картони са сертификатима. На ЦНН-у већ се отворено говори о томе да ће сваки новорођени човек добити неки чип, сличан картици из мобилних телефона. То ме страши. Зато сматрам најважнијим питањем шта ће наше политичко руководство да уради са том Хараријевом идејом и идејом Клауса Шваба о будућности човечанства. Шваб тврди да он контролише кабинете премијера широм света, од Канаде до Србије. Он тврди да је будућност неизоставно у неуролошкој интервенцији код новорођенчади, која би требало после да се реализује у пројекту о новим ауторитетима, који Харари у својој књизи „Homodeus“ назива „I Cloud“. Харари тврди да бог не постоји и да никад није постојао, али да данас постоје они који предњаче у броју података које имају о нама. Харари то не износи као аналитичар који предвиђа будућност, него као политички гласноговорник Светског економског форума. Шта ћемо да радимо кад за десет година, а можда и раније, дође до тога? Видели смо да је четврта индустријска револуција део плана наше Владе. Шта ћемо да радимо кад то постане нова реалност? Сећамо се, говорили смо да нећемо биометријске пасоше и чиповане личне карте, а онда смо, као стадо, пристали на све. Да ли је могуће да ће у Србији бити исцрпљени појмови слободе, једнакости и братства, и да ћемо прећи у сферу коју нам најављују Харари и Шваб. Ја у то не могу да поверујем, али постоји велика могућност да се то деси. Мислим да је то највећи политички изазов који нас чека у наредних пет година. То је питање духовног опстанка. Ако не опстанемо, пристаћемо на Хараријеву идеју о томе да слободна воља не постоји и да људе треба третирати као хаковане животиње. Ако се то деси, услед неуробиолошких алгоритама, под том анестезијом нећемо моћи да се сетимо шта за нас значи Косово или Република Српска – рекао је Кустурица.
Влада Србије је управо оваквим упитником за попис становништва дала одговор на запитаност Кустурице о томе да ли ће штити националне интересе или ће спроводити агенду Шваба и Харарија. Александар Вучић можда још није хакован, али његов неуробиолошки алгоритам је одавно подешен тако да прати само токове новца. Као што се некад, из лукративних разлога, представљао као великосрпски радикалски националиста и доследни следбеник војводе Војислава Шешеља, тако данас слепо прати нове вође Шваба, Харарија и остала бића из глобалистички мочваре. Наравно, то зна и Кустурица. Зна, али не жели да критикује директно диктатора. Кустурица јавно признаје да разуме али не примењује у пракси идеју о слободном интелектуалцу, коју ликом и делом промовише професор Мило Ломпар. Кустурица сматра да је корисније да буде кооперативан с Вучићем, па да Мокра гора добије пречишћивач воде, него да он говори оно што заиста мисли. А, што он мисли, а не сме да каже, без проблема објављују други интелектуалци, међу којима је и физичар Горан Митић.
Где Кусурица застаје с критиком глобалистичке идеје о подјармљивању људи, ту наставља Митић, који тврди да је Србија окупирана и да за потребе господара са Запада спроводи овај лажни попис становништва.
– Ово није попис становништва, него специјална операција која служи за прикупљање података који су потребни за четврту индустријску револуцију, коју припрема Клаус Шваб. Нас нико није питао да ли то хоћемо. Зашто да нас питају кад смо ми робови? Ми смо окупирани и поробљени, морамо да спроводимо оно што нареде наши робовласници. Ово је попис материјалне и интелектуалне имовине. На основу социјалне карте, која ће се утврдити за свакога од нас на основу података које морамо да дамо, вршиће се рангирање. Тако ће нас контролисати. Нови трансхуманистички светски поредак планира да до 2030. године узме све што имамо како би се остварила она Швабова идеја: Нећете имати ништа, али бићете срећни. За реализацију те идеје потребно је повезивање са вештачком интелигенцијом и губљење људскости. На томе се ради. То је као кроћење коња који не жели да буде јахан, али на крају заврши са седлом и јахачем на себи. Са четвртом индустријском револуцијом десиће нам се оно што се десило коњима после прве индустријске револуције. Појавом машина нестала је потреба за коњима, који су до тада били главна радна снага, па су завршили у кланицама – каже Митић.
Он упозорава и на бесмислено обећање представника власти да ће приватне податке користити само Републички завод за статистику и да ће бити заштићени од сваке могуће злоупотребе. Чак и кад српска власт не би имала намеру да некој страној држави или служби уступи прикупљене информације о грађанима и њиховој имовини, она није способна да их заштити.
– Хакери упадају у НАСА и Пентагон, па где неће у српски Републички завод за статистику. Па, недавно је хакован наш катастар, а сада нам обећавају да ће подаци с пописа становништва бити заштићени од сваке злоупотребе. Очигледно је да ће наши подаци бити прослеђени Клаусу Швабу. Зато се и ради попис – каже Митић.
У режимским медијима, као и у онима који се представљају као независни и професионални, није дозвољена дискусија о бројним спорним питањима из актуелног пописа становништва. Лидери опозиционих странака и интелектуална елита опет гласно ћуте, препуштајући грађане на милост и немилост владарима. Полемика се води само на друштвеним мрежама, а и тамо је креирана атмосфера каква је постојала у време пандемије корона вируса, у којој су се сукобили суверенисти и глобалисти.
Суверенисти износе критичке ставове, који следе идеје Кустурице и Митића. Осим указивања на опасност од Швабове и Хараријеве идеје дефинитивног гушења слободе воље и претварање људи у хаковане животиње, грађани пласирају на Твитеру и Фејсбуку разне стратегије којима може да се саботира попис становништва. Неке од предложених стратегија садрже мере које је власт примењивала док је спроводила тортуру у време Ковид кризе.
У том смеру иде предлог да се од пописивача захтева да обавезно носи КН95 заштитну маску, да има потврду да је примио све три дозе вакцине, ПЦР тест не старији од 48 сати и да приликом уласка у кућу обавезно носи пластичне навлаке преко обуће.
Пошто грађани морају да одговоре на питања о свом здравственом стању, логично је да и пописивачи дају уверења о својим хроничним болестима. Такође, од пописиваче захтевати да вам да на увид свој јединствени матични број, пошто и он, иако није овлашћено лице, има приступ вашим личним подацима. Уз то, треба инсистирати да вам пописивачи дају део своје дневнице, пошто и ви трошите своје време и труд док одговарате на питања из упитника. Многи грађани тврде на друштвеним мрежама да, без обзира на претњу новчаним казнама, неће одговарати на питања о имовини, већ ће, као заробљеници у рату, пописивачима рећи само своје име, презиме и занимање.
И поједини лекари указују на могуће проблеме с обзиром на компликовану епидемиолошку ситуацију. У Србији се сваког дана регистрију од 1.200 до 1.800 нових случајева заразе Ковидом 19, док десетак људи умре од последица инфекције. Пре две и по године, кад су забележена 84 случаја заразе и један смртни случај, Александар Вучић је наредио да се уведе ванредно стање. Старији од 65 година три месеца нису смели да изађу из кућног притвора, нити је било ко смео да их посети. Сада ће морати да контактирају са пописивачима који су ослобођени примене заштитних мера, иако у популацији још циркулише вирус Ковид 19.
Поред практичних и здравствених, грађани износе и политичке примедбе, нарочито око изјашњавања о националној и верској припадности. Закон дозвољава грађанима да не одговоре на та питања, иако то обесмишљава суштину пописа становништва, пошто неће бити утврђено колико у Србији има припадника које нације или вере. Попис је додатно обесмишљен омогућавањем грађанима да се изјашњавају како год хоће, као Војвођани, Шумадинци, Крајишници, Ескими, Чејени, Марсовци, Делије, Гробари…
На прошлом попису, из 2011. године, тако се изјаснило 82.000 људи. Закон дозвољава „потпуну слободу изјашњавања о националној припадности“, лагања и спрдњу, али, с друге стране, прети казнама свакоме ко не наведе тачне податке о томе колика му је плата или колико има кокошака. У упитнику постоје понуђени одговори за број стоке и живине, као и за обољења, али не и за националну и верску припадност. Републички завод за статистику је упитник, бар на ту тему, следио препоруке Уједињених нација и Евростата.
Разне странке и покрети користе изјашњавање о националној припадности за промоцију својих политичких програма. Лига социјалдемократа Војводине и Војвођанска партија сматрају да је уставно право грађана да се изјасне како год желе, па и као Војвођани. Ненад Чанак и Александар Оџић сматрају да је „војвођански идентитет“ неспоран, што доказују чињеницом да се око 30.000 људи на прошлом попису изјаснило као припадници војвођанске нације.
Извршни одбор Српске академије наука и уметности недавно је оценио да би увођење војвођанске нације у актуелном попису представљало опасан преседан. То тврди и Александар Вучић, који је рекао да је „забринут због идеје да се грађани на попису изјашњавају као Војвођани јер је то очигледно један од покушаја растакања српске нације“, али верује да ће та идеја доживети дебакл „јер се људи не играју својим националним идентитетом“. Истовремено, Гордана Чомић, министарка у напредњачкој Влади, истакла је да се „мора оставити простора људима да слободно искажу свој идентитет“.
Такве теме, као што су национална и верска припадност, ма колико биле значајне, користе се као димна завеса за прикривање правих циљева овако организованог пописа становништва и имовине. Власт стимулише расправе о војвођанској нацији, а забрањује дискусије о спорном задирању у приватност и, нарочито, могућност злоупотребе прикупљених података.
Довољно озбиљан разлог за бригу и неповерење је већ и то што су за посао пописивача ангажовани већином активисти Српске напредне странке. Нико неће бити изненађен ако његови приватни подаци заврше у архиви СНС-а, да би касније били искоришћени за потребе изборних превара, притисака и уцена. Уосталом, није случајно што власт застрашује грађане најавама да ће бити проверене информације које дају пописивачима, иако се не зна ко ће и како спроводити истражне радње.
Да ли ће полиција или напредњачки одреди проверавати зашто се неко доселио у неки град и који превоз користи за путовање до посла и назад, да ли узгаја козе или свиње? Уместо да грађанима објасне поводе за прикупљање таквих података, представници власти се задржавају на техничким стварима.
– Пописивачи су добили инструкције да крену са радом најраније у осам ујутру, а да посете домаћинствима заврше до осам увече, са паузом у време ручка. После 20 часова не би требало да звоне људима на врата, осим у ситуацијама када се претходно договоре да дођу након тог времена због оних којима одговара да буду пописани у вечерњим сатима. Субота и недеља су пописивачима најзгоднији за рад јер тада могу највише људи да затекну код куће. Грађани не треба да чекају пописиваче и брину о томе да ли ће бити пописани, јер ће пописивачи долазити више пута на њихову адресу. Ако ни после два доласка не затекну никога у стану или кући, оставиће обавештење с бројем телефона који треба позвати како би се договорили за време које људима одговара. Сви пописни обрасци налазе се у апликацији на лаптопу, који користе пописивачи. Пробни попис је показао да је за попис трочланог домаћинства, које узимамо за просечно у Србији, потребно између 30 и 40 минута. Грађани могу да припреме податке које не знају напамет, као што су пун назив, адреса и делатност предузећа у коме су запослени, како би скратили време пописивања. Требало би и да знају које године је изграђена зграда или кућа у којој живе и колика је површина стана. Више од 14.000 пописивача завршиће посао до 31. октобра, а прелиминарни резултати пописа биће познати крајем новембра, када ће бити објављени подаци о укупном броју лица, станова и домаћинстава по општинама и на нивоу Републике Србије – објаснила је Љиљана Ђорђевић, начелница Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику.
Као што је рекао Јувел Ноа Харари, моћ има онај ко располаже са што више података о људима. То је тврдио и Џ.Р. Фергусон, бивши амерички обавештајац, који је објавио приручник који су профајлери ЦИА користили приликом прикупљања и анализе података са друштвених мрежа.
Фергусон је доказао да на основу информација које грађани сами добровољно објављују на својим налозима на Фејсбуку или Инстаграму може да се направи њихов детаљан психо-профил, али и да се утврди њихово имовинско стање и социјални статус. Међутим, таква истраживања захтевају велике ресурсе, а обухватају мали број таргетованих појединаца.
Попис становништва и имовине, с питањима каква се налазе у упитнику који се примењује у Србији, даје попуну слику стања у држави. Исто тако, прикупљени подаци дају могућност њихове злоупотребе у процесу стварања новог трансхуманистичког поретка, у коме ће људи бити претворени у хакиране животиње, којима ће управљати биолошки алгоритми, а не слободна воља. Како изгледају такви људи види се по српским, а и многим западним политичарима. Без слободне воље, хаковани властитом похлепом, извршавају све налоге својих господара, од којих зависи њихов опстанак на власти.
– Четврта индустријска револуција нас води у ништавило које је, мање-више, завладало већим делом западне хемисфере – каже Кустурица.
Ништавило је завладало и Србијом, која упорно и доследно спроводи планове глобалиста. Разлика је само у томе што Клаус Шваб обећава људима да ће, после неуробиолошких интервенција, бити срећни иако ништа немају. Грађани Србије, такође, неће имати ништа, али неће бити срећни. Не, док се не ослободе диктатуре Александра Вучића.
Пописи од 1834. до данас
По наређењу кнеза Милоша Обреновића први попис становништва у Србији је спроведен у јуну 1834. године. Из тог пописа су били изузети Турци и Роми, јер нису морали да плаћају порез (!) Од тада, па до Првог светског рата, општи попис људства спровођен је скоро сваких пет година.
Први модеран попис, на коме су коришћени формулари и статистичка правила, одржан је 1866, а тада је пописано целокупно становништво Србије. Попис из 1884. спроведен је на основу Закона о попису људства и имовине. Између два светска рата извршена су два пописа, док је „скраћени“ попис спроведен 1948. године с намером нове власти да што пре сакупи податке о штети насталој током Другог светског рата. Од 1961. године, у складу с препорукама УН-а, успостављена је десетогодишња периодика пописа становништва.
Након распада СФРЈ, први попис је у Србији спроведен 2002. године, али не и на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија. У Црној Гори је попис становништва извршен 2003. године. Србија је 2011. спровела попис као самостална држава први пут после сто година, такође само на простору централне Србије и АП Војводина. Попис, који је био предвиђен за 2021. годину, одложен је због пандемије корона вируса.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 16, 2022
