Прочитај ми чланак

ПОЛИЦИЈСКИ ЧАС ОД 24 САТА: Да ли је реално и како преживети?

0

Откад је председник Александар Вучић поменуо могућност увођења полицијског часа од 24х дневно, људи се питају шта то значи и да ли је уопште могуће функционисати са потпуном забраном кретања за све. Стручњаци кажу: Није.

Вучић је на јучерашњој конференцији за штампу рекао да за сада не планирају да уводе продужење полицијског часа, већ ће применити кинески модел са масовним карантинима за све који су позитивни на корону, као и масовна тестирања.

FOTO: N.S.

Ипак, опција о “24 часа каранатина” је остала да лебди, па смо питали стручњаке шта то значи, и истраживали какве су мере спроверли у другим, угроженијим земљама.

Родољуб Шабић, адвокат, бивши министар, и први повереник за информације од јавног значаја Републике Србије, за Нова.рс каже да је то прилично контроверзна најава, која се може тумачити из више аспеката.

“Први је правни. Дакле, имамо Устав који јемчи слободу кретања, али предвиђа ситуације у којима се она ограничава. Међу њима је и ширење заразних болести. Међутим, те забране се односе на одређени круг људи, као, на пример, у случају кривичног поступка или одбране земље, никада у пракси нисмо имали потпуно ограничење кретања свих становника”, истиче Шабић, додајући да би ту одлуку евентуално Уставни суд могао да донесе.

“Друго је питање могућих ефеката и о томе је позвана струка да прича, ја могу само своје мишљење да изнесем. Али, на пример, имате земље које имају много више заражених од нас, попут Немачке, па не предузимају такве мере. Они спречавају контакте, а не кретање”, указује Шабић и изражава сумњу у то да би наш систем могао да обезбеди минимум функционисања у ситуацији полицијског часа од 24х.

Да је то неизвољиво, сматра и адвокат Божо Прелевић.

Прелевић: То не може да се деси

“Неће бити уведен полицијски час од 24х, јер, осим што је у основи бесмислено и коси се са здравим разумом, то је и неспроводиво. Не можете у заштиту живота уништити живот”, сматра Божо Прелевић.

“Увек морате да оставите време људима да оду до продавнице, овде не постоји нико ко се снабдео тако да може шест недеља без изласка… Мислим да је то речено у жару нервозе на конференцији за штампу. Закони тако нешто не познају, али кад би било медицински индиковано и спроводиво, теоријски би могла бити донета таква одлука у ванредном стању. Кажем, теоријски. Суштински, није донета нигде, па неће бити ни овде.”

Према његовим речима, у одлучивање о свим ванредним мерама морала би да буде укључена Скупштина.

“Мислим да је примереније да те одлуке доноси струка, него политика. Међутим, не разумем зашто су посланици распуштени са својих дужности. По мом мишљењу Скупштина би требало да буде у сталном заседању, то је ипак највиши државни орган.”

Прелевић, ипак, сматра да су надлежни досад донели неколико добрих мера.

“Мислим да би тимови који доносе одлуке требало да се угледају на немачке мере, чини ми се да су добро избалансиране”, истиче он.

“Похвалио бих то што су показали да непоштовање одлука носи санкције, мислим на оне који су напустили карантин. Друга добра ствар је што су дозволили људима да у одређено време прошетају своје љубимце. Сад би требало би да виде како да обезбеде људима од 65+ да могу у одређеним периодима да изађу у неку врсту шетње и бар пола дана да Поштанске штедионице и банке раде за пензионере, да могу да преузму новац. Такође, требало би за 220.000 људи старијих од 65 година осмислити неку врсту снабдевања храном, то је јако важно”, каже Прелевић.

Највећа замерка је, по њему, што су касно забрањени кафићи и градски саобраћај.

“Али та грешка је исправљена. Најважније је да се коригују одлуке на дневном нивоу и да људи који мисле различито не буду непријатељи. Гледао сам ‘Утисак недеље’, мислим да би власти ту могле да чују неке добре предлоге”, упућује Прелевић.

У међувремену, неколико других земаља већ примењује драстичније мере од оних с којима смо суочени у Србији. На пример Италија, где је већ неко време за кретање потребан “папир” и – јако добар разлог.

Како се живи у црвеној зони Италије

“Цела Ломбардија је проглашена за црвену зону крајем фебруара. То је значило да ниси могао да изађеш из ње, нити да уђеш у њу, сем уколико није у питању посао, набавка (и апотека), посета лекару или неки други хитан случај”, прича за наш портал Јелена Коко, која живи у Монци.

“Један обичан дан” у Монци

Јелена Коко открила нам је како ових дана изгледа један њен “обичан дан”:
– Устајање, јутарња шетња пса;
– Доручак;
– Кафа;
– Звање мајки у Београду, смиривање ситуације јер због разних информација морамо да их држимо на одређеном нивоу оптимизма;
– Слободне активности до ручка – код нас је то испробавање нових рецепата;
– Ручак;
– Гледање филмова и серија, читање књига;
– Вечерња шетња пса;
– Вести и нове инфо – ограничили смо гледање вести на само одабране и проверене;
– Звање мајки у Београду;
– Вечера;
– Филм или књига;
“И тако сваки дан. Код нас се испоставило да тај неки улазак у рутину ради посао и још нисмо клонули духом. До када ће бити тако, видећемо”, каже Јелена.

“За кретање због посла, набавке или посету лекару мора да се попуни образац личне изјаве који садржи име, презиме, документ, линију кретања, и разлог због кога се излази. Примера ради, ја сам попуњавала такав образац када сам ишла у набавку за кућу.

Уколико вас полиција заустави, покажете папир, документ и то се евидентира. Уколико утврде да немате основан разлог изласка, казна је 206 евра и кривична пријава. Уколико идете у набавку у свом кварту, нисте у обавези да попуњавате изјаву. Код нас у крају имамо апотеку, месару, пекару, пиљару и два већа маркета”, каже Јелена Коко.

“Наравно, препоручује се да се набавке врше за дужи период, али без неразумног нагомилавања, и да се излази у набавку само ако је неопходно. Свега има, и стално се допуњују продавнице”, додаје она.

Уведене су и нове мере које би требало да важе до 15. априла: затварају се јавне канцеларије и све образовне установе, забрањује спорт у затвореном и отвореном простору, уводи се мерење температуре на уласку у супермаркет, а кршење одредби се кажњава са 5.000 евра.

“До јуче се могло и излазити на џогинг и индивидуалне спортове уз држање растојања, сада више не, јер је било злоупотреба. Ко има пса, може да изађе у шетњу, опет у близини куће. У зависности од регије до регије се разликују та локална правила, те на пример у Венету шетате пса у околини од 200 м од куће. Овде код нас у Монци није дефинисано, рачуна се на здрав разум. Паркови и зелене површине су од јуче свуда затворени. Барови и ресторани су затворени, сем ако не раде доставу – наша локална пицерија има посла стално”, каже Јелена.

Достава се чека 10 дана

Многи прелазе на систем доставе намирница, што звучи као добро решење у ванредној ситуацији.

“Намирнице наручујемо онлине, али већ сада може да се чека на испоруку до врата и по 10 дана. Зато направимо списак, позовемо продавницу да то све спреме, и одемо само да преузмемо. То је омогућено, али мораш са собом да имаш папир са списком на ком пише да идеш у најближу продавницу или апотеку, ако те заустави полиција мораш да им покажеш то”, објашњава нам Давид Палађи, из провинције Маса Карара.

“Можеш пса да изведеш, али лимитирано. Ја имам среће јер имам двориште па можемо да изађемо ту, али моја ћерка која је тинејџерка психички тешко подноси све ово. Није једноставно, али је код нас било неопходно. За сада држава дотира 50 одсто плата, али то није одрживо на дуже. Најављено је да ће све стајати и бити тако до 3. априла. У Италији се пик пандемије очекује сад у среду и онда очекују да ће почети да опада. Останите код куће да не би било касно као код нас, носите маске и рукавице и ограничите максимално контакт са људима, то је мој савет”, поручује Давид.

Мере које важе у Вухану, месту одакле је све почело

Кина је још 23. јануара затворила Вухан, у којем живи 11 милиона људи, и потпуно забранила уласке и изласке из града, чак и за оне са озбиљним здравственим проблемима, пише Гуардиан.

Унутар града обустављен је јавни превоз, као и приватни аутомобили – на улици могу да буду искључиво возила неопходна у борби против коронавируса.

У стамбеним блоковима и насељима, смеју да буду само локалци, представници власти и људи који пружају помоћ старим или особама с инвалидитетом. Школе и универзитети су затворени, као и већина продавница – раде само апотеке и супермаркети, а људима је допуштено да напусте своје домове само како би купили основне потрепштине или затражили лекарску помоћ. Ни то нису смели без маске.

“Две недеље касније, услови су пооштрени, власти су наредиле потрагу за потенцијално зараженим особама од куће до куће и присиљавале их у карантин”, пише Гуардиан.

Драстичне мере дале су резултате – у целој Кини последњих дана није забележен ниједан случај преноса заразе међу домаћим становништвом, па је и у Вухану мало опуштена ситуација – делу локалног становништва дозвољено је да се врати на посао, али и даље је обустављен рад институција и саобраћаја.