Прочитај ми чланакПо првостепеној пресуди МУП је дужан да из буџета Србије плати 100.000 динара Горану Урошевићу, кога су пре три године брутално претукли полицајци Слободан Дрманац и Горан Радоњић и том приликом нанели му вишеструке повреде. Урошевић је тада претучен у полицијској станици и њему су сломљена ребра и задобио је трајну повреда кука, па се поставља питање да ли је 100.000 динара на име одштете адекватна накнада за бол који је нападнути младић претрпео.
Случај пребијања Урошевића, који је у нападу задобио чак 15 одвојених повреда, само је један од примера да полиција често уме да прекорачи своја службена овлашћења. Ово се најбоље видело на протестима средином јула у Србији, током којих су избили нереди, па су се тако бројни грађани, ни криви-ни дужни, нашли на мети пендрека.
О прекорачењу овлашћења службеника МУП током демонстрација испред Народне скупштине Србије сведоче бројни видео-снимци и фотографије на друштвеним мрежама, а поставља се питање колико грађани могу добити на име одштета, уколико узмемо у обзир чињеницу да је претучени Урошевић за стравичне и трајне повреде задобио тричавих 100.000 динара. Стручњаци у разговору за портал Нова.рс истичу да, иако закон није предвидео распон у коме се креће износ накнаде штете, по досадашњој пракси, ове цифре иду до неколико стотина хиљада динара.
“Сам закон о облигационим односима прави разлику између штетника – лица које је неком штету причинило, нанело и остећеника – лица на чијој страни је штета настала. Да би било какав захтев за накнаду штете био основан, пре свега, мора постојати узрочно-последична веза између самог штетног догађаја који се десио и последице која је наступила. Уколико је утврђено да је дошло до прекорачења овлашћења полицијског службеника, које је за последицу имало наступање лакших или тешких телесних повреда, на страни оштећеног лица може се говорити постојању те узрочно-последичне везе која је основ за евентуалну накнаду штете”, каже за портал Нова.рс адвокат Иван Симић.
Симић у разговору за наш портал наводи да од тежине последице која је наступила, односно да ли је реч о лаким или тешким повредама, зависи и кретаће се и распон накнаде, која се исплаћује за физичке болове, претрпљен страх и умањење животне активности.
“Уколико је оштећеник услед тог догађа и неспособан да ради, и у том делу му припада право на посебну накнаду, у виду посебне ренте. Дужину и интезитет трајања физичких болова утврђују вештаци медицинске струке, односно психијатар када је у питању страх. Такође, у судском поступку може се утврђивати и колики је допринос оштећеног лица настанку штетног догађаја, па уколико се утврди да га има, то такође може утицати на висину накнаде. Саме накнаде могу ићи у распону од неколико десетина хиљада динара, па све и до висе стотина хиљада динара, ако је реч о тешким телесним повредама, не постоје фиксне”, каже познати адвокат.
Он додаје и да се у судском поступку утврђују све околности конкретног догађаја, па се у односу на ове поменуте пареметре доноси одлука колики износ це евентуално штетник исплатити оштећенику. Истиче и да пресуда, којом је одлучено о накнади штете као облику грађанско правне одговорности, не дира се у остале поступке – кривичне, дисциплинске, уколико су у току.
Са друге стране, адвокат Боривоје Боровић указује за наш портал чему врло често прибегава полиција, уколико је евидентно да је прекорачила своја овлашћења.
“Што се тиче службених лица, они увек када изврше неко кривично дело, подносе пријаву против те особе у чијем случају су интервенисали. Подносе пријаву за кривично дело спречавање службеног лица у посао обављање или ометање. Код тих кривичних дела постоје нека четири става, а интересантно је да је четврти уведен тек касније, а за који сам се ја залагао док сам био народни посланик. У њему пише да, уколико се службено лице понаша грубо и незаконито, онда се окривљени може ослободити”, наводи Боровић и додаје да претходна три говото увек иду у корист полицајцу.
Он истиче и да сви грађани према којима је полиција поступала мимо закона и предвиђене процедуре, требало би да, поред кривичне пријаве, туже државу за надокнаду штете.
“Тужи се држава и она се обавеже да плати неки износ, у зависности да ли је оштећеној особи нанета тешка телесна повреда, лака, односно да ли је озбиљно незаконито понашање полиције или није. Углавном се ови износи крећу од 100.000, па све до 500.000, 600.000 динара”, додаје он.
И адвокат Денис Бећирић, иначе бивши судија, сагласан је са колегом да врло често полицајци посежу за оваквом методом “одбране”.
“Углавном напишу кривичне пријаве за ометање и спречавање службеног лице у вршењу службене радње, иако нема напада, у извештају наведу као да га је било. Што се тиче полицијског поступања, МУП има своју унутрашњу контролу и када год се примени сила, службеници су дужни да напишу извештај о примени силе, који пролази одређену контролу. Иначе, прекорачење овлашћења, односно прекомерну употребу силе, често је у пракси тешко доказати, јер полиција неретко наилази на отпор приликом интервенције”, каже Бећирић и додаје:
“Танка је граница. Ипак, има и случајева када полиција претера, што смо видели на демонстрацијама у јулу”, наводи он.
