Прочитај ми чланак

Полицајци који чувају Пецонија брутално претукли новосадског анестезиолога

0

Новосадски анестезиолог Никола Радић, који је запослен у Клиничком центру Војводине, брутално је претучен 3. новембра у Косовској улици у Новом Саду испред једног ресторана.

Њега су претукли припадници Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) који су се тог дана налазили на дужности.

То су били полицајци који су задужени за чување контроверзног бизнисмена и власника телевизије Хепи Предрага Ранковића Пецонија, сазнаје Данас из извора у полицији.

Пецони је те вечери седео у једном ресторану у Косовској улици у Новом Саду и био је у пратњи неколико полицајаца из ЈЗО који га даноноћно обезбеђују.

Док је Пецони седео у ресторану три полицајца у цивилу су остали напољу поред возила којим су довезли власника телевизије Хепи.

Проблем је настао када је наишао анестезиолог др Радић који је туда случајно пролазио.

Наиме, полицајци су возило паркирали непрописно и њиме су запречили део тротоара којим се кретао др Радић.

Када је Никола Радић наишао на возило он се обратио полицајцима, за које у том тренутку није ни знао да су службена лица, и негодовао због начина на који је аутомобил паркиран, јер од њега није могао да прође.

Тада је дошло до расправе између њега и полицајаца, где му је један од њих рекао да прескочи ауто уколико му смета. Када је Радић то заиста и урадио тројица полицајаца у цивилу су почела да га туку. Радић је након неколико удараца пао на земљу, а они су наставили да га ударају.

Пошто је било девет сати увече, станари и пролазници су позвали полицију и пријавили да неколико мушкараца туче човека који лежи на земљи.

Међутим, када је дошла патрола полиције, полицајци у цивилу који су тукли Радића су се легитимисали и навели да их је Радић напао, а да су га они прописно савладали како би га зауставили у даљем нападу на њих.

Одмах по доласку патроле, Радић је већ имао видне повреде по челу и пожалио се полицајцима у патроли на болове у подлактици и у пределу бубрега.

Иако су припадници ЈЗО брутално претукли Радића, они су патроли навели да их је он напао, па је Радић приведен у полицијску станицу Клиса.

Међутим, он се константно жалио на јаке болове, па је позвана и Хитна помоћ, која је Радића прегледала, али му лекар Хитне помоћи није констатовао никакве повреде, већ му је издао упут за рендген.

У документацији која се налази у новосадском тужилаштву, а у коју је Данас имао увид, стоји да је о овом догађају извештена тужитељка Основног јавног тужилаштва Тамара Лобода, која је те вечери била дежурна.

Она је наложила да се утврди да ли постоји видео надзор који покрива место на коме се догодио инцидент, да се пронађе непознати грађанин који је пријавио догађај, као и да се изврши увиђај лица места, а да се фотографишу видљиве повреде које је доктор имао, као и дуксерица једног полицијског службеника, који је тврдио да му га је Радић поцепао.

Пошто Радићу те вечери нису констатоване повреде, и није утврђено ко је пријавио инцидент, као и због немогућности прибављања видео снимака она није желела да се изјасни о квалификацији дела док се не обаве све радње које је наложила.

До обрта долази сутрадан, када је Радић прегледан у Клиничком центру Војводине, где су му констатоване тешке телесне повреде и то у виду контузије грудног коша и стомака, прелом леве подлактице као и вишеструки преломи ребара са обе стране грудног коша.

Ове повреде нису могле да настану онако како су полицајци који су тукли Радића првобитно изјавили, а изјавили су да су Радића савладали уз минималну примену силе, јер је он њих напао, те се испоставила тачна дојава анонимног грађанина да је Радића тукло више мушкараца док је лежао на земљи.

Тог 4. новембра случај преузима основни јавни тужилац у Новом Саду Александар Павловић. Истог дана полиција успева да дође до видео снимака инцидента који су снимиле сигурносне камере Штаба месног одбора Подбара Српске напредне странке.

Сутрадан је изузет још један видео снимак са оближње продавнице који је такође забележио инцидент.

На основу приложених снимака и тешких телесних повреда које је анестезиолог КЦВ задобио, тужилац је квалификовао кривично дело наношење тешких телесних повреда за које су осумњичени припадници ЈЗО – Т. Д. (1972), К. А. (1995) и Ђ. Н. (1998), док је против Николе Радића поднета кривична пријава за ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

Од тог тренутка даљу истрагу преузима Сектор унутрашње контроле у Новом Саду, којима је Полицијска испостава Клиса уступила комплетан предмет.

Оно што је чудно у целом овом инциденту је то да је од дана када је СУК преузео случај, па до саслушања осумњичених полицајаца прошло чак две недеље.

Осумњичени полицајци су у тужилаштву саслушани тек 19. новембра и остаје нејасно зашто је тужиоцу требало 13 дана да саслуша осумњичене полицајце, као и шта је СУК за тих 13 дана предузимао од службених радњи, када су видео снимци инцидента већ били доступни, а тешке повреде које су нанете анестезиологу Радићу већ биле констатоване. Све то нарочито ако се узме у обзир да тужилаштва имају обавезну инструкцију да у предметима у којима је дошло до злостављања грађана од стране полиције поступају хитно и самостално.

Како Данас незванично сазнаје из новосадског тужилаштва, поступајући тужилац Павловић је након саслушања имао намеру да затражи притвор до 30 дана за полицајце који су претукли Радића, али је од те намере одустао, па је уместо класичног притвора од судије за претходни поступак ипак затражио кућни притвор за полицајце, што такође није пракса када се ради о случајевима полицијске тортуре.

Суд је прихватио предлог тужиоца и према сазнањима Данасовог извора из тужилаштва ова три полицајца се и даље налазе у кућном притвору.

Многа питања отворена

После овако крупног инцидента, остаје нејасно и због чега се МУП није ни после месец и по дана огласио поводом овог случаја иако редовно обавештава јавност када дође до хапшења припадника полиције, мада су то хапшења која се углавном тичу мита и корупције.

Данас, није успео да сазна, да ли су полицајци, који су брутално претукли доктора Николу Радића и који се по свој прилици налазе у кућном притвору, суспендовани.

Нејасно је и због чега је ОЈТ у Новом Саду овако тромо поступало по предмету који би морао да има апсолутни приоритет, као и због чега се није огласило о овом догађају који је од изузетног интереса за јавност, нарочито ако се узме у обзир атмосфера у друштву последњих месец дана и време када се инцидент догодио, а то је два дана након велике трагедије у Новом Саду у којој је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

Такође, и у овом случају имамо негативну праксу да тужилаштва у случају полицијске тортуре над грађанима, истрагу препуштају полицији, иако је од стране Врховног јавног тужилаштва донето обавезно упутство о методологији рада када су овакви случајеви у питању, а она налаже да тужилаштва у оваквим предметима воде истрагу независно и самостално, што је и у овом случају прекршено, па је тако остављено СУК-у 15 дана да спроводи истрагу.

Сва ова питања, путем Захтева за приступ информацијама од јавног значаја, редакција Данаса је поставила ОЈТ у Новом Саду, као и Министарству унутрашњих послова.

Оно што смо још питали МУП је од када и на основу које безбедносне провере је Предрагу Ранковићу Пецонију додељено полицијско обезбеђење.

Редакција Данаса је преко посредника покушала да ступи у контакт са доктором Радићем, али је он поручио да се за сада неће јавно оглашавати, јер је истрага ипак покренута, али да ће се свакако огласити уколико током поступка примети да нешто покушава да се заташка.

Доста Радићевих колега из КЦВ, који нису желели да се представе, су нам изјавили да су згрожени овим што се догодило и тврде да је доктор анестезиолог Никола Радић човек који није насилан и који је читав свој живот посветио помагању људима, радећи веома деликатан посао анестезиолога.

Доктор Никола Радић се још увек налази на боловању и опоравља се од повреда тешких прелома које је задобио, па је КЦВ већ дуже време без једног анестезиолога којих и овако нема довољно.

Све више случајева полицијске бруталности

Ово је трећи случај полицијске тортуре над грађанима ове године за који је јавност сазнала.

Први је смрт Далибора Драгијевића који је био осумњичен у случају нестале девојчице Данке Илић. Након више од осам месеци у јавност је, захваљујући новинарима, доспео обдукциони налаз који је потврдио да је Драгијевић преминуо насилном смрћу, а према констатованим повредама, пре него што је преминуо, трпео је бруталне батине од којих је преминуо у полицијској станици у Бору. Овај случај тапка у месту, а иако ВЈТ у Нишу већ осам месеци поседује налаз, оно још није донело ни наредбу о спровођењу истраге.

Други случај је пребијање старијег новосађанина Илије Костића, којем је због нанетих повреда ампутиран тестис. Иако се зна који полицајци су поступали према Илији, тужилаштво још увек нема осумњичене, а у јавности се све више говори да су у пребијање Костића директно умешана прва два човека новосадске полиције – начелник ПУ Нови Сад Горан Радоњић и начелник новосадске криминалистичке полиције Слободан Дрманац. Против оба ова начелника су раније вођене истраге управо због пребијања особа према којима су поступали.