ПОГЛЕДАЈТЕ ШТА ЈЕ ХТЕО ДА ПИТА „ЖЕНЕ У ЦРНОМ“, а полиција му није дозволила (Видео)

0

zavetnici POGLEDAJTE ŠTA JE HTEO DA PITA ŽENE U CRNOM, a policija mu

Активисти организације “Жене у црном” јуче су, 10.јула, у поподневним часовима протестовали су на Тргу Републике у Београду, захтевајући од државног врха да се 11. јул прогласи Даном сећања на “геноцид” у Сребреници.

У центру Београда раширили транспарент са именима преко 8000 муслимана који су наводно сви убијени у Сребреници 1995. године.

Иако је реч о јавном скупу, јаке полицијске снаге нису дозвољавале прилазак активистима „Жене у црном“. Један од оних којима је прилазак спречен био је и Стефан Стаменковски председник организације „Заветници“:

– Хтео сам да приђем како би им поставио питање због чега се на списку жртава не налазе имена хиљада Срба из Кравице, Братунца и околних места који су у периоду од 1992-1995 убијени од стране муслиманских терориста под командом Насера Орића. Због чега на њиховом списку нема имена Владимира Гајића, четворогодишњег српског дечака који је на Божић 1993. године убијен у Кравици. Полиција ме је спречила да приђем и поставим та питања.

Српски сабор Заветници саопштио је вечерас да поставља следећа питања надлежним институцијама:

„Ко штити “Жене у црном”? Због чега је лицима која никада нису осуђивана и која не прете насиљем нити имају намеру да се насилнички понашају забрањено да им се приближе? Због чега им је дозвољено да у центру Београда исказују селективну емпатију и жале само несрпске жртве? Због чега им је дозвољено да у свет шаљу слику о Србима као о геноцидном народу када је сваком познаваоцу термина “геноцид” јасно да у Сребреници није било геноцида?“ – саопштавају из ове организације.

ГОЛГОТА НА СРЕБРЕНИЧКИ НАЧИН: Од куће понели само калашњикове, митраљезе и по коју гранату!

Ни овог јула и годишњице ослобођења Сребренице јавност у Србији неће бити поштеђена оптужби о „геноциду“ Срба над Муслиманима у Подрињу, тзв. колони смрти из Сребренице која се пробијала ка „слободној“ тероторији у којој су били „јадни цивили који су бежали од српских кољача“.

Ипак, неки од елемената ове пропаганде заправо су најбољи доказ о правој природи тзв. заштићене зоне Сребренице и пуној истини ко су били „цивили“ из Сребренице. На једном од снимака, који пропагандисти приче о „геноциду“ бесомучно промовишу у медијима и на друштвеним мрежама, приказан је долазак колоне људи из Сребренице који стижу на територију под контролом муслиманских снага. Снимак показује борце, део њих и у војним униформама, са калашњиковима и митраљезима… На снимку се чак и чује како један војник из Сребренице пита коме да преда гранате.

Иако на снимку неспорно има и цивила, није ли ово најбољи доказ да је Сребреница била терористичко упориште а не демилитаризована зона, и да је Војска Републике Српске гонила наоружане групе бандита, а не цивиле који су бежали из Сребренице?

Изгледа да је напад Војске Републике Српске на Сребреницу, био толко силовит, да су избегли „цивили“ успели да од куће од личних ствари понесу тек по неку пушку, митраљез или бомбу.

(Правда)

ЖЕНЕ У ЦРНОМ: 11. јул – Дан сећања на геноцид у Сребреници

Писмо које су упутили НВО које се финансирају из ЕУ и САД фондова у којем траже да се 11. јул у Србији прогласи за „Даном сећања на геноцид у Сребреници”:

„Поштовани председниче Републике,
Поштовани премијеру и чланови Владе,
Поштовани председниче и посланици Народне скупштине,

Дан сећања на геноцид у Сребреници – прогласите! представља вишегодишњу кампању коју су покренули Центар за културну деконтаминацију, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Комитет правника за људска права и Жене у црном, фебруара 2009 године, након што је 15. јануара 2009. Европски парламент усвојио Резолуцију о 11. јулу, као Дану сећања на геноцид у Сребреници.

Наглашавајући важност суочавања са прошлошћу за процес европских интеграција држава Западног Балкана, Европски парламент је апеловао да и оне подрже резолуцију и прогласе 11. јул даном сећања на геноцид у Сребреници и на достојан начин обележе годишњицу овог догађаја.

Од фебруара 2009. године до јула 2010. године организоване су сваког 11-ог у месецу протестне акције испред Председништва Србије и јавно читање писма упућеном тадашњим председницима Републике Србије са захтевом да се и у Србији, по угледу на Европску унију, 11. јул прогласи Даном сећања на геноцид у Сребреници. Од 2010. године, а поводом годишњице геноцида у Сребреници, наставили смо са истим захтевом. Подсећамо да је овај захтев подржало више од 100 невладиних организација из читаве Србије, а и тадашњи и садашњи председник Србије су се о њега оглушили. Народна скупштина Републике Србије је донела 31. марта 2010. године Декларацију о осуди злочина у Сребреници, али није прогласила 11. јул као Дан сећања на геноцид у Сребреници.

Имајући у виду одлуке Међународног суда правде и Међународног кривичног суда за бившу Југославију (Хашки трибунал) којима је утврђено да је у Сребреници почињен геноцид, као и извињење председника Републике Србије Томислава Николића из априла 2013. године, у вези са одговорношћу државе Србије за геноцид у Сребреници, желимо да верујемо:

– да се не ради о пуком испуњавању обавеза под међународним притиском или пак, прагматичном чиновима и ’патриотској’ жртви без конкретних мера које прате тако важне изјаве, већ о озбиљним покушајима раскида са теретом злочина у недавној прошлости, заснованом на уважавању достојанства жртава геноцида у Сребреници;

– да ће институције државе Србије, а на првом месту, Ви као председник Републике, уважити одлуке међународних судова, јер континуирано негирање, прећуткивање, и релативизовање геноцида представља управо кршење одлука међународних институција правде;

– да и на делу желите да покажете да Вам је стало до добросуседских односа, праведног мира и поверења у регији и да имате политичку вољу и морални капацитет да геноцид у Сребреницу назовете – геноцидом – и тиме уважите жртве, али и ваше суграђане и суграђанке који су исказали саосећање, солидарност и одговорност према жртвама геноцида.

Ми, организације цивилног друштва, које вам се обраћамо, потврђујемо своју решеност да допринесемо владавини закона и дубоким трансформацијама у друштву. Према нашем мишљењу, то подразумева кажњивост злочина, као и дистанцирање тог друштва од почињеног геноцида, како у правном смислу, тако и у култури, образовању, науци, уметности. Стога, и ове 2014. године захтевамо:

– да 11. јул прогласите Даном сећања на геноцид у Сребреници и да се негирање геноцида законски санкционише, тако што ће се прогласити кривичним делом.

Убеђене/и смо да ћете испунити наше захтеве и поступити као одговорни председник Републике Србије. Убеђене/и смо да ћете испунити наше захтеве и поступити као одговорна Влада Републике Србије. Убеђене/и смо да ћете испунити наше захтеве и поступити као одговорна Народна скупштина Републике Србије.

Поводом 19. годишњице геноцида у Сребреници организујемо протестну акцију „11. јул – Дан сећања на геноцид у Сребреници“ испред Председништва Србије, дана 10. јула 2014. године, од 12ч до 13ч. Позивамо Вас да нам се придружите.

Центар за културну деконтаминацију, Фонд за хуманитарно право, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Иницијатива младих за људска права, Комитет правника за људска права, Жене у црном.

(Жене у црном)