• Početna
  • POČETNA
  • Aktuelno
  • POČELA JE SRPSKA 7527 GOD.: Evo kako je izgledao današnji „doček“ u „drevnoj“ Vinči
Pročitaj mi članak

POČELA JE SRPSKA 7527 GOD.: Evo kako je izgledao današnji „doček“ u „drevnoj“ Vinči

0

Srpski kalendar je danas tačno u podne ušao u 7527. godinu. Reč je o drevnom srpskom kalendaru kojim su naši preci datirali događaje u Srednjem veku pa do Prvog srpskog ustanka.

Реч је о најстаријем датирању на свету, ни један народ нема календар који бележи толико година, па отуд и тврдња појединих да су Срби најстарији народ на свету, која се последњих година све чешће користи подругљиво.

Фото: Правда

Српски народни календар је био званични календар средњовјековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс увео Свети Сава, па све до средине 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације. Многи споменици, манастири датирани су по српским календару. Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године. По истом календару датирана је и тврђава у Смедереву на чијој кули стоји да је саграђена 6938. године.

Веровало се да је календар мерио време од настанка света. Као Нова година, односно почетак лета, спомиње се више могућих датума, по једнима је то Ђурђевдан 6. маја док по другима је 4. април. Сви се слажу да је Митровдан 8. новембра био почетак зиме.

Винча, место које морате посетити

Смелији аутори, чије ставове званична историја не прихвата, сматрају да је реч о календару који вуче своје порекло још од Винчанске културе, па је Правда данас тачно у подне посетила ово село и истоимено археолошко налазиште у околини Београда како би проверила како Винчанци дочекују Нову годину.

На путу до археолошког налазишта најстарије цивилизације у Европи пролазимо кроз насеље Винча где се живот развија нормалним током, без празничне еуфорије. Радници су поправљали тротоар надомак Цркве, обишли смо неколико трактора који су превозили дрва, кокошке по двориштима мирно су кљуцале младу траву.

Фото: Правда

На самом археолошком налазишту, центру Винчанске културе, као и предходних неколико миленијума новогодишња прослава је изостала. Људи су мирно испијали кафе у угоститељским објектима на обали док су су се деца играла у парку на улазу у налазиште.

Ужурбано смо се попели степеницама на горње слојеве ископина да би нам чувар рекао да пожуримо јер је управо стигла мања група и тура је почела. Добро је стигли смо на време, помислили смо. У малом музеју, сувише малом за значај овог локалитета, неколико посетилаца слушало је веома инспиративно предавање водича о овом најзначајнијем археолошком налазишту у Европи.

Алати које су користили, куће које су правили и  предмети које су користили надмашују вештине људи који су живели и миленијуимима после њих. Иако већина нас о Винчи зна преко слика фигурица које су могли да виде у школским књигама, шареноликост предмета која је  ту пронађена распаљује машту и мења слику о древним људима које су неоправдано сматрали „заосталима“. Многи од предмета који су пронађени у Винчи показују какви су генији живели ту и како су вешто израђивали предмете који су им били потребни.

Фото: Правда

Без обзира када и по ком календару славили Нову годину, Винча ће вас одушевити чак и да не добијете потврду сваке теорије коју сте прочитали на интернету.

Наравно нисмо издржали и упитали смо водича о Новој години и календару, љубазно нам је одговорио да поједини трагају за сензацијом тамо где је нема. Питам се који сам по реду који том човеку за 30 година, колико каже да је у Винчи, поставља исто питање. Није ни њему лако.

Фото: Правда

Иако смо изгубили празничну еуфорију, излазимо задовољно оним што смо видели, поносни што тако нешто постоји у Србији и што је читава та цивилизација која се простирала од Трансилваније па до Косова и јужније добила име по месту у околини Београда. Невероватно је да ми је требало 37 година да обиђемо овај локалитет иако живим на 15 километара од њега (чак и градски превоз стаје близу налазишта).

Са максимално позитивним утисцима седамо у кафић на обали Дунава, гледамо у мутну реку док ме колега пита „Шта мислиш како је изгледао Дунав пре 7500. година?“. У тренутку ме уби мисао колико само народа са много краћим календаром од нашег испушта канализацију узводно од Србије. Људи са околних столова зачуђено гледају ка нама док колеги препричавам теорију да су Срби живели на Балкану у време када и Келти (Селти) јер имамо речи изведене из њиховог имена попут „село“, „селити“ итд. Вала и јесте то по мало лудачка прича, шта све Срби неће измислити за ових 7500 година.

Свима који славе срећна 7527 година!