Бивши техничар, бежећи од градске вреве, започео нови живот у родном селу у Драгачеву. Гаји 184 оваца, зна их појединачно "у главу", а оне га прате у стопу.
Бивши техничар, бежећи од градске вреве, започео нови живот у родном селу у Драгачеву. Гаји 184 оваца, зна их појединачно „у главу“, а оне га прате у стопу.
Пре нешто више од десет година, Љубивоје Милинковић је остао без посла у тамошњој фирми, и није отишао на биро, као неки други, већ се вратио у своје родно село у Драгачеву, Горњи Дубац. Ту је напуштајући вреву и уморан од градског живота нашао смирај бавећи се узгојем оваца. Прво је имао свега три овце, а данас стадо од њих чак 184. Жеља му је да их у има 500, и сигуран је да ће му се то ускоро остварити.
Док је било лепшег времена, Љубивоје би са стадом препешачио и до 20 километара дневно, све по пашњацима и обронцима планине Чемерно трагајући за сочном травом.
– По цео дан сам са њима. Трудим се да им обезбедим добру траву, па из тог разлога сваког лета идемо на планину, где су услови доста бољи. Шетам се, и причам са њима. Сваку знам како вабим, знам сваку појединачно „у главу“. Где год да кренем, оне ме прате – казао нам је Љубивоје.
Овај Драгачевац нам каже да је у стаду најстарија овца она којој је наденуо име Каћа. Ипак, посебно место у стаду има ован назван Пики, који чак често са Љубивојем борави у кући. Вели нам да је Пики веома паметан ован и да се врло лако научи дресури.
– Када ми телефон зазвони у кући, Пики оде и донесе ми слушалицу. То је брзо научио – испричао нам је Љубивоје.
НЕ КАЈЕ СЕ
Овај Драгачевац свакоме би, наглашава, саветовао да се, ако има услове, врати се селу и природи. Вратио се у село, каже, са три овце, а данас предводи стадо које вреди око 30.000 евра. Тиме, каже, није оптерећен, већ му је само жеља да у стаду има 500 оваца.