Прочитај ми чланак

Пљачкају нас на маржама

0

prodavnica

(Курир)

Трговачке марже на храну иду и до 60 одсто! Највеће су на пециво, хлеб, месо и месне прерађевине, слаткише, робне марке трговачких ланаца.

Горан Паповић, председник Управног одбора Националне организације потрошача Србије (НОПС), каже да власници трговина имају своју производњу, па могу да надувају марже и до 60 одсто. Држава је, како каже, пробала да их ограничи, али сви покушаји су пали у воду.

Он истиче да су марже за хлеб веће од 40 одсто, а високе су и за месо и месне прерађевине, кондиторску робу… Знатне су и за робне марке трговачких ланаца, које заузимају све више места на рафовима. Паповић сматра да се зарада трговаца може смањити једино здравом конкуренцијом, а то мора да обезбеди Министарство трговине тако што ће спречити ус­ловљавање улагача кад они желе овде да зграде про­дајни објекат.

– Доказ да нас трговци пљачкају јесте и то што су цене у центру градова и на прометнијим местима највише, уместо обрнуто, јер код нас не постоји закон понуде и потражње, нема конкуренције – истиче Паповић.

Вера Вида из Центра потрошача Србије каже да безброј примера говори да су марже превелике. Тако негде чоколада „милка“ кошта 95 динара, а негде 125, а њена реална цена је можда 80 или 85 динара.

– Марже за храну у просеку се крећу од 20 до 30 одсто, просечна малопродајна маржа је 20, а велепродајна 16 одсто. У Европи и свету су само неколико процената – подсећа она.Вида наводи да им јављају грађани који су купили патике за 8.000 динара у иностранству, а овде коштају 12.000 или 14.000.

 

Навуку, па одеру

Најновије истраживање Асоцијације потрошача Србије (www.apos.org.rs) показало је да трговине навлаче купце нижом цене неке робе, а онда их одеру на високим ценама дугих производа. Питање је само, како каже Игор Ивановски из Асоцијације потрошача Србије, која трговина је изабрала коју робу, принцип је исти.

Министарство: Стиже јефтинија роба

Владимир Матовић, саветник министра трговине, каже да су марже резултат конкуренције и зато је Министарство уклонило баријере које су могле да спрече долазак трговина, а неке од њих су већ најавиле улагање.

– Држава је престала да администрира у области цена, али чини све да обезбеди грађанима да задовоље основне животне потребе на приступачан начин. Трговци и произвођачи ће одредити артикле које ће учинити максимално приступачнијим у односу на сличну робу – навео је он и додао да ће се посебно означене намирнице појавити у другој половини марта.

Марже

♦ храна до 60 одсто
♦ пециво до 60 одсто
♦ хлеб до 40 одсто

Распон цена

♦ туњевина 55-110 динара
♦ ослић 380-600 динара
♦ чоколада 80-120 динара
♦ чај 36-54 динара
♦ кафа 180-240 динара
♦ хлеб 30-50 динара
♦ млеко 80-110 динара
♦ „милка“ 95-125 динара