Прочитај ми чланак

ПЉАЧКА ГОДИНЕ: Купила пола Фрушке горе “за себе и породицу”

0

Новосађанка Сања Петрић, званична сувласница мултимилионске компаније “Галенс”, ексклузивног инвеститора СНС, и власница 205 парцела на Фрушкој гори, недавно је постала и сувласница приватне банке у Републици Српској. Жена о којој се у свету бизниса ништа не зна сем да је супруга бизнисмена Небојше Петрића, тако је поред грађевинарства, вештачког ђубрива, хотелијерства и пчеларства, ушла и у свет банкарства.

Компанија “Галенс” је у јулу прошле године куповином акција у вредности од 7 милиона конвертабилних марака, односно 3, 5 милиона евра, постала власник “Павловић интернатионал банка” из Бањалуке. Заједно са Петрићевом у куповини банке учествовала је и фочанска фирма “Павгорд”, чије пословање је сличног шароликог спектра.

У дилу са Гоцијем

Власник “Павгорда” Гордан Павловић Гоци, пријатељ Милорада Додика и члан његове странке СНСД, има пословну империју у овом граду чија вредност такође може да се мери милијардама евра. Павловић је империју почео да ствара по завршетку рата, тргујући некретнинама пропалих државних фирми под стечајем. Данас, према писању Центра за истраживачко новинарство, Гоци поседује рудник угља, грађевинску и трговачку фирму, хотел, стамбене зграде и пословне просторе.

Са око 750.000 квадратних метара укупне површине некретнина које поседује само у Фочи, “Повгорд” се очигледно наметнуо као логичан партнер новосадском “Галенсу”. Недељу дана пре куповине банке, ове две пријатељске фирме су заједно пазариле и девастирани хотел “Јахорина” на истоименој планини за 1, 25 милиона евра, обавезујући се да ће у року од три године на тој локацији изградити луксузни хотел. Изградња “Хотел Јахорина моунтаин ресорт & спа” је већ отпочела, а “Галенс” заинтересованим купцима из Србије и Републике Српске већ продаје “ограничени број апартмана доступних за куповину”.

Да компанија “Галенс” радо купује по Републици Српској потврђује и један у низу “шопинга” власнице Петрић, која је купила и шуму у општини Бајина Башта. И ова парцела се, као и део од 205 парцела купљених на Фрушкој гори, налази на територији националног парка, односно у месту Солотуша, на подручју Националног парка Тара.

Парцела по парцела – империја

Управо вест о “окупацији” Фрушке горе је је власницу “Галенса” Сању Петрић представила јавности, и то не на позитиван начин. Како се убрзо испоставило, Петрићева је, стрпљиво, годинама уназад, куповала парцелу по парцелу по Фрушкој гори. Купујући махом од приватних власника, од Беочина па све до Инђије, Петрићева се зауставила тек кад их је сакупила 205 и повезала у пар целина, односно “плац” од чак 34,5 хектара. О овом тајанственом подухвату Петрићеве на Фрушкој гори можда се не би ни још ни сазнало да није реаговало еколошко удружење грађана “Одбранимо шуме Фрушке горе”, који су упозоравали на непланско крчење шума, али и недозвољено асфалтирање некадашњих шумских стаза и постављање ограда по Националном парку.

Активисти су због “незаконитих радњи које имају негативан утицај на заштићено подручје природе, на заштићене и строго заштићене биолошке врсте, као и радњи које локалном становништву, планинарима и туристима ограничавају слободно коришћење јавног пута и јавног добра”, поднели бројне пријаве свим надлежним инспекцијама, тражећи обуставу радова и надзор над истим. Због упорности еколошких активиста, али и све већег негодовања и протеста Новосађана, инспекција је на крају практично била приморана да, делимично, реагује.

Планинари добродошли

Покрајинска грађевинска инспекција је у октобру донела решење о обустави радова и уклањању пута изграђеног на брду Кестен, иначе једном од најлепших видиковаца на Фрушкој гори. Поменути пут је заправо изграђен као прилазни пут газдинству Сање Патрић, за које је власница рекла да ће “планинари и организоване посете туриста бити добродошли на (њеном) пољопривредном газдинству, након што све буде приведено намени”. Новосађани су тада по први пут добили прилику да “чују” Сању Петрић, додуше кроз саопштење фирме “Галенс”, која се огласила након све бројнијих протеста грађана.

У саопштењу је потврђено да је ова фирма купила 205 парцела на Фрушкој гори, али и поручено да на њима неће бити ништа грађено. Односно, ништа “велико”.

“Не постоји никаква бојазан да ће се на њима градити већи стамбени или туристички објекти, будући да је намера власника компаније „Галенс“, који је те парцеле купио, да на овом газдинству живи са својом породицом и бави се сточарством и пчеларством”, појаснили су из ове компаније.

Не сумњајући да су власници “Галенса” поред изградње, хотелијерства, вештачког ђубрива и банкарства вични и пчеларству, Новосађани су ипак помало неповерљиви према добрим намерама компаније која је у свега пар година, уз апсолутну подршку и легитимитет који им је обезбедила локална власт, починила урбицид над градом.

А с обзиром да ова компаније не крије апетите да након Фрушке горе сад загази и у Дунав, “приватизујући” његово корито за мегаломански пројекат “Нови Сад на води”, не би изненадило да на листу својих посовања “Галенс” у међувремену дода и рибарство.