Прочитај ми чланак

Плата у ванредном стању: Шта радници у Србији могу да очекују?

0

Да ли ће радници у Србији и како добити плату зависи да ли раде, колико, и код кога у време ванредног стања. Приватни сектор покушава да ради, али се очекује и помоћ државе

Тек се разматрало шта ће бити са радницима који су у изолацији и самоизолацији и како ће им бити рачуната плата, а већ смо ушли у ванредно стање.

Шта оно значи за све раднике у Србији? На које опције могу да рачунају када је реч о исплати плата?

И представници синдиката и послодаваца сагласни су да је ово питање врло осетљиво као и да су све очи тренутно упрте у државу. Тим пре што постојећи Закон о раду није предвидео овакве ситуације.

Разлика у начину рада

Како истичу наши саговорници, требало би прво направити разлику између радника који раде од куће, радника који уопште не раде, оних који би могли да раде, а немају шта и оних који раде у приватном, односно јавном сектору.

– Засада, запослени имају право на накнаду зарада и то се сада ништа не мења, сви они који раде имају нормалну надоканду зарада. Међутим, ово не може да буде правило за угоститељство, туризам, и за те у овом случају индустрије које су прве на удару – каже за Телеграф Бизнис Ранка Савић испред Асоцијације слободних и независних синдиката Србије (АСНС).

Како истиче, не може ни да се очекује да неко ко не ради испуњава обавезе према запосленима.

– Јавни сектор који је на буџету ће наставити нормално да исплаћује плате. Велики проблем међутим је приватни – каже она.

Данас раде нормално фабрике које се баве наменском производњом, прехрамбеном, железара… уз појачане дезинфекционе и мере контроле.

– Док је тако, док је могућ извоз, ти раднци могу да буду релативно мирни. Уколико дође до обустављења рада, можемо да претпоставимо шта може да се догоди – наводи Савићева.

С обзиром на чињеницу да у Србији послује око 400.000 фирми, толико има и различитих ситуација, каже за наш портал Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

– Мораће да дође до оквирног договора око трошкова који ће сада настати за све нас и за државу. Мора да се ради и живи а да нема пуне активности – каже он.

Када је реч о исплати зарада у наредном периоду Атанацковић каже да би требало раздвојити оне који настављају да раде на исти начин, односно у пуном радном времену у пуној технологији, и оне који ће бити одсутни с посла, као и оне које би могли да раде, а немају шта да раде јер им је смањен промет.

– Заиста врло осетљиво питање. С једне стране јако је важно сачувати фирму од неких људи који су се разболели, а с друге опстати – додаје он.

Према његовим речима, чак и исплата минималца у овим околностима је на основу тога да ли фирма нешто ради. Када престане, и питање минималца се доводи у питање.

Наши саговорници су сагласни да је сада пресудна и кључна улога државе.

– Држава сада мора да буде та која ће бити социјално одговорна и која ће поред здравства који је сада приоритет, да посегне за резервама и помогне свима који су у овој ситуаацији – каже Савићева.

– Министарство финансија и држава мора да се умеша да запослени пре свега остану на радним местима, да остану у радном односу – каже нам Атанацковић.

исплата, куповина, кредитна картица, кредитне картице, онлајн, е-куповина, економија, бизнис, Плаћање преко интернета

Шта може да буде решење

Државе које су већ увеле ванредно стање због корона вируса, махом фирме ослобађају доприноса чиме су оставили послодавцима простора за плате.

Француска је донела уредбу да послодавци неће плаћати два месеца пореза и допроносе, док је за раднике који су у карантину обавезе преузела држава.

Македонија је донела одлуку по затварању школа да једном родитељу држава плаћа одсуство.

Грчка је издала саопштење о додатним мерама: Један од родитеља добија пун плаћен одмор до 10/4 од чега ће сваки четврти дан одбијати од редовног одмора. На примеру, то значи да од 16 дана овог ванредног одмора, четири ће бити одбијено од редовног.

У државном сектору плате ће бити 100 одсто поркивене од стране државе, а у приватном секотру држава ће покрити трећину плате, док је послодавац дужан да покрије остатак до пуне плате. Мере се односе на породице са децом до 12 година.

Додатно, многе приватне компаније у Србији се одлучују на радну недељу од 4 дана, чак и оне које раде од куће.

Према нашим сазнањима, сутра је састанак Социјално економског савета на коме ће бити расправа о свим овим питањима.