ПИСМО КОЈЕ ЈЕ ЗАПАЛИЛО ИНТЕРНЕТ: Зашто ми не пада на памет да се удам за Србина

0

Друштевене мреже допринеле су данас став буде на цени. Некада је усиљен, али некада, као у овом писму, јасан, без задњих мисли или поређења. И као такав, направио је општу пометњу на друштвеним мрежама. Девојке кажу, тачно, а мушкарци... па они свашта кажу.

Писмо које је објављено на Мудролијама, преносимо у целости.

Фото: Pixabay – freeimages

„Знам да ће ме многи разапети после овог текста, али истина боли. Цео свој живот су ме опседали мушкарци, не заваравам се да је то јер сам лепотица него сам просто ишла у техничку школу и било нас је три девојке на целом спрату, прост закон понуде и потражње и клиначких хормона. Нисам ни ја била светица, али овај текст није хејт према мушкарцима, овај текст је моје искуство.

Све у свему мучила сам, мучила али вредело је. Радим у ИТ сектору, имам незамисливу плату за српске услове, преко викенда радим и приватно, отплатила сам сама гарсоњеру на шпијунку и подигла кредит за пристојан стан који ћу да издајем како би се рата кредита сама покривала. Остало улажем у пољопривреду својих родитеља која издржава остатак моје породице. Нико ми ништа није дао.

Зашто оволики увод? Зато што испљуваше неку девојку у коментарима јер неће да се уда за Србина. Никад не реци никад, али ево онда да кажем, можда није никад али јако мало вероватно да ћу се удати за некога одавде посебно ако је остао у Србији.

Објаснићу.

До тада, лепи су за рекреацију и парк, али нису за стан. Поздрав из комшилука.

Мастер сам завршила у Грацу. Било је наших. Просечаном Србину пуна уста једнакости, поштовања жена, али кад чују да је нека успешна, способна, радна није им право. Од мене би се очекивало да радим фул тајм, а онда да дођем кући, рибам, јурим око деце док он заказује фудбал у балону са ортацима. Ти Тамара једном руком кодирај, другом кувај. Једном ногом цупкај дете, другом затвори себи врата било каквог уживања у животу. Извините, али не.

У Србији је и даље битније удовољити његовим родитељима, својим родитељима, комшилуку, друштвеним мрежама него себи самима. Чак и момци из моје струке када добију велику плату одлепе. Помаме се. Или их пукне депра или преурањена криза средњих година па иду да бацају паре по сплавовима и надокнађују изоловано детињство фолирањем. Имала сам среће у животу, али имала сам и памети. Зашто бих рађала децу некоме кога треба ја да издржавам или са ким не могу издржати?

Моје искуство са сваким типом овде, али сваким је да напросто имају трип када жена зарађује више од њих. Ма колико се ја трудила да то не осете, све се своди на то. Смета им када путујем по конференцијама, смета им што плаћам да ми неко чисти стан (живиш у гарсоњери, мене би било срамота да плаћам неком да ми чисти 30 квадрата и сличне опаске), смета им што једем по ресторанима, смета им ово и оно. Сметају себи самима.

Ја сам зарадила све што имам. Нећу било коме да се правдам. Не морам. Моје искуство је да су мушкарци у Србији прерасла деца која само седе цео дан и криве друге за своје пропуштене прилике и увек им је други крив. Мушкарци других земаља сами пеглају кошуље, знају да скувају и оперу, није им шок живота да живе сами без мајке, осамосталили су се већ са 19 година. И мени то пријатељи прија. Дан када у Србији не буде био фрајер који се шири улицом и носи трешу него који устаје жени у градском превозу и носи кошуљу коју је сам опеглао биће дан када ћу размотрити домаћег мушкарца. До тада, лепи су за рекреацију и парк, али нису за стан. Поздрав из комшилука.“

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!