Прочитај ми чланак

ПЕШЧАНИК И НАУКА: Цензура Друге Србије (Видео)

0

pescanik-cenzura

Један случај који показује да ли се Пешчаник ставио у службу одбране науке или у службу напада на Стефановића.

У наводној бризи за науку Пешчаник је објавио критику доктората Небојше Стефановића. Подсећам да је претходно цензурисао одговор струке када је науку јавно исмевала Демократска странка.

Овако је за говорницом Скупштине Града Новог Сада прошле године исмеван мој научни рад у зборнику Гује и јакрепи Балканолошког института САНУ:

Потребу да реагује осетила је уредница зборника др Мирјана Детелић. Сем што је признати ауторитет у области фолклористике, Мирјана је и сарадник Пешчаника, па је и ову реакцију на друштвена збивања, као и претходне, упутила двема Цецама. Није ми веровала да ће по први пут бити одбијена.

Пешчаник је тада цензурисао глас струке који се подигао у одбрану науке (научио сам да наша јавност уместо „одбио” користи реч „цензурисао”). Текст Мирјане Детелић Српска Атина: како то чудно звучи на крају су објавиле Новине новосадске.

Рад Трагом гуја и јакрепа у епским тамницама, који је исмејан са скупштинске говорнице, вероватно је најбољи од свих које сам написао на српском језику, и доступан је на сајту Балканолошког института (страна 81-94). Позивам вас да прочитате и моју докторску тезу, али она је на француском.

Иначе, слажем се са ауторима анализе у Пешчанику Како до доктората? Лако! Случај министра Стефановића, који увиђају негативну селекцију као проблем. Додао бих само да постоје два начина за негативну селекцију: кад се награде дају незаслужнима и када се одузимају заслужнима. А понекад, када се ствари заиста отму контроли, заслужнима уместо награде припадне – казна.

Аутори тврде да ће наставити да анализирају докторске и мастер радове јавних личности из свих партија. Могу наићи на проблем што Србија младих политичара са дипломама (а и без њих!) скоро да и нема. Ако је нека диплома сумњива, то јесте скандал, пре свега јер говори да су ти млади људи исти као стари. Ако установе и грађани ћуте о томе, то је још већи скандал.

Али највећи скандал и најопаснија негативна селекција дешава се када дипломе нису сумњиве, али ипак наилазе на сваку сумњу и осуду. Има нас који смо докторирали са највишом похвалом на признатим међународним универзитетима и вратили се у нашу Србију – само да бисмо били дочекани препрекама, а када смо их савладали, и отвореним прогонима. Тада су установе такође ћутале, а ретки грађани који су се бунили били су цензурисани. И то у истом овом Пешчанику.

Не, Пешчаник не гледа који политичар је докторирао са плагијатом, а који са највишом похвалом. Пешчаник пресуђује који политичар је подобан а који није. „Кога волем волем, кога не волем кољем”.

Пре него што су позвали Александра Вучића да реагује, аутори критике су више пута нагласили да се не баве политиком. Поручујем им да се овде и медији баве политиком и да не дозволе да им овдашња јавност наметне своје двоструке стандарде, свој клијентелизам и своју жуч.

А више за себе додајем мисао: можда осуде лажних диплома нису приоритет. Можда да прво почнемо да поштујемо праве?

Умемо да грдимо. Али да ли смо у стању да похвалимо?

(Блог Андреја Фајгеља)