Прочитај ми чланак
Чувена Теразијска чесма, њено прво издање из доба Турака, имала је четири славине које су укупно давале око пола литре воде у секунди. Чесму је обновио кнез Милош Обреновић 1860. године.
Овако су изгледале Теразије (и Теразијска чесма) 1934. године...
Теразијска чесма је била једини заштитни знак Теразија све док није подигнут хотел Москва, али је то време још морало да се чека. На месту хотела налазила се кафана Велика Србија и неколико малих дућана са разном робом. Великој Србији је, како се верује, име дао Стеван Владислав Каћански, велики родољуб и песник.
Кафана се одликовала тиме што је увек имала добру храну и првокласно вино, па су у њу свраћали сладокусци Стеван Сремац и Коста Вујић, професори. У близнини се налазила кућа Лазара Арсенијевића Баталаке, попечитеља просвете и историчара првог српског устанка.
...а овако изгледа данас
До ње је била кафана „Код два тигра“ (касније позната престоничка менза Атина). Био је то прави ћумез, али се тамо добро осећао песник Ђура Јакшић.
Нешто даље стајала је кућа Алексе Крсмановића, у којој је 1918. године проглашено Уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, а осам година касније, у дворишту је отворио Брана Цветковић прво хумористичко позориште Орфеум.
На Теразијама су биле и три познате престоничке гостионице Урошева пивница, Таково и Париз. У Урошеву пивницу свраћали су углавном људи из унутрашњости Србије који су долазили на један дан у Београд да би свршили неки посао у суду и код адвоката.
Штаб либерала
У теразијском кругу, на месту где је касније отворен биоскоп „Београд“, налазила се једноспратна зграда са баштом. Била је то некада позната и угледна Шишкова кафана, где су се читале новине које су висиле о штапу, и бистрила политика. Убрзо су у ову кафану почели да долазе само либерали, па је она постала њихов незванични штаб.
Ту су се уз точено пиво састављале молбе, жалбе и тужбе. Таково је већ било место на гласу. Приређивали су се у њему интимни ручкови, а једно време био и глумачка берза.
Партијска кафана Радикалне странке био је отмени Париз. Како је био и хотел, ту је редовно одседао познати народни трибун Аца М. Станојевић, који је после смрти вође радикала Николе Пашића постао председник Главног одбора странке. Ту су се одржавале конференције, заказивали зборови, а често су долазили и странци. Када је 1900. године пролазио кроз Београд, персијски шах је одсео код Париза.
