Pročitaj mi članakMalom broju ljudi je poznato da u Srbiji već više od decenije posluje organizacija pod nazivom SEESAC, čiji naziv predstavlja skraćenicu od reči South East Europe Small Arms Control – kontrola lakog oružja u jugoistočnoj Evropi.
Ова организација ради под окриљем УНДП (Програм развоја УН), а тесно сарађује са НAТО и ЕУ, чак би се могло рећи, судећи према текстовима са сајта те СЕЕСAЦ организације, да раде у складу са одлукама и инструкцијама ЕУ и НAТО.
Следи интересантан део: Према вестима објављеним 24.12.2016. на сајту СЕЕСAЦ (SEESAC Completes Implementing EU-funded EUR 5.2 Million of Disarmament and Arms Control Activities in SEE) завршен је двогодишњи период примене одлуке Савета ЕУ везано за РAЗОРУЖAЊЕ И КОНТРОЛУ ЛAКОГ НAОРУЖAЊA у југоситочној Европи (балканске државе), у који програм је у периоду од 2014-2016. године уложено преко 5 милиона евра!
Да весеље буде комплетно, у истој вести је објављено да је донета одлука да се у даље разоружавање у овом региону Балкана у периоду 2017.-2019. уложи додатних 6,1 милион евра!
Ловцима и власницима легалног оружја у Србији су познати неки од резултата ових активности на разоружавању у Србији. Сигурни смо да СЕЕСAЦ, ЕУ и НAТО имају приличан утицај на доношење одлука, закона и правилника у Србији који регулишу набавку, држање и коришћење легалног оружја, укључујући ту и ловачко оружје, па у том контексту верујемо да су и нови Закон о оружју и муницији и пратећи правилници итекако рађени под будним оком и утицајем страних фактора.
Накнадне измене, релативна реална релаксација и својеврсно шминкање пратећих правилника су после буре у јавности уз тешке муке неколицине људи (позната је улога др Бранислава Живковића из Жагубице као ловца и ловног функционера, и улога НAОС) некако изгурани и донети, али суштина није промењена – услови за набавку и држање оружја па макар то било и ловачко оружје су остали пооштрени, закомпликовани и скупи, индиректно отежавају или економски скоро онемогућавају солидан број људи да се баве ловом, стрељаштвом или да имају оружје за личну безбедност, а сами прописи као такви врло вероватно задиру и у нека од људских права.
То нарочито важи за оно чувено ‘дискреционо право’ неког државног службеника да својом проценом ограничи или суспендује нечије право на набавку или држање оружја.
Само да напоменемо, за неупућене: шеф делегације Скупштине Србије за сарадњу са НAТО је Драган Шормаз, народни посланик и актуелни председник Ловачког савеза Србије, по образовању техничар за радне односе (ваљда?), а по занимању, према сопственим речима, политичар. Како се тај човек понашао приликом доношења Закона о оружју познато је и врапцима (који као ни тетреб нису ловна дивљач).
Шта може у скорој будућности да очекује ловце и власнике лаког оружја у Србији и у ком правцу оав активност иде може да се наслути ако се пажљиво прочита и прегледа садржај садржај сајта организације СЕЕСAЦ, на www.seesac.org, чије је седиште у Београду, на Булевару Зорана Ђинђића. Сајт има верзију и на српском језику, поред енглеског, албанског, македонског…
Кога занима, наићи ће на прилично интересантне информације током читања. Има ту и занимљивих имена који тренутно раде у СЕЕСAЦ, нпр. један бивши помоћник министра правде Србије, па онда један господин који је радио на контроли лаког оружја на Косову од 2008., па извесна госпођа која је пре СЕЕСAЦ радила за NATO Support Agency, итд…
Занимљиво штиво за оне који умеју да логички размишљају и повезују информације.
Слика уз ову вест није случајно постављена – не желимо да нас ловце и власнике легалног оружја у Србији било ко покушава да третира као својевремено Индијанце у чувеној демократији.
