Прочитај ми чланак

Паре само у домаћу кладионичарску мафију: Вучић опорезује и фриленс кладионичаре

0

"Стигло ми је да треба да платим исти порез као фриленсери, иако то нисам. Коцкао сам се годинама онлајн и сада се неко сетио да то опорезује", само је један од коментара на друштвеној мрежи Твитер на којој се данима полемише да ли фриленсери који за данас најављују масован протест у Београду треба да плате порезе и доприносе на зараде у последњих пет година или им дуг треба отписати, као што траже.

Да се већ нуде алтернативна решења, говори и чињеница да људима стижу понуде да отворе офшор рачуне како би избегли плаћање пореза јер им на друштвеној мрежи „Линкедин“ уз име пише да су фриленсери, без обзира на то што имају уредно регистроване фирме, пише „Политика“.

Бука се дигла зато што је радницима на интернету, односно свима онима који живе у Србији, а остварују приходе из иностранства било да зарађују креирајући софтвере, одржавајући сајтове, дајући часове страних језика, тргујући или се само коцкајући – Пореска управа почела да уручује „честитке“ у виду позива за утврђивање прихода физичких лица.

Миран Погачар, из Удружења фриленсера, каже да је Пореска управа послала око 2.000 позива уочи Нове године јер им је стало да захвате 2015. годину. Он потврђује да су обухваћени и људи који су се коцкали на интернету, јер се и они третирају као фриленсери, односно физичка лица која су приходовала из иностранства.

– За суботу смо заказали протест. Захтевамо обуставу наплате, да се седне за преговарачки сто и нађе најбоље решење како за период уназад, тако и за будућност. Пошто Пореска управа није радила свој посао и није примењиван закон јасно је да би он требало да се промени и да се сачини нови. Тражимо да Пореска управа отпише потраживања која има према нама и да почне да примењује нови закон – каже Погачар.

Владимир Илић из Петровца на Млави је фриленсер од 2015, а недавно је добио пореско решење у износу од шест милиона динара. Он је претходно платио годишњи порез на доходак грађана и сваке године се интересовао за могуће начин регулације свог статуса. Међутим, од службеника Пореске управе редовно је добијао одговор да тако нешто није могуће, објаснио је Илић на конференцији за новинаре Удружења радника на интернету испред Владе Србије.

Пореска управа је још у октобру потврдила за „Политику“ да је идентификовала све грађане који су остваривали приходе из иностранства (без обзира на то да ли су остварени од продаје добара или пружања услуга), не наводећи колико их је, али је нагласила да ће моћи континуирано да их контролише, као и да предузме све законом прописане мере у циљу наплате.

То се односи пре свега на људе који приходе из иностранства остварују по основу пружања разних врста услуга, а најчешће су то услуге развоја софтвера, превођења, држања часова страних језика, промоције, графичког дизајна и друге врсте услуга. Непоштовање пореских прописа установљено је и код физичких лица која приходе остварују на друштвеним мрежама као што су „јутјубери“ и „инфлуенсери“, интернет клађења и слично, као и код оних који су издавали сопствене непокретности до 30 дана („стан на дан“). Порески третман продаје добара зависи од тога да ли се ради о продаји сопствене имовине „од случаја до случаја“ или је то стална активност физичког лица.

Према садашњим пореским прописима постоји могућност одлагања плаћања на рате, али само за оне који су се добровољно пријавили, пре него што је покренут било какав поступак. Они које је Пореска управа већ позвала, не могу тражити одлагање по завршетку поступка.

Креатори економске политике ће вероватно понудити компромис имајући у виду да међу овом популацијом има доста високообразованог света, који сутра може да напусти земљу, али и да је добар део њих заслужан за наш платни биланс будући да је од извоза ИКТ услуга Србија прошле године приходовала више од милијарду евра.