Прочитај ми чланак

ПАМТИ СРБИЈО Касетним бомбама НАТО у Нишу убио 16 људи (и трудницу) на данашњи дан

0

Парастосом и полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама НАТО агресије на Универзитетском тргу у Нишу је обележен Дан сећања на цивиле цивиле страдале од касетних бомби током бомбардовања 1999. године.

Пре 24 године НАТО је забрањеним касетним бомбама баченим по центру Ниша код Универзитета, Велике пијаце, аутобуске станице и насеља поред Клиничког центра, убио 16 људи, а теже је рањено 18 грађана. Међу страдалима је и Нишлијка Љиљана Спасић (26), која је била у одмаклој трудноћи (седмом месецу) па је тако убијена и беба у њеној утроби.

Међу онима који су данас положили цвеће на споменик жртвама НАТО агресије био је Александар Трифуновић, чији је отац Трифун погинуо у бомбардовању.

Трифуновић је казао да је његов отац погинуо испред прага своје куће у улици Љубе Ненадовића, док су му син и снаја преживели уз велику срећу.

„Отац је имао тада 86 година, али је био виталан. Стајао је испред куће када су се одједном појавили авиони и засули читаво насеље касетним бомбама. Гелери су изрешетали целу кућу и нанели тешке повреде мом оцу. Сину је један гелер прошао поред главе, а снаји поред кичме. Пиџама јој се запалила, али срећом није била повређена ни она, ни мој син“, јецајући говори Трифуновић.

Он је казао да је у моменту бомбардовања био у граду, али да је дошао до своје куће чим су се авиони разишли.

„Затекао сам ужас, рањене и погинуле људе на улици, уништене куће. Помогао сам да једног млађег комшију, који је био тешко рањен унесемо у кола, а када сам стигао до своје куће затекао сам оца такође тешко рањеног. Још је био жив, али је врло брзо преминуо у болници“, видно потрешен изјавио је Трифуновић.

Сваког 7. маја, додао је, долази до споменика и запали свећу свом страдалом оцу, али и другим невиним жртвама.

„Тај дан ме боли и даље као да је јуче био. Сећам се свих детаља ужаса, плач и јауке. Мој отац јесте био стар, али и дан дан жалим што је тако настрадао, на свом кућном прагу. Не заборављам тај призор испред куће, њега рањеног и крушке коју су гелери ишчупали и оборили на земљу“, јецајући говори Трифуновић.

Како је казао Трифуновић, у његовом насељу од касетних бомби страдало је петоро људи, од којих су двојица били баш млади.

Бомбардовање Ниша 7. маја никада неће заборавити ни заставник у пензији Живорад Мијачић који је у то време са још једним војником превозио другог војника у Војну болницу.

„Били смо у центру града када је касетним бомбама бомбардован део града око Универзитета. Када је бомбардовање престало, отишли смо до угла Шуматовачке улице и Булевара 12. фебруар. Затекли смо дим, јауке и плач. Покупили смо два рањена мушкарца и једну жену и одвезли их до Клиничког центра, тамо је већ била велика гужва и пуно људи. Болничари су нам помогли да изнесемо рањене људе и ја више нисам ништа успео да сазнам о њима. Не знам да ли су преживели“, рекао је Мијачић након полагања венаца настрадалима.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски је казала да је трудница Љиљана Спасић (26) била најмлађа жртва бомбардовања Ниша касетним бомбама док је Трифун Трифуновић био најстарији погинули грађанин.

„Тадашња генерални секретар НАТО савеза Хавијер Солана дан касније је изјавио да је у питању била грешка холандских пилота. Међутим, само пет дана касније, 12. маја, НАТО је поново показао своје право лице поново гађајући Ниш забрањеним касетним бомбама“, изјавила је Сотировски.

Она је казала да ће град Ниш увек обележавати 7. мај и оставити то у аманет млађим генерацијама да овај дан никада не забораве.

Пуковник у пензији, председник Савеза народнослободилачких ратова Србије Анђелко Милићевић је истакао да је Ниш током НАТО агресије био најбомбардованији град у Србији.

„Ниш је дао 26 жртава, док је више од 50 људи тешко рањено, а преко 200 лакше. Нишлије су провеле у склоништима 45 дана“, нагласио је Милићевић.

Овом приликом је речено да је током НАТО агресије, на Ниш бачено укупно 16 контејнера са 3.000 забрањених касетних бомби.

Венце и цвеће на споменик жртвама НАТО агресије положили су данас представници града, нишких градских општина, припадници Војске Србије и Полицијске управе Ниш, представници Српско-руског хуманитарног центра, борачких организација и удружења грађана.