Прочитај ми чланакЗванични подаци о броју преминулих лекара и других здравствених радника од ковида 19 од почетка епидемије у Србији не постоје. Подаци које је, пак, сакупио Синдикат лекара и фармацеута Србије (СЛФС) говоре да је умрло најмање 75 доктора до сада, а списак оних који су изгубили живот сваким даном је дужи.
Саговорнице Данаса инфектолози Лејла Ћеранић, која је у једном тренутку била једини специјалиста инфектологије у новопазарској болници током најјачег епидемијског таласа, и Јована Милић, научна сарадница Универзитета у Модени и Ређо Емилији, кажу да сигурно постоји више разлога који су допринели овако великом број преминулих – од премора до непостојања рутинског тестирања здравствених радника.
– Број лекара који су преминули у Србији јесте забрињавајући поготову ако се пореди са регионом у коме у Словенији ниједан доктор није преминуо, док је у Хрватској забележен један смртни случај. Овај број је забрињавајући и у односу на укупан број становника у Србији, и на број оболелих који је званично објављен. У Италији, до половине септембра преминула су 174 доктора међу 17.000 заражених. За Србију ми немамо податке колико је укупно доктора од почетка епидемије оболело од ковида. Као што немамо податке ни о оболевању и умирању међу осталим здравственим радницима и помоћним особљем које ради у здравственим установама – наводи Јована Милић.
Како су раније казали представници СЛФС, подаци које су прикупили о преминулим колегама засновани су на објавама медија, и пријавама колега и породица умрлих.
На том списку назначено је који лекари су били у пензији, као и област којом се лекар бавио и установа у којој је радио.
Оно што је приметно јесте да док су на почетку епидемије вести о преминулим докторима стизале периодично, у последњем таласу готово да не прође дан, а да се не објави да је још неки доктор заражен корона вирусом умро.
Инфектолог Лејла Ћеранић, која ради у новопазарској болници, каже да на основу сопственог искуства зна да у тренуцима када су болнице препуне, доктори једва да могу да воде рачуна о заштити од инфекције.
– Током најгоре ситуације у Пазару, нама је 100 здравствених радника било заражено. Нисмо имали ни довољно лекара ни медицинског особља. Ја сам имала сву заштитну опрему у црвеној зони, али да ли сам у тој ситуацији могла да водим рачуна како је свлачим и облачим, када је било најважније прегледати све те пацијенте који су непрекидно пристизали. Нико није могао ни да поштује правило о изласку из црвене зоне након четири сата. Ја сам у скафандеру проводила по десет, 11 сати. Оног тренутка када је у рад укључен већи број лекара, ми смо продисали. И ту смо јасно видели да је све ствар добре организације – каже Ћеранић.
Јована Милић такође упозорава да превелика оптерећеност докторе ставља у посебан ризик од оболевања.
– Знам да један лекар брине и о 40 пацијента на кисеонику истовремено. Само сазнање да сте сами одговорни за 40 живота носи огроман притисак. А да бисте доносили исправне одлуке и за себе и за пацијенте потребно је да будете одморни – каже Милић.
Она додаје и да је у Италији показано да се највећи број медицинских радника заразио, не у црвеним, већ у зеленим зонама долазећи случајно у контакт са оболелима било у самој здравственој установи, било ван радног места.
Како објашњава, мере које су у овој земљи предузете како би се заштитили здравствени радници подразумевају између осталог и редовно ПЦР тестирање.
– Нековид пацијенти који се примају у болнице у Италији морају да имају негативан ПЦР тест. Знам да је у Србији услов за улазак у болницу једно време био негативан серолошки, а потом и негативан антигенски тест. Ови тестови јесу јефтинији од ПЦР али су и непоузданији, па може да се деси да не открију заражену особу поготову ако се ради о некоме ко нема симптоме болести. Стога је и могуће да се један број доктора зарази и на тај начин. На крају, не знам колико се здравствени радници рутински тестирају у Србији. У Италији се лекари тестирају ПЦР тестовима на две недеље, некад и чешће, да би се на време открили заражени – каже Милић.
Осим имена преминулих лекара која су објавили Синдикат лекара и фармацеута, и Лекарска комора Србије, до сада у Србији није урађено ниједно озбиљније испитивање које би дало одговор на питање да ли су и због чега лекари били додатно угрожени током пандемије.
Лејла Ћеранић истиче да ова питања захтевају одговор до кога није тешко доћи под условом да сви раде свој посао.
– Требало би да се упореди умирање међу лекарима са умирањем у општој популацији, да бисмо видели да ли постоји значајна разлика. Ми морамо да знамо шта се десило – да ли је наш здравствени систем стварно у тако катастрофалном стању. Али то је посао за оне специјалисте који не раде са пацијентима, за статистичаре, епидемиологе, специјалисте социјалне медицине – закључује Ћеранић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 17, 2021
