Pročitaj mi članak

Ovo su poplavljene garaže u Beogradu na vodi: Popravku ćemo svi da im plaćamo?!

0

Beograd na vodi, poput većine sličnih luksuznih naselja u svetu, više liči na filmski set nego na stvarni kvart u kojem ljudi žive i rade.

Беспрекорно чистим, готово стерилним шеталиштима ретко ко пролази. На клупама у малим парковима нико не седи. Канте за отпатке су празне.

Ситуација се не мења и уколиио се подигне поглед – солитери, сваки са својим именом, који се тек незнатно разликују једни од других сијају у својој безгрешности. На терасама нигле веша да се суши, нигде наслаганих ствари за које се нема места у стану. Ипак, иза ове беспрекорне фасаде крију се бројни проблеми.

Замерке на квалитет радова донедавно могле су се углавном прочитати на друштвеним мрежама или чути у разговору са неким ко има стан у некој од зграда. Ипак, како се постојећи проблеми нису решевали, а појављују се и нови, то је цела ствар дошла и до медија.

Недавно су медији добили позив за протест који је био заказан за суботу увече. План је био да се блокира раскрисница Херцеговачке улице и Булевара Вудроа Вилсона, како би се нагласила размера проблема са којим се суочавају станари две зграде у Београду на води – Аурора и Аркадија.

Уз позив, прослеђена је и вибер преписка скупштине станара једне од зграда у којој се износе бројне примедбе – од тога да вода продире у гараже, преко чињенице да противпожарни апарати не раде и да су закрчени противпожарни путеви, па до проблема са фасадом. У преписци је споменута и могућност тужбе против извођача радова.

На заказани протест, међутим, нико није дошао осим неколико новинарских екипа. Ипак, то што се станари нису одлучили на овај драстичан корак, не значи да проблеми и даље не постоје.

Ђорђе Бобић, некадашњи градски архитекта, подсећа да је читав пројекат Београд на води рађен мимо грађевинске логике уз игнорисање приговора струке. У складу са тим, додаје он, проблеми су видљиви откако су прве зграде завршене.

– Евидентно је да су у жељи да се насеље што пре изгради, направљене бројне грешке. Проблем је што су те грешке, најчешће, веома скупе. Мој страх је, а имајући у виду да је држава укључена у цео пројекат, да на крају не дође до тога да се те скупе грешке плаћају из буџета, наводи Бобић.

Проблеми са Београдом на води почели су и пре него што су ударени темељи првих зграда. Цео пројекат је договорен уз недовољну транспарентност, а доношењем специјалног закона заобиђени су бројни други прописи. Након тога дошло је и до ноћног рушења објеката у Херцеговачној улици из 2016. године, када су маскирани људи “приводили” пролазнике и одузимали им телефоне, док је полиција одбила да изађе на лице места.

На бунту грађана које је то проузроковало израстао је покрет Не давимо Београд. Члан овог покрета, народни посланик Радомир Лазовић каже да је од самог почетка било јасно да је Савски амфитетар отет од грађана са намером да људи блиски Српској напредној странци зараде огроман новац.

– Проблеми које тај пројекат ствара у функционисању града, као и проблеми које имају власници станова, тим људима никада нису били важни. Град треба да се планира тако да се људима омогући да у њему живе, а не да се отимају делови града и праве затворени градови. Учинићемо све да се они који су правили ово насеље сносе одговорност за непоправљиву штету коју су нанели граду, наводи Лазовић.

Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу наводи да је неспорно да су темељи и груби радови у насељу одрађени добро.

– Али, исто тако, ЦЛС годинама добија притужбе на остале радове, који дефинитивно не одговарају тој класи и цени. Али, сви купци су знали да је ово и политички, а не само грађевински пројекат и зато треба да сносе и бенефите и ризике овог посла. Што се тиче најављеног протеста, станари имају комерцијални проблем и немају право да ометају саобраћај или користе јавни простор због свог проблема. Најзад, имају могућнст да користе судове и тужилаштва државе која им је и омогућила да купе те некретнине. Кључно питање је – уколико дође до тужби против фирме у којој удео има и држава, како ће држава заштити своја права, пита се Јовановић.

С друге стране, Саво Манојловић, директор кампање Крени Промени истиче да је неприхватљиво да се људима у Београду на води продају неисправни станови.

– Наравно да су њихови захтеви оправдани. Људи су платили нешто што нису добили. Део људи који је киван због сумње у корупцију самог пројекта Београд на води, сада свој бес усмерава на људе који су те станове купили. То је механизам како се креирају поделе у друштву. Уместо да имамо механизам који ће утврдити одговорност за одређен проблем и понудити решење, људи се задовољавају тиме што је део грађана награбусио, истиче Манојловић.

Он додаје да су Србији потребне институције које ће заштити сваког појединца, “а да бисмо стигли до такве визије потребно нам је друштво засновано на солидарности које разуме да неправда која се дешава другима, сутра се може дешавати нама.”