Прочитај ми чланакНедавно је најављен нови закон о легализацији који би требало да, коначно, означи почетак масовног озакоњење и укњижења објеката. Према подацима које је недавно изнео директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић, на сателитском снимку РГЗ евидентирано је више од 2,5 милиона нелегалних објеката. Масовна легализација требало би да значи већу понуду станова који могу да се продају на тржишту, а постоји шанса да управо то коначно обори астрономске цене станова у Србији.
Агент за некретнине Катарина Лазаревић наводи да овај закон сви чекају већ годину дана.
„Да ли ће он бити стављен на дневни ред – ко то зна, а и када се стави питање је како ће бити стављен. То је све под знаком питања. Ако се донесе, биће лакше јер тренутно хиљаде људе не може да овери купопродајни уговор зато што чека на доношење закона“, објашњава Лазаревић за Нова.рс.
Када закон коначно буде донесен, додаје Лазаревић, то ће довести до поремећаја на тржишту некретнина јер ће бити више станова који могу да се прометују.
„Биће боља понуда, станови ће моћи да се купују, а то би онда требало да обори цене“, закључује наша саговорница.
Са друге стране, конслутант за некретнине Никола Ђогатовић не сматра да је овакав сценарио нужан. Наводи да је ситуација на тржишту таква да је добар део некретнина које нису легалне увелико продат.
„У неким случајевима није исплаћена пуна купопродајна цена, него део, а цена је већ договорена. Тако да, када легализација буде дошла на ред, не видим да ће то имати неки велики, домино ефекат на тржишту, иако би требало“, истиче Ђогатовић.
Такође, додаје он, по некој логици би требало да у понуди након доношења закона буде више станова, али, опет наглашава – добар део њих је већ продат.
„То је урађено кроз неки, рецимо, уговор о позајмици, дате су паре. Продавац и купац су нешто потписали. То код нотара не могу да потпишу, али су се формално правно обавезали на други начин, уз неког доброг адвоката. А добар адвокат је онај који неће рећи ‚не‘, већ онај који ће вам објаснити на које начине нешто може да се уради и које су евентуалне негативне последице по вас“, наводи наш саговорник.
Према томе, у добром делу случајева већ постоји нека обавеза, што даље значи да неће баш 2,5 милиона објеката изаћи на тржиште.
„Ту има доста објеката у приградским насељима, разне куће, помоћни објекти и доста тога што су људи градили и што кроз легализацију желе да озаконе и имају папире за то“, истиче Ђогатовић.
Он је сагласан са тим да је овај процес требало још раније да се деси.
„Свако ко је нешто направио треба да плаћа порез за то што је направио, треба да се приведе објекат некој намени. Са друге стране, ако се не слаже по урбанизму, тај објекат треба да се сруши. Треба мало реда да се уведе. Људи очекују да, када направе илегално неки објекат, имају и струју и воду и канализацију, а не схватају да све дозволе које треба да плате да би некретнина била легална управо подижу вредност њихове некретнине. Ако то радите кроз неку легализацију, мислим да би тај процес требало да буде скупљи, макар дупло него да сте ишли регуларним путем“, додаје Ђогатовић и закључује:
„Код нас је обрнуто. Испадне да је процес легализације јефтинији него да сте ишли регуларним путем, што је апсурдно“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 9, 2022
