Прочитај ми чланак

ОТВОРЕНО ПИСМО “ВЕЧИТОГ” СТУДЕНТА, српској јавности

0

Поштовани због немогућности студената да приступе медијима и изнесу чињенице и своје видјење ситуације која их се директно дотиче, осећам потребу да вам се обратим на овај начин.

Veciti-studenti-ponovo-ce-traziti-da-im-se-produzi-rok

Реч је о присилном пребацивању студената који студирају по старом наставном програму (ткз. “стари” студенти уписани на факултет пре 2004. године) на нови, болоњски програм.

Разлози, непристајања студената “старих”, предболоњских генерација да пређу на нови болоњски програм су: правни, финансијски и академски.

Правни аргументи су на страни старих студената:

Одредба закона о високом образовању којом се одредјује рок завршетка студија по старом програму је противуставна јер крши уставну забрану повратног дејства (ретроактивност) закона. Студенти који студирају по старом програму, студије су уписали у складу са тадашњим правилима и условима, прописаним тадашњим законом о високом образовању и не могу им се накнадно новим законом наметати нова правила и нови услови.

Такође у складу са важећим законом о високом образовању, болоњски студенти чије студије трају 4 године, дужни су да исте заврше у року од 8 година, након чега губе статус студента и право на завршетак студија. Медјутим, ова законска одредба се у пракси не спроводи, већ се болоњски студенти након истека 8 година, поново уписују на исти факултет, признају им се сви испити и настављају по истом програму тамо где су и стали.

Дакле у случају болоњских студената отворено се заобилази и крши закон како би им се омогућио завршетак започетих студија по истом програму и истим условима а у случају “старих” студената такође се крши закон (устав) али у обрнутом смеру, како би им се онемогућио даљи наставак студија по старом програму по коме су и уписали студије.

Уколико не додје до продужетка рока завршетка студија, студенти ће колективно поднети судску тужбу против министарства просвете.

Финансијски разлози:

Студентски новац и похлепа појединих факултета за истим, су у ствари главни разлог противљења појединих професора и Ректората БУ продужењу студија по старом програму.

Уколико не додје до продужетка студија, “стари” студенти ће морати да плате трошкове административне обраде и пребацивања, школарину која на неким факултетима прелази 1000 евра као и цену сваког ЕСПБ бода. При том цена сваког ЕСПБ бода износи између 1.500 и 1.900 динара а свака школска година носи по 60 бодова. Укупни трошкови преласка на нови програм су енормни и сигурно ће довести до тога да одредјени број студената услед недостатка новца једноставно одустане од даљих студија.

Разлози неповољних услова студирања по новом програму:

1) Приликом преласка на нови програм, “стари” студенти би морали да положу разлику у испитима, која се на неким факултетима креће чак и до 15 испита.
2) “Стари” студенти су апсолвенти, преласком на нови програм били би враћени на неку од претходних студијских година.
3) Морали би да, у складу са Болоњском декларацијом, испуњавају предиспитне обевезе у виду поновног похађања наставе, писања семинарских радова итд, што представља велики проблем, будући да су напустили пребивалишта у факултетским центрима, вратили се у места становања, запослили се, а неретко и формирали породицу.
4) Диплома студија по старом програму је у рангу садашње мастер дипломе, док су студије по болоњском програму, основне академске студије. Преласком на нови програм, “стари” студенти би добили само диплому основних академских студија, док би мастер диплому добили тек након постдипломских мастер студија.

И поред тога што су правни заступници студената још у току прошле године контактирали надлежене органе и више пута ургирали да се ово питање на време реши, једини њихов одговор био је упорно ћутање све до средине месеца јула, када се у великом броју медија огласио саветник тадашњег министра просвете, господин Милован Шуваков који је изнео искључив став, да даљег продужења рока завршетка студија по старом програму неће бити.

Изјаве и аргументи господина Шувакова често су били засновани на нетачним или искривљеним инормацијама, а понекад су чак били и отворено (намерно) малициозни и увредљиви према студентима.

Након оваквих изјава господина Шувакова, преко интернета била је покренута права организована хајка против “старих” студената а у ту сврху употребљени су интернет ботови, који су на сајтовим интернет издања новина, остављали читаве салве погрдних, поспрдних и малициозних коментара против студената а притом хвалили и подржавали господина Шувакова.

Циљ ботова и господина Шувакова био је коришћење негативних стереотипа како би се придобила јавност против студената као и заглушивање и оно мало коментара студената који осим интернета немају никакав други приступ медијима и јавности.

Једностраном заступљеношћу у медијима ставова искључиво једне једине стране, а без могућности студената да до јавности допре и њихов глас и њихова верзија приче, плански је подгрејавана стереотипна негативна слика “вечитог” студента.

Међутим стварност често одудара од те слике. Већина “вечитих” студената су зрели људи, који су већ годинама запослени и имају формиране сопствене породице.Они нису никакви социјални и друштвени паразити а од својих продужених студија немају никакве материјалне користи већ само економске издатке.

Студенти који студирају по старом програму не представљају никакво финансијско оптерећење за образовни систем и државни буџет а такође на основу својих студија не остварују никакву финансијску и материјалну корист. Ови студенти су апсолвенти који све трошкове својих студија сами покривају, што подразумева сва плаћања око: школарине, уписа године, овере семестра, пријаве испита. Често та плаћања на појединим факултетима достижу вртоглаво високе цене и по правилу су скупља за студенте “старих” генерација.

Такодје студенти “старих” генерација немају право на: повластице за превоз, студентски смештај, исхрану у мензи, лечење (овера здравствених књижица се врши преко бироа након навршене 26. године). Студенти “старих” генерација те повластице не траже, нити им и требају. Они само захтевају да им се омогући завршетак студија по већ започетим програмима.

Рок завршетка студија по старом плану и програму недавно је на иницијативу народних посланика продужен у Црној Гори и БиХ, а у Словенији и Хрватској студенти такође још увек студирају по старом плану. Дакле у свим земљама окружења могуће је овој социјалној скупини (старим студентим) изаћи у сусрет и помоћи, а само је у нашој земљи “друштвени интерес” да се ово питање реши пресецањем преко колена а на штету преко 10 000 хиљада академских грађана.

При том важно је напоменути, да је према подацима са факултета, претходно продужење рока завршетка студија имало позитивног ефекта. Број “старих” студената се (њиховим дипломирањем) смањио, а преостали стари студенти су смањили број преосталих испита. Поједине студенте од дипломе дели само један испит или завршни дипломски рад, а њиховим преласком на болоњу, поново би били враћени годинама уназад и удаљени од дипломирања.

Такође поставља се питање, има ли ова земља исувише образованих и стручних људи па да може себи да приушти њихово отписивање и расходовање? Да ли су овој земљи неопходни инжењери машинства, електротехнике, хемије…. ; правници, лекари и други високообразовани кадрови или су неопходни само будући мануелни радници који ће пристајати да раде у страним фабрикама по најнижим надницама и под најгорим условима, без икаквих права?

И за крај , они који злурадо резонују по принципу: “нека комшији цркне крава” – среди државо те вечите студенте или који мисле да се ово питање њих једноставно не тиче у великој су заблуди. Јер данас су на тапету “вечити” студенти, сутра радници неког предузећа а прекосутра ко зна….., можда баш ви и ваша права.