Поштовани господине Јакобе Штаусхолм, пишем Вам ово отворено писмо, будући да ми је од целог персонала компаније Рио Тинто једино Ваше име било доступно. Знате, код нас у Србији се Ваши чиновници оглашавају искључиво анонимним саопштењима, тако да не знам коме да упутим следећих пар питања и добронамерних предлога:
1. Која је то минимална цена литијума на светском тржишту, испод које Вам се не исплати рударење литијума у Србији? У последње две године цена му је пала више од 80 одсто, а падаће, кажу процене, најмање до 2030. Очекујем да од Вас стигне рутински одговор – да је литијум за Рио Тинто стратешка сировина, па да цена у наредних десетак година компанији није пресудна. Али онда моје питање постаје: шта је пресудно у Вашој пословној политици у Јадру?
2. Која је интерна стопа приноса овог пројекта? Да појасним читаоцима: питам господина Штаусхолма, колику профитну стопу Рио Тинто очекује од овог посла. А још више ме занима – колико се та профитна стопа мења са падом цене литијума?
3. Који би део профита у пројекту Јадар припао Србији? Пошто говоримо о интерној стопи приноса, наш удео се лако рачуна и износи – нула. Е сад, кад смо то разјаснили, остаје питање – колико новца Рио Тинто планира да издвоји у циљу заштите здравља, чисте воде и ваздуха у Србији? Када, у ком износу и за које намене? И да, у којој динамици? Забринути смо, јер упоредо са падом светске цене литијума, падају приходи и зарада Ваше компаније, па се питам, чиме ћете онда финансирати све ове наше потребе?
4. Има ли шансе да чиновницима Ваше компаније објасните да је погрешно то што се, говорећи о будућности, позивају на „научно утврђене чињенице“, уместо, како је нобеловац Роберт Лукас давно напоменуо – кад говоримо о будућности, постоје само очекивања! Дакле, постоје процене (спекулације), и пројекције, уз придодате вероватноће остваривања. Било би лековито ако би Ваши чиновници то усвојили, уместо да угледним особама због изнетих стручних коментара прете „свим правно расположивим средствима“ која Вам стоје на располагању.
5. Како оцењујете изјаву Ваших неименованих чиновника о докторки Драгани Ђорђевић, научној саветници Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду, да њени „неистинити наводи доводе грађане у заблуду“? Јесу ли такви одговори, послати угледним српским експертима, уметницима, али и широј јавности, заиста примерени Вашој компанији, која се труди да спере са себе љагу после огромне штете коју је Рио Тинто нанео Абориџинима, разоривши светилиште у клисури Јукан старо, кажу, 46.000 година, где су у јаловину претворени сви људски трагови, укључујући пронађене праменове косе, делове скелета, итд?
6. На крају, имам спасоносни предлог: да се обе централе компаније Рио Тинто, и она из Лондона и она из Мелбурна, лепо преселе у Горње Недељице. То за Вашу компанију не би био непремостив трошак, а постигли бисте пуну транспарентност, која Вам непрестано и надасве незаслужено измиче. Тамо су Вам храна, ваздух и вода савршено чисти, а од тренутка кад се доселите – тако ће и остати. Зашто? Зато што ће се све одвијати „на одржив начин и у складу са највишим стандардима Републике Србије и Европске уније“, како нас Ваша компанија свакодневно уверава. Можемо ли Вас, онда, очекивати у Недељицама?
У очекивању одговора од Вас лично, или особе са именом и презименом и наведеном школском спремом, коју Ви овластите да ми одговори, захваљујем на издвојеном времену и исказујем Вам своје поштовање.
Даница Поповић, редовни професор Економског факултета, Универзитета у Београду, у пензији