Прочитај ми чланакЗванично су потврђене сумње удружења „Еко-Панчевачки рит“ да је девет лабудова у београдском мочварном подручју Бељарици, која се налази на левој обали Дунава, угинуло од птичјег грипа. Ветеринарски инспектори обавили су ванредну контролу, узели брисеве и закључили да је за птице била кобна авијарна инфлуенца.
Управа за ветерину означила је Кеј ослобођења у Земуну, где се појавио први оболели лабуд, жариштем и ово подручје проглашено је за угрожено.
Током контроле узети су брисеви са три угинула лабуда, а анализе указују на поменуту болест. Осим птица, на овај вирус су осетљиви људи, свиње, глодари и мачке.
„Подручје у пречнику од три километра од жаришта, тачније Кеја ослобођења, проглашава се зараженим“, наводи се у документу Управе за ветерину.
„У полупречнику од 10 километара подручје је угрожено. Како би се спречило ширење болести доноси се одлука да се обави попис газдинстава и да се живина прегледа. На попису ће се наћи газдинства на рубним деловима зараженог подручја. Осим ове, доноси се још одлука како би се спречило ширење вируса“, додаје се у документу, пренеле су „Новости“.
Чланови удружења „Еко-Панчевачки рит“ наставиће да апелују на ЈП „Србија шуме“ и Ловачко удружење Београд, да спрече лов на фазане, патке и дивљач јер су они преносиоци вируса. Такође наводе да ће се обратити ЈП „Србија шуме“ да уклоне и остале лешеве лабудова из Бељарице, јер они газдују овим подручјем.
Вирус који изазива болест авијарна инфлуенца преноси се директним и индиректним путем преко дивљих птица, инфициране живине. Вирус се размножава у ћелијама дигестивног и респираторног тракта.
Различити сојеви овог вируса током прошлог века изазвали су три пандемије, шпанску грозницу почетком 20. века, азијски грип 1957. године и хонгконшки грип крајем шездесетих.
