Раде није имао струју, воду, ниједан једини динар прихода, а на сву муку је оболео, а да није имао ни здравствену књижицу...

Прича о Радету Ћирићу из села Сиња Глава подигла је Србију на ноге. Многи су се ујединили и показали хуманост управо због овог човека.

Његова немаштина, кућа без крова, врата, прозора, то је била тешка животна судбина која је натерала Србе да се уједине. Овај човек није имао струју, воду, ниједан једини динар прихода, а на сву муку је оболео, а да није имао ни здравствену књижицу.

Раде је овако живео у 21. веку када се основни животни услови подразумевају. Он није имао ни за оброк.

Наиме, Раде и његов рођени брат су били учесници ратова на Косову и у Вуковару, али су обојица након тога решила да прекину контакт.

Они су се због угоженог Радетовог здравља видели након доста година и тада су емоције испливале на површину. Његов брат такође живи тешким животом и лошег је материјалног стања. Бави се сечом дрвећа, али једва спја крај са крајем.

Милан Радовановић који живи у суседном селу је био прва особа која је припомогла Радету, а он га је уједно и убедио да мора да потражи помоћ лекара иако нема здравствену књижицу због чега је човек стрепео дуго.

Раде је дуго био на инфузији, жалио се на бол у грудима, стално му је било хладно јер је живео у нехуманим условима. Након што су га пронашли у шупи у којој је живео, добри људи су му притекли у помоћ.

Када смо га нашли, Раде је био скроз дехидрирао, а када смо му дали да пије воду, једва је дошао себи. Нашли смо га у кући без прозора умотаног у пар ћебади. Имао је повреде по рукама и ногама јер живи у нехуманим условима, објашњавао је Радовановић за Еспресо.рс.

Управо је овај човек поделио дивне вести о Радетовом опоравку, али и будућем смештају.

Данас смо били код Радета у болници Пирот, заједно са радницима из Центра за социјални рад, и Раде је потписао сагласност да га сместе у Дом за старе у Димитровграду. Радница социјалног му је објаснила да му је лична карта у поступку израде, као и здравствена, написао је Радовановић.

Он је додао да ће Раде добијањем личне карте отворити свој текући рачун на који ће да му се пребаце прикупљена средства. Самим тим, имаће месечни прилив од Центра за џепарац.

О Радету брину свакодневно и медицински радници са ортопедије, као и струковни физиотерапеут, додао је Милан.

Он је нагласио како је исход ове умало најтужније приче симбиоза многих хуманих поступака.

Да није било кључног позива, нашег брзог реаговања, помоћи Хитне, несебичног ангажовања особља из пријемне медицинске службе и залагања доктора са ортопедије, а касније и додатног залагања за прикупљање помоћи, ангажовања Центра за социјални рад, ништа од овог не би успело, објаснио је он и додао:

– Кад се сви сложе и буду као један тим онда се несебично учини добро дело и тиме сте поносни као део тог тима јер сте дали допринос помоћи. Хвала и новинарима и медијима који су пренели ту вест те су били и тако непосредно део тима, хвала и свим људима добре воље који су уплаћивали новчана средства те смо прикупили 189.000 дин, али нажалост верујем да у овој нашој лепој држави има још пуно таквих случајева, у нашем граду, у селу поред вас па не дозволимо да нам народ умире и пати, ујединимо наше мало, њима би значило пуно, истакао је Радовановић за крај.

Подсетимо, Раде првобитно није желео помоћ јер није имао личну карту и здравствену књижицу. Да га добри људи нису убедили да пође са њима, живот овог човека би се сигурно окончао трагично.

                     ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Ознаке: здравствена књижица, лична карта, Милан Радовановић, Раде Ћирић, старачки дом, хуманост