Прочитај ми чланак
Србија се налази на корак од легализовања увоза генетски модификоване хране.
Нова Влада, по свему судећи ће попустити под притисцима Америке, домаћих тајкуна у лобиста унутар Министарства пољопривреде и на тај начин ће Србе претворити у заморчиће светских монополистичких ГМО корпорација.
Оправдање за овако опасан потез биће чланство Србије у Светској трговинској организацији (СТО), с обзиром на то да Америка, чланство у овој организацији условљава управо доношењем закона о увозу ГМ хране и семена.
Како редакција Србин.инфо сазнаје, међу највећим лобистима за увоз ГМО су чланови Уједињених региона Србије, који су остали у структурама Минисарства пољопривреде (велики заговорник била је бивша министарка Ивана Дулић-Марковић), али и домаћи тајкуни попут Миодрага Костића, који је у Србији испостава највећег произвођача ГМО хране „Монсанта“.
У Скупштини Србије 13. новембра ће на иницијативу Зелених Србије, који су тражили мораторијум од 10 година на увоз, производњу и промет ГМО, бити одржана јавна расправа о утицају ГМО на животну средину и здравље. Ипак, друга удружења која се противе ГМ храни, плаше се да ће ово бити само представа, односно да ће лобисти ово искористити да кажу како је организована јавна расправа пре него што се и озакони увоз. Ступањем у СТО на снази може да остане забрана производње ГМО, али не и увоза тих намирница.
Иако је званично забрањена, у Србији се већ користи генетски модификована храна. Увозимо месо из земаља где се увелико стока храни житарицама са измењеним генима, намирнице се филују разним вештачким додацима, а газирани напици без шећера заслуђују се сладом кукуруза, који је прошао процес генетског инжењеринга. Још већи проблем је што се производи са сировинама којима су измењени гени продају без ознака и упозорење.
Такође, у целој причи велику улогу има и актуелни попис пољопривредних добара у Србији, доношење закона о продају земљишта странцима, као и организације СТО и ММФ са добро уиграним сценаријем. Прво што ћемо новим законом да добијемо је увоз јефтине робе из држава које дају бенефиције својим пољопривредницима, па ће таква (ГМО) храна бити много јефтинија од оне која се производи у Србији, где држава нема финансијску моћ да у истој мери помаже домаће произвођаче.
Домаћим пољопривредницима биће понуђени кредити да опстану, али само ако заложе земљу, која ће временом потпуно прећи у руке корпорација. Под овако неправедном конкуренцијом нестаће мали произвођачи. У том случају имаћемо само увозну ГМО храну коју производе велике корпорације, а здрава храна, коју би такође велике корпорације производиле у Србији ишла би искључиво за извоз елити, јер овде нико не би могао да је приушти.
Поставља се питање због чега се баш сада пописују пољопривредни произвођачи када се очекује улазак Србије у СТО? Коме је важно да има прецизну базу података о произвођачима хране? Онима који желе да контролишу храну. Ко финансира попис? Европска унија и USAID.
По већ виђеном сценарију широм света и у Србији може да дође до тога да ће сваки произвођач морати да тражи дозволу да производи одређену врсту хране. Крајњи циљ је да се сва производња хране пређе у руке корпорација и да се нелојалном конкуренцијом униште сви мали произвођачи. У Америци је малим фармерима дозвољена искључиво производња хране за сопствене потребе, а све преко тога се одузима.
Остаје да се види да ли ће нова власт у последњем моменту успети да се супростави притисцима или ћемо већ за неколико месеци постати још једно ГМО сметлише Европе.
Алексеј Димитријевић
ГМО дошла 2000. са „демократским“ променама
У Србију је ГМ храна ушла 2000. године. У то време наша влада је прихватила донацију Америке од 50.000 тона сојине генетски модификоване сачме. Сада у Србији неколико хиљада хектара је под оваквом сојом. Та сачма била је предвиђена за производњу сточне хране и од тада се користи у шталама и оборима и у нашој земљи. Тако се можда може и објаснити зашто су поједине сувомеснате прерађевине јефтиније од меса од кога су направљене.
Без посла остаје 150.000 људи
Доношењем закона у увозу ГМО хране, процењује се да би без посла остало 150.000 људо, од произвођача хране до произвођача семена. Управо је циљ да се домаће здраво семе затре, а рашири само ГМО..
(Србин инфо)
