Прочитај ми чланак

Основне школе у Београду злоупотребиле милионе динара, директори избегавају суд

0

Београдска буџетска инспекција је од 2017. године до данас контролисала девет основних школа и у свакој нашла озбиљне проблеме. Због разних малверзација школе морају да плате најмање 7,4 милиона динара, а незаконито су потрошиле и много више, показује истраживање ЦИНС-а. Неки директори и рачуновође прекршајно су кажњени, док поједини директори годинама избегавају суд.

Основна школа Бранко Радичевић већ скоро пола века је у новобеоградском Блоку 45. Осим што се у њој школовао садашњи председник државе, Александар Вучић, једна је од ретких у земљи која има базен. У њему је вода најтоплија у граду, пише на сајту школе пливања „Бода Рода“, иначе дугогодишњег закупца базена и помоћних просторија ове основне школе.

Међутим, у последњих девет година посао са базеном не само да је наштетио ОШ Бранко Радичевић већ је нанео и вишемилионску штету буџету, показује документација до које је дошао ЦИНС.

Наиме, градска и републичка буџетска инспекција пронашле су да је ОШ за то време школи пливања издавала базен некад и без сагласности локалних власти. Закупац је направио велика дуговања која школа до данас не успева да наплати, а у контроли градске инспекције утврђено је и да од 2015. до краја 2017. године школа није враћала у буџет новац који је закупац требало да плаћа за струју, грејање и друге комуналије, чиме је оштетила буџет за нешто више од шест милиона динара.

Ту, међутим, није крај. Школа је из године у годину смањивала цену комуналија за базен и помоћне просторије од 330 м2, па је пре две године уговорена цена од 200 евра месечно, пет и по пута мања од реалне. Због тога је школа у буџет требало да врати и износ реалне цене, као и трошкове осталих закупаца – укупно 2,3 милиона динара. Школа је пробила два рока и до сада уплатила 1,5 милиона.

Садашња директорка Бранка Радичевића, Сузана Липић, затекла је проблеме које не успева да реши. У разговору за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објашњава да новца нема јер од фирме „Бода Рода“ не успева да наплати реалну цену струје, пошто се закупац држи претходно договорене цене. Додаје и да школа ове године није зарадила од издавања простора услед пандемије короне, нити је успела да наплати део нагомиланих дугова „Бода Роде“, који укупно износе више од 76 хиљада евра, тј. око девет милиона динара. Док Липић помоћ тражи од Градског правобранилаштва Града Београда, које припрема покретање парничног поступка против те фирме (у којој нису желели да говоре за ЦИНС), из београдске Службе за буџетску инспекцију у одговору ЦИНС-у најављују прекршајну пријаву против Липић, јер не враћа новац како је наложено.

Ова школа није једина са вишегодишњим и вишемилионским дуговима. Истраживање ЦИНС-а показује да су све основне школе које је београдска буџетска инспекција проверавала од 2017. до августа 2020. загазиле у малверзације, најчешће у вези са издавањем школске имовине. Тако девет школа морају у буџет да врате 7,4 милиона динара, од чега њих седам плаћа око 6,4 милиона само на основу комуналних трошкова које су направили закупци.

Други разлози су незаконито издавање простора, исплата јубиларних награда запосленима, исплате за превоз запосленима и онда када нису долазили на посао, ненаменско трошење новца, показују записници из контрола Службе за буџетску инспекцију Града Београда.

Раде Ђурић, правник који је раније анализирао јавне набавке хране у београдским основним школама, сматра да су школе плодно тле за малверзације, како због издавања школског простора, тако и због послова који остају ван домашаја јавности јер је реч о трошку испод границе за коју морају да распишу јавну набавку. Тамо где школа распише набавку, дешава се да буде договора:

„Ако нема више од једне понуде постоји сумња на неку врсту договора између наручиоца и понуђача. Профит може да буде обостран“, објашњава Ђурић.

Поред 7,4 милиона динара, школе су морале да врате још новца, али инспекција није прецизирала износ, већ је остављено школама да то накнадно израчунају и уплате. До августа ове године већина школа је учинила све што је инспекција наложила, те је највећи део пара враћен у буџет.

За десетине других прекршаја инспекција није наложила мере, па су тако школе, примера ради, без последица уговарале послове којима су фаворизовале поједине фирме, мање су наплаћивале закуп или су издавале школски простор пекарама, спортским клубовима и фирмама без јавног надметања и без сагласности локалних власти.

Градска инспекција за ЦИНС наводи да је против одговорних људи – директора и рачуновођа у свих девет школа које је контролисала – иницирала прекршајне поступке на суду. У београдском Прекршајном суду два поступка су решена осуђујућим пресудама, са новчаним казнама знатно нижим од нанете штете, а тренутно се води шест поступака.

За директоре благе казне

Основна школа Павле Савић у београдском насељу Миријево обновила је 2014. године сарадњу са фирмом „Теам Спирит“ о закупу дела школског дворишта на ком се налази спортски балон површине 800 м2.

Посао је био противзаконит јер градска власт, као власник школске зграде и дворишта, за то није дала сагласност.

„Са тим балоном је циркус био од самог његовог доласка у наше школско двориште. (…) Ја сам балон наследила потпуно нерешен и покушала сам да га уведем у неке легалне токове, па је испало да је то било немогуће“, рекла је за ЦИНС Драгана Салопек, директорка школе од 2012. до 2016. (данас наставница физичког у овој школи).

Прекршајне осуде несразмерне губицима

Осим бивше директорке миријевске основне школе, Прекршајни суд у Београду осудио је и Дејана Станковића, бившег директора ОШ Свети Сава која се налази у срцу престонице, на Врачару.

Приликом надзора 2017. године, инспекција је довела у питање начин на који је директор располагао са шест и по милиона динара. Наиме, он је издао салу за физичко без сагласности града и по прениској цени, набављао храну мимо јавних набавки, унајмио приватно обезбеђење „Заштита-Сигурност“ у поступку јавне набавке под условима који су директно дискриминисали конкуренцију, и организовао радове у школи за које се не може утврдити да ли су урађени.

Као епилог поступка који је инспекција покренула пред судом, Станковић је кажњен са 80 хиљада динара, а школа је морала да уплати 166 хиљада динара у градски буџет јер претходно није вратила новац од наплаћених комуналија.

Она објашњава да је, уместо даље сарадње, желела да исели балон, али јој је београдско правобранилаштво саветовало да настави – овог пута под бољим условима, јер би раскидом претходног, лошег уговора, могла да изазове спор за време ког закупац може да користи балон и струју школе без плаћања.

Сарадња је настављена иако је балон штетио ђацима школе, који су, како каже Салопек, изгубили терен за фудбал. Наиме, балон је постављен 2006, али до 2016. није имао употребну дозволу, наводи она, због чега није дозвољавала да се тамо одржавају часови физичког док је била директорка. Салопек тврди да је покушала да реши ово питање, али да су је и републичке и градске институције „шетале“ те да је то остало да се реши након њеног одласка са функције 2016.

„Ја сам успоставила много коректнију и кориснију сарадњу за школу него што је била. Њихов закуп више није био 500 евра него 1.000 (…) били су коректни у плаћању трошкова струје и редовно су измиривали своје обавезе“, објаснила је Салопек и додала да је „Теам Спирит“ асфалтирао други спортски терен и донирао две школске славе.

Буџетска инспекција је, међутим, пронашла да школа није у буџет враћала новац који је закупац балона плаћао за комуналне трошкове, због чега је школа касније морала да врати нешто мање од 350 хиљада динара. Како овај закупац није једини чији комунални трошкови нису враћени у буџет, ОШ Павле Савић је, овим поводом, укупно морала да врати 1,1 милион динара.

Салопек објашњава да је била изненађена налазима инспекције јер „ниједна школа није уплаћивала“ тај новац назад у буџет. Додаје да је школа тај и новац од најма користила за набавку наставних средстава, поправке по школи и редовне трошкове.

„Школе се углавном финансирају од изнајмљивање простора. Они (град) нам дају део трошкова, али то је апсолутно недовољно.“

Ипак, инспекција је закључила да руководство није у складу са законом располагало са нешто више од 20 милиона динара. Салопек је пред Прекршајним судом у Београду осуђена на казну од 20 хиљада динара, док су шефица рачуноводства Јелена Бранковић и директорка која је школу водила након Салопек, Гордана Марковић, осуђене на по 10 хиљада динара.

Александар Ђекић из Бечејског удружења младих (БУМ) сматра да су благе казне подстицајно окружење за злоупотребе и „опуштено“ понашање према јавним финансијама.

„Ако вас ухвате, шансе да ћете „за озбиљно“ одговарати су минималне.“

Раде Ђурић додаје да „постоји опасност“ да директори не плате казне од свог новца, већ из буџета школе.

Директорка присутна у медијима, али недоступна за суд

Иако инспекција није контролисала рад ОШ Бранко Ћопић у насељу Видиковац у периоду који је ЦИНС анализирао, проблеми у овој школи завређују пажњу јер већ пет година чекају на решење. Дугогодишња директорка Снежана Павловић (раније Китановић), често се хвали активностима своје школе на Фејсбуку. На почетку прошле школске године примила је и награду за пословање, Бусинесс Wоман Аwард, управо за рад у школи, о чему је говорила за локалну телевизију Браничево и јавно се похвалила на друштвеним мрежама.

У исто време, Прекршајни суд у Београду не успева да је саслуша. Под претпоставком да избегава суђење, суд је полицији два пута наредио да доведе Павловић – крајем 2019. и у мају 2020.

Њој се на терет ставља 38 незаконитости у раду школе претежно у располагању финансијама за период 2013-2015. које је инспекција пронашла крајем 2015. Школа је склапала послове мимо јавних набавки, у неким случајевима од новца родитеља. Тако је било са новцем за екскурзије и ужину, док је куповину средстава за хигијену за децу у продуженом боравку и намирница за оброке у продуженом боравку куповала и без уговора.

Спорне су биле и поправке у школи за које махом нису постојали докази да су се стварно десиле. Међу њима је и посао поправке пешачке стазе и канализационе цеви, вредан око 460 хиљада динара. Њега је школа уговорила са фирмом „Хоботница“, која се тада бавила одржавањем и поправком моторних возила. Буџетска инспекција је открила да је контролу ових радова урадио инжењер електротехнике који се лажно представио као грађевински инжењер. На основу извештаја који је направио, а који треба да гарантује да је посао добро изведен, Општина Раковица је пристала да плати радове. Међутим, Општина је новац дала без напомене за коју ће се намену користити, што је буџетска инспекција видела као проблем, уз друге нелогичности. На крају је, закључује инспекција, у евиденцији школе наведено да фирми „Хоботница“ није исплаћен сав новац, већ три и по пута мања сума – 135 хиљада динара.

Због овог и других прекршаја школа је вратила 1,4 милиона динара у буџет.

За то време школа се бори са кровом који прокишњава, разбијеним прозорима, оштећеним лавабоима, а често пуцају и водоводне цеви, потврдило је троје родитеља ученика ове школе за ЦИНС. Неки родитељи су од свог новца куповали каблове за пројектор, што објашњавају да је редовна ситуација са тонером за штампач.

„Ово је 21. век, живимо у главном граду који има два милиона становника. Ако се негде улаже, улаже се у Београду. Опет, ако се водим нашом школом, не могу ни да замислим какве су школе у унутрашњости“, рекла је за ЦИНС мајка која је желела да остане анонимна како би заштитила своје дете од проблема.

Новинарка ЦИНС-а је 21. августа позвала директорку Снежану Павловић како би заказала интервју. Павловић је била на радном месту, али је одбила разговор пре средине септембра због превише посла уочи почетка школске године. Није била расположена ни да на новинарска питања одговори путем имејла.

У марту ове године она је причала за ЦИНС о борби школе против короне, када нам је рекла да у школи Бранко Ћопић има сапуна и тоалет папира за све ученике.