Прочитај ми чланак

ОСМАН САЛАДИН НЕ ДОЗВОЉАВА ГРАДЊУ ТЕСЛИНОГ МУЗЕЈА – жалиће се до Стразбура!

0

Кућа на Дунавском кеју на београдском Дорћолу испречила се изградњи новог музеја чувеног научника.

Нa путу изградње будућег музеја Николе Тесле на Дорћолу испречила се приземна кућа, с нерешеним правним статусом.

Макета изгледа будућег музеја

Парцелу на којој је планирана изградња здања од око 30.000 квадрата више деценија користи породица Османа Селадина и његовог кума Aдема Зећирија. Док се не реши правни статус објекта од 98 квадрата, не може да почне планирање и изградња највећег научноистраживачког центра на овим просторима.

Озакоњење приземне куће на Дунавском кеју 30 започето је у Секретаријату за легализацију. У Општини Стари град потврђују да кућа нема грађевинску дозволу и да ће бити срушена ако Секретаријат одбије предмет.

 

НAУЧНИ ЦЕНТAР И МУЗЕЈ

Прва електрична централа у Београду налазила се баш на простору где се укрштају Дубровачка улица и Дунавски кеј. Стара централа је почела да ради 6. октобра 1893. године. Због симболике, градски оци су одлучили да баш овде изграде Музеј Николе Тесле. Осим поставке, на том месту биће смештени библиотека и научни кампус за студенте и професоре из целог света. Планирано је да се изгради центар за промоцију науке, младе таленте, информационе технологије и генетички инжењеринг.

 

Међутим, случај није нимало једноставан. Приземна кућа је подигнута 1934. године. У међувремену је постала власништво Луке Београд, односно фирме „Инос-Метали“.

– Мој кум Aдеми Зећири, као радник фирме, добија кућу на коришћење, а 1998. је откупљује – објашњава наследник Селадин, показујући документацију.

Збрку прави то што објекат нема грађевинску дозволу, не налази се у урбанистичким плановима и нема га на сателитском снимку. Зато у Општини Стари град кажу да ће поступати по одлукама Секретаријата за легализацију.

– Ми сада тај објекат не можемо да рушимо – каже председник Општине Марко Бастаћ.

– Знамо да је на том месту некад била стара кућа коју је инвеститор пре десетак година хтео да реновира. Није имао одобрење за то, али је ипак преуредио.

Осман Селадин, као наследник Aдема Зећирија, одлучио је да пресавије табак и тужи Град Београд, па да суд утврди чије је кућа власништво. И зашто је објекат, како тврди, волшебно нестао из урбанистичке документације.

– Правни ток је јасан. Кућа је добијена на коришћење, а касније је откупљена. У старим урбанистичким плановима недвосмислено је уписано да се на катастарској парцели 5/2 налази приземан објекат. Имам све папире. Припадам националној мањини и жалићу се до Стразбура – каже за „Новости“ Селадин.

Плац од 78 ари на Дорћолу више деценија био је складиште за угаљ. На једном ару се налазе спорна кућа и окућница Османа Селадина, односно његовог кума Aдема Зећирија. Селадин наводи да на основу документације жели да потврди власништво, а ако граду треба простор за научни центар, нека га експроприше.