Прочитај ми чланак

ОРОНУЛА ФАСАДА КРИЈЕ ИСТОРИЈУ: Срем у овој кући „постао“ Србија

0

У кући Румљанина др Жарка Миладиновића новембра 1918. године одлучено о судбини Сремаца. Резолуција о присаједињењу усвојена у дому представника Народне радикалне странке

Пре сто година, Рума је била једно од места где су исписане најважније странице српске историје. У њој је, 24. новембра 1918. године, одржан Велики народни збор Сремаца на којем је усвојена резолуција о непосредном присаједињењу Срема Краљевини Србији и стварању јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца. Историја се тог дана исписивала у румској Главној улици, на адреси дома др Жарка Миладиновића, адвоката, члана Главног одбора Народне радикалне странке, а касније министра пошта и телеграфа у влади Николе Пашића.

– Иако је био главни организатор догађаја, домаћин није присуствовао Збору, јер је био ангажован у Загребу, у оквиру тамошњег Народног већа – каже Ђорђе Бошковић, историчар кустос у Завичајном музеју Руме. – Његов дом је и иначе био зборно место, одакле су кретале важне политичке манифестације, јер је Жарко био једна од најангажованијих и најутицајнијих личности у Срему. Његовом заслугом је 1902. године отворена прва српска штампарија у Руми, из које су излазили угледни листови и књиге на српском језику. И сам се бавио издаваштвом, новинарством и писањем, а био је и члан више хуманитарних и културно-просветних друштава.

Иако се 24. новембар последњих година слави као Дан Руме, кућа из које је све кренуло, у којој је донета важна национална и државотворна одлука, сада је само једна у низу старих, неумивених фасада. Миладиновић је сву имовину завештао Руми, али његов дом се данас налази у приватном власништву, па Румљани углавном и не знају да свакодневно пролазе поред куће од историјског значаја. Неким пролазницима, ипак, пажњу привуче плоча с натписом.

– На иницијативу Завичајног музеја, 1994. године је на тај објекат постављена спомен-плоча која нас подсећа на Велики збор Сремаца. Али до сада није било иницијативе да се кући да посебан статус или да се бар делом претвори у депаданс музеја – наводи Бошковић.

Градске власти кажу да у овом случају немају велике ингеренције, јер је у питању приватна својина. Подсећају да се ипак, као нека врста компензације, испред Главне поште налази биста др Миладиновића у природној величини.

– Она је постављена пре десет година, на симболичној локацији, јер је Жарко био министар пошта и телеграфа у Влади Краљевине СХС – каже Душан Љубишић, начелник румске Општинске управе. – На Дан Руме, овде полажемо венац и присећамо се нашег угледног суграђанина, чија се биста налази и на гробљу, на надгробном споменику.

Румско село Жарковац носи име по знаменитом доктору правних наука који је преминуо 25. јула 1926, на степеницама ходника испред свог стана у тадашњој Богојављенској улици 5 у Београду. Сахрањен је у Руми, где га је до вечне куће испратило 10.000 суграђана.

ЗМАЈЕВА БИСТА

На иницијативу Жаркове супруге Милене, пореклом Немице, и Српске женске добротворне задруге, Руму је 1911. године улепшао први подигнути споменик Јовану Јовановићу Змају. Бронзану бисту песника, која се и данас налази испред истоимене основне школе, свечано је открио Бранислав Нушић. Милена је успела да је сачува за време Другог светског рата, склонивши је на сигурно место. Кући се свечано вратила 1951. године.

ИЗ ЗАТВОРА ДОЧЕКАН УЗ ТАМБУРЕ

Да су Румљани поштовали знаменитог суграђанина видело се још 1909. године, када му је приређен величанствен дочек из загребачког затвора у којем се нашао под оптужбом да је радио против интереса Аустроугарске.

– Миладиновић је био међу 53 Србина оптужена за велеиздају у такозваном Велеиздајничком процесу. У недостатку доказа је ослобођен – каже Бошковић.

Румљани су га одушевљено дочекали на станици, са тамбурашима и фијакерима без коња, које су сами вукли до центра града.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!