Прочитај ми чланакХрвати ће на Светској изложби Дубаи Експо идуће године још једном присвојити Николу Теслу као свог научника и представити његово дело у оквиру свог павиљона. А шта је Тесла говорио о свом пореклу? О томе се и у Србији мало зна.
„Бит пацова је троструко разбацивање које трансцедентално извире у светском пројицирању пацова или у канализацији“, стоји у „Псећим годинама“ Гинтера Граса, писца који је поткрај живота открио свој младалачки грех, припадност СС јединицама.
„Истина, пацов трули и без пацовштине, али никада пацовлук не може да битише без пацова“, каже један његов јунак, „закопано сећање је ко закопана кост за коју не знамо у коју смо је рупу закопали“. Али време оглође и ту „курјачку спиљу“ памћења и све, некако, изађе на видело. Грас је у години три деветке добио Нобелову награду за књижевност, а ми смо добили бомбе (редослед је обрнут) које је тај писац оправдао својим говором 26. марта у Градској библиотеци, у оквиру сајма књига у Лајпцигу.
Право време и право место за команду једног писца! У Лајпцигу је „Вук, Стефанов син, Србин“, пише велики Гете у чланку „Српска књижевност“, „у годинама 1823. и 1824. штампао три свеске народних песама у оригиналу“… које се „могу се ставити уз Песму над песмама“. Тако је Грас у том граду фактички дао покриће „беснилу“ нових господара света, и то баш у време када је у Хрватској усташко-нацистички програм „трећину Срба побити, трећину покрстити, трећину прогнати“ по свему судећи остварен као „коначно решење“ за Србе.
Хрватска је славила два јубилеја: годишњицу рођења Николе Тесле (рођен у Смиљанима, у тадашњој Аустро – угарској, а данашњој Хрватској) и, са већом помпом, годишњицу војних акција „Бљесак“ и „Олуја“ у којима су прогнали 250.000 сународника истог тог Николе Тесле којег присвајају кад год могу и где год могу, упркос томе што је доброчинитељ човечанства, којем савремена цивилизација одаје захвалност, у Београду 2. јуна 1892. године, у Великој школи (данас зграда Ректората Универзитета у Београду), јасно рекао да припада „српском имену“ и „српском народу, из чије сам средине и ја поникао“.
„Српском имену“ данас нема повратка у етнички очишћену Хрватску. Шта би данас Тесла рекао на то! Да ли би се поносио том хрватском домовином? Би ли се поносио хрватском домовином која је у Загребу 1941. срдачно махала Хитлеру?
Славни Андре Марло у једном писму Народној библиотеци Србије 1976. прави сликовиту разлику, подсећајући: „Док су, у најмрачнијим часовима последњег рата, после Варшаве, Ротердама и Денкерка, преостали народи предавали Тројном пакту своју судбину и своју територију, Београд се једног пролећног јутра 1941. побунио. Са свим својим народом он је изабрао слободу, док се цео континент покорио. Одмазда која ће уследити имала је размере беснила, изазваног том непокорношћу.“ Размере беснила осетили су најпре Срби у Хрватској. Усташка начела из 1941-1945. добила су свој природни наставак у „Бљеску“ и „Олуји“ које се и данас у Хрватској прослављају уз ватрене домољубне говоре.
Усташко НДХ-овско наслеђе као конститутивна мисао данашње Хрватске је живо и актуелно. Константним минимизирањем геноцида у Јасеновцу, тврдњом да званични подаци о томе нису веродостојни, хрватски „историчари“ имплицитно и лукаво подмеће тезу да је у ствари Хрватска жртва историје коју пишу победници. Сасвим на линији Фрање Туђмана који је о НДХ говорио као о изразу повијесних тежњи хрватског народа.
Покушаји ревизије прошлости, који захватају, историју, науку, уметност, духовно наслеђе, учестали су у овој ери глобалне комуникације. Има заиста пуно разлога да се увек, кад се Хрвати (и други) дрзну, као у овом случају, подсетимо живе прошлости, јер су у питању сународници Николе Тесле.
На Светској изложби Дубаи експо која се одржава 2020. године Хрватска планира да као једну од најистакнутијих хрватских личности представи Николу Теслу. Свет се по ко зна који пут смеје Хрватима, али то није довољно. То неће сузбити надирућу пацовштину века о којој говори писац којег смо цитирали на почетку овог текста. Свет треба да зна шта Никола Тесла „мисли“ о свему, оно што је рекао велики српски научник приликом своје једине посете Београду 1892. године, ко је и ком народу припада.
На олтару српске мисли
„Господо и браћо! Необично сам усхићен одушевљењем, којим ме ви предусретате, и одушевљењем својим кад се ја после толико година мога бављења по страни у далеком свету далеко од своје отаџбине, далеко од вас господо, моја мила браћо, налазим овога момента овде, међу вама.
Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више. Дешава се, господо, да човек удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, покаткад сметне с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али, тога господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може никад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтару српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. И ако има какве славе и заслуге за човечанство, да се припише моме имену, то та почаст још више припада српском имену, српском народу из чије сам средине и ја поникао. /…/
Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању. У вама гледам младо Српство које има да ради на општем задатку свију Срба. Ви сте будућност Српства. Ја сам – као што видите – остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви, и да својим знањем и радом подижете славу Српству и свету.“
На банкету који је у његову част приредила Београдска општина у кафани „Смутековцу“ крај Вајфертове пиваре
Доброчинство за цело човечанство
„Господо и браћо! Не бих био Србин, и не бих се српски осећао кад вечерашње вече не бих рачунао у најсретније и најдрагоценије часове у животу. Од како сам оставио отаџбину своју и винуо се у далеки свет, као и сваки човек, имао сам и успеха и неуспеха, и радосних и мрачних и сретних и несретних тренутака. Но опет за то могу рећи да ми је срећа била наклоњена, и да сам имао више радосних но тужних дана јер сам сразмерно за кратко време достигао велике успехе и добитке.
Али слободно, без икаквог претеривања, могу рећи да никад нисам био задовољнији, нити сам икада осећао овакву сласт успеха, као што осећам сада овде, у средини вашој и уз ваше признавање, мила браћо моја.
Као и сваки млад човек, ја сам имао и имам пуно планова, идеја, замишљаја, идеала. Човек се маша за хиљаде ствари, па од хиљаду може бити само једна добра, а од хиљаду добрих само једна остварљива. Гонећи се за тим остварењем, мој је живот био непрестано трепетање између агоније неуспеха и блаженства успеха. Ја сам се пуних осам година носио и бактао с извесним идејама; бивало је доба када сам био сиротан, кад ме је големих напора стајало да набавим најпотребније ствари, које су ми нужне за опит. Набавио сам лампу, набавио потребно жељезо, набавио друге нужне спреме, трудио сам се да конструишем једну машину гдје је требало, кад загрејем једну полугу, да настане кретање. Била је ноћ. Ја сам припремио све и сад је требало да извршим пробу. С уздрхталом руком узео сам лампу и примакао је железној полузи.
За мало и справа се почела кретати. Успех, срећа, блаженство! Ја сам осећао да сам у рају. У свима тим тренуцима и успеха и неуспеха, вазда ме је крепила нада да ће мој рад бити од користи за Српство, за мој мили народ, у коме сам рођен. Ја осећам много више, но и што могу да кажем. Стога вас молим да јачину мојих осећања не мерите по слабости мојих речи. Истргнут сам из сред послова, да амо дођем, и још не могу да се ослободим мисли и идеја које ме, ево, и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива од младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала – то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то дело једног Србина. Живело Српство!“
ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ: ТЕСЛА ЈЕ КОСМИЧКИ ПАТРИОТА
За Теслу је “Србин” била духовна одредница највише племенитости, а никако етничка одредница како се то данас тумачи, каже Велимир Абрамовић, филозоф и један од најбољих познавалаца дела великог научника.
Да ли је истина да је Тесла изјавио да се поноси српским пореклом и хрватском државом? У ком контексту?
– Потпредседник тадашње југословенске владе, вођа Хрватске сељачке странке, Влатко Мачек (касније и неко време заточеник Јасеновца), честитао је рођендан Николи Тесли пригодним телеграмом на који је Тесла одговорио, такође телеграмом “…једнако се поносим мојим српским пореклом и хрватском домовином”. Немогуће је данас без изјава веродостојних сведока или личних Теслиних записа утврдити да ли је Тесла, напросто, замолио свог нећака Саву Косановића да одговори на честитку, па је сам Сава смислио текст, или му га је Тесла издиктирао.
У сваком случају је, како то у сјајној биографији “Тесла, човек изван времена”, наводи Маргарет Чејни, о свим Теслиним пригодним телеграмима и писмима тих дана рачуна водио Сава Косановић а 1942. је, заједно са потпредседником Америке, Хенријем Воласом (иначе верним учеником великог руског мистика Николаја Рериха), написао Теслину подршку Титовим партизанима, коју је Тесла на поверење парафирао можда и не знајући шта тачно ради.
Има ли још неких његових сачуваних изјава које се тичу порекла и националности?
– Има више изјава у којима се Тесла с поносом позива на српско порекло које је сматрао изузетним. О Србима каже да је то народ “хероја и песника”, али не хероја у чисто ратничком већ у ширем смислу античке философије по којој је херој онај који идеале поставља изнад вредности свог живота, а ти идеали могу бити и љубав и научна истина и посвећеност Богу, не само ратни хероизам. Поетски српски народ за Теслу значи да је на делу стваралачки дух (“поесис” на старогрчком значи стварање). Чувена је његова изјава у којој наглашава да ће му највеће задовољство у будућем успеху његовог рада бити чињеница да је то “дело једног Србина”.
Колико је, уопште, придавао пажње тој теми? Да ли је у јавним иступањима имао потребу да наглашава одакле је?
– За Теслу је “Србин” била духовна одредница највише племенитости, а никако етничка одредница како се то данас тумачи. Свако ко има “универзални српски дух” за Теслу је Србин, независно од родослова; тако је он свог великог пријатеља Андервуда Џонсона назвао “Лука” јер је у Џонсоновим песмама открио трагове наше прабалканске природне духовности. Тесла је космички патриота, не космополита. То је битно разликовати. За Теслу је наша планета само мало возило човечанства кроз звездани Млечни пут. Његов “српски национализам” није схватљив на први поглед, он је спиритуалан и панкосмичких размера.
Да ли је познато колико је Тесла заиста био религиозан? Да ли се и колико држао православних канона у свакодневном животу?
– На директно питање новинара: “Господине Тесла, да ли сте Ви религиозни?”, он дословно одговара: “Веома сам религиозан човек, али ја верујем у једног Бога који није описан у постојећим религијама.” Мислим да Теслину веру у Бога треба објективно посматрати као захвалност генија за дати природни дар, као и настојање да схвати смисао свог бивања на Земљи, да разуме и изврши задатак поверен му од непознатог вишег Бића, испуни сврху свог постојања. Православље, као и хришћанство, ислам и будизам, Тесла је посматрао као фолклорне религије, подобне да одржавају друштвени морал обичног човека, али свакако инфериорне спрам моћне научне духовности за коју се залагао, једине заиста способне да помогне човеку у патњи. Можда најлепши одговор једног научника у целој људској историји дао је Тесла на питање одакле добија своје идеје. “Све моје идеје добијам из једног језгра које, ако описујем физички, онда је то светлост, а ако га описујем духовно, онда су то лепота, љубав и самилост.” Овај Теслин опис језгра божанског исијавања говори нам о највишем нивоу стваралачке свести.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
