Прочитај ми чланак
За само осам месеци у Србију је увезено готово 20.000 тона механички откоштеног меса (МОМ), односно дробљене шије, леђа, тртице, кости и коже пилића, сазнаје Ало! Ово је најгора категорија меса, која је у великом броју земаља ЕУ забрањена чак и за исхрану животиња!
Месом „обогаћеним“ антибиотицима, хормонима, тешким металима и бактеријама, без икакве забране и контроле, пуне пљескавице, виршле и кобасице
Србија изгледа има друге аршине, па се код нас месом „обогаћеним“ антибиотицима, хормонима, тешким металима и бактеријама, без икакве забране и контроле, пуне пљескавице, виршле и кобасице, које после конзумирају чак и деца и труднице! Увоз овог меса, које за већину развијених земаља представља шкарт, како сазнајемо, у Србији се повећава из године у годину.
Тако је, према информацијама којима располаже Управа царина, 2012. године у Србију увезено око 14.000 тона овог меса, 2013. године 17.000, док је ове године само у периоду од јануара до септембра увезено готово 20.000 тона! Ово је, према речима др Мирослава Стојшића, бившег начелника ветеринарске инспекције, стравична цифра, која показује да је стање у Србији што се тиче квалитета хране све алармантније.
Министарство занемело!
У Министарству пољопривреде, у петак, када су их звали новинари, нису одговорили на питања због чега, за разлику од других европских земаља, у Србији није забрањено коришћење механички откоштеног меса, који проценат МОМ-а је у месним прерађевинама дозвољен и на који начин инспекција тог министарства контролише количину МОМ-а у намирницама.
– Врат, кости, тртица и кожа управо су делови тела у којима се највише задржавају хормони и антибиотици који се дају пилићима путем исхране, а често се налазе и разне бактерије, попут салмонеле и ешерихије. Такво месо не само да је неквалитетно већ је потенцијално и опасно. У Немачкој, Француској и Холандији некада се користило за прехрану паса и мачака, али је и то забрањено. Код нас здравље становништва очигледно није приоритет, већ се гледа само на цену. МОМ-а је јефтин и кошта свега 36 евроценти по килограму, па се у великим количинама трпа у виршле, кобасице, паризере, прашке шунке и друге прерађевине да би се уштедело, па у њима има свега, а понајмање има правог меса – наводи Стојшић, који додаје да су до 2002. године увоз и производња тог меса били забрањени, што се под хитно мора увести поново, јер ово месо никако није предвиђено за људску исхрану.
– Увођење нових правилника довело је до тога да практично нема никакве контроле квалитета меса. Некада је у правилнику стајало да на амбалажи мора да пише колико процентуално у производу од меса има меса, а данас стоји колико укупно има протеина, а протеин може бити и соја. Некада је у кланицама приликом клања било неколико инспектора, а данас је на снази систем самоконтрола, односно парадокс да кланичари сами себе контролишу. Због ових и сличних решења, Србија је доткла дно по квалитету хране, што се одражава и на здравље нације! – упозорава Стојшић за лист.
Последице? Болештине!
Према подацима Управе царина, МОМ се у Србију најчешће увози из Шпаније, Немачке и Мађарске. У развијеним земљама МОМ се, пре свега, сматра нутритивним шкартом и не користи се за исхрану људи, међутим, неки стручњаци у свету га сматрају и потенцијално опасним, јер у тим деловима тела се највише таложе хормони, антибиотици, тешки метали и бактерије. Они наводе да вишак хормона временом код људи може изазвати хормонални поремећај, а таложење антибиотика резистентност бактерија на исте. Неквалитетна исхрана временом доводи до општег слабљења организма и нарушавање имунитета, што је погдоно тле за развој свих болести.
(Вести)
