Прочитај ми чланак
На Сретење 1835. године отац српског новинарства Димитрије Давидовић, обзнанио је правни акт који је запањио Европу, а у Цариграду, Бечу и Москви подигао узбуну већу него било која буна.
Мало је дана у српском народу који су у историји оставили толики траг. Поред Видовдана, то је вероватно још само 14. фебруар – Сретење. Овај дан је од 2001. државни празник у Србији, али већина људи још увек не зна шта се то обележава. Део забуне лежи у томе што се много тога значајног за изглед данашње Србије догодило управо на данашњи дан.
Давне 1804. године на овај дан Срби су започели мукотрпни пут ка слободи и изградњи модерн државе. После масовне сече кнезова, Срби су се окупили у Орашцу, за вођу је изабран Карађорђе Петровић и почео је Први српски устанак.
Током година које су уследиле, један мали народ, изронио ниоткуда на светској позорници, муњевито и буквално ни из чега створио је државу!
Сретење се још једном показало као судбоносно за Србе. Тридесетједну годину касније, кнежевина која је формално још увек била у саставу Османског царства добила је устав на коме би јој позавидели и много ‘демократскији’ народи.
На Сретење 1835. године отац српског новинарства Димитрије Давидовић, обзнанио је правни акт који је запањио Европу, а у Истанбулу, Бечу и Москви подигао узбуну већу него било која буна.
Донет је ‘Сретењски устав’
Узор су му били најлибералнијих правни парњаци тог времена – Устави Белгије и Француске. Њиме је Србија постала права земља после поменуте две државе која је укинула феудализам, а одреднице које су забрањивале ропство биле су претеча онога што данас зовемо основним људским правима.
Зашто је Сретењски устав био тако ‘опасан’?
Сретењски устав промовисао је српски као службени језик, декларисао неприкосновеност личности, право на законито суђење, слободу кретања и настањивања, неповредивост стана, право на избор занимања, равноправност грађана без обзира на веру и националност, укидање ропства и феудалних односа. Забрањен је кулук и проглашена слобода располагања земљом.
Три иначе зараћене империје у овом су биле сложне – ‘француско семе неће расти на Балкану’ који је и иначе доживљаван као назадан. Од кнеза Милоша Обреновића Русија, Турска и Аустроугарска су једногласно захтевале да Устав буде укинут. Тако је и било … Сретењски устав је суспендован после само 55 дана. Ипак, и поред овога је постао симбол српског слободарства и државности која ће тек доћи.
Дан пун симболике
Српска православна црква данас слави Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу. Празник се слави од времена цара Јустинијана, а у Србији има велико значење и симболику.
У нашем народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи се, уплашени од сопствене сенке, врате у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. Ако не види сенку, отићи ће у шуму да тражи храну и зима је готова.
Верује се и да неудате девојке на овај дан проналазе своје изабранике. Зато добро гледајте – ваш драган ће личити на прву мушку особу коју тог дана сретнете.
Тако бар народ каже …
(Дневно)
