Pročitaj mi članak

Onkolozi: Epidemija kancera u Evropi, svakog minuta više od pet novoobolelih

0

Ukoliko se ovako loša epidemiološka situacija nastavi, maligne bolesti će 2035. godine biti na prvom mestu po mortalitetu

Сваког минута у Европи се дијагностификује преко пет новооболелих од неког малигнитета и уколико се овако лоша епидемиолошка ситуација настави, малигне болести ће 2035. године бити на првом месту по морталитету, испред кардиоваскуларних обољења, истакла је данас директорка Клинике за онкологију у Нишу др Ана Цветановић.

Она је, отварајући прву Националну онколошку конференцију „НОК 2023“, казала да се узрок овако лоше епидемилошке ситуације када су у питању малигне болести не зна, али оно што може да се уради је да се делује превентивно.

„По учесталости јављања карцинома, Србија је између 15. и 18. места у Европи. Учесталост није тако висока, али смо по морталитету на првом месту заједно са Црном Гором, а то је аларм да се нешто мора урадити“, изјавила је др Цветановић.

Према њеним речима, да би се смртност смањила подједнако је битно и рано откривање болести и лечење.

„Дијагностификовање карцинома не значи крај за пацијента. Карцином откривен на време је излечива болест и зато толико апелујемо, молимо да се људи јављају на превентивне прегледе. Што се болест раније открије, то је прогноза боља“, нагласиле је др Цветановић.

Она је истакла да смо сви сведоци да се последње две деценије онкологија изузетно брзо развија, да се стално појављују нови лекови и нове технике лечења рака.

„Сваке године се појављује толико нових лекова да то не могу да прате ни најбогатији здравствени системи. Наша земља је заиста пуно учинила на том пољу, доста смо одмакли, уведено је пуно нових лекова, ове године очекујемо још једну нову листу“, рекла је др Цветановић.

Она је казала да су нове терапије, за разлику од хемиотерпаије, високо селективне и циљане и дају пацијентима добар квалитет живота.

Државни секретар у Министарству здравља др Ференц Вицко казао је на конференцији да се у свету смртност од рака смањује за један до два одсто годишње, али да на жалост код нас годишње премине 21.000 људи.

„То значи да смо ми у рату са раком. Поставља се питање да ли постоји нешто што не радимо или не радимо како треба. Оно што се мора мењати је да болест морамо рано дијагностификовати. Скрининг мора да буде значајно побољшан у односу на досадашњи“, рекао је др Вицко.

Он је изјавио да је приоритет Министарства здравља да лечење малигних болести остане приоритет државе.

Директор Универзитетског клиничког центра у Нишу др Зоран Перишић је казао да је у тој здравственој установи последњих година пуно тога урађено да би се омогућило боље лечење онколошких пацијената, а између осталог је реновирана Клиника за онкологију и добијен четврти зрачни акцелератор.

„У току су озбиљни преговори са Министарством здравља око обнове два акцелератора и повећања капацитета акцелератора. Процена министарке здравља Данице Грујичић је да ће за пет година зрачну терапију годишње морати да има 40.000 људи“, рекао је др Перишић.

Дводневна Национална онколошка конференција „НОК 2023“ окупила је безмало 300 лекара из Србије, Црне Горе, Македоније и Хрватске. Организатор прве националне конференције на југу Србије је Клиника за онкологију нишког УКЦ.