Прочитај ми чланак

ОНИ НАС БОМБАРДОВАЛИ, А МИ ИХ СПАШАВАЛИ: Обележено 75 година од операције Халијард

0

У подсувоборском селу Прањани, код Горњег Милановца, обележена је 75-огодишњица операције "Халијард", када је спасено више од 500 америчких и британских авијатичара у Другом светском рату. Пред више хиљада људи, венце на споменик поред старе полетно-слетне писте положили су представници савезничких земаља и председник Србије.

Током пролећа и лета 1944. године народ милановачког и чачанског краја примио је на вишемесечни опоравак 520 савезничких пилота, механичара, навигатора и стрелаца који су били оборени током бомбардовања бушотина и рафинерија нафте у Румунији. Сељаци насеља на падинама Сувобора ручно су и уз помоћ волова изравнали пољану са које су авијатичари евакуисани авионима у Италију, са територије под контролом Југословенске војске у отаџбини.

Принтскрин: Н1

„Ово поље ту, може да изгледа као неко пољопривредно поље. Уствари, то је поље јунаштва и поље хероја. Сваке године када дођемо овде да одамо почаст онима који су жртвовали све за њихову земљу, за њихов народ, и ако су Американци и ако су Срби, то су прави хероји“, казао је амбасадор САД у Србији Кајл Скот.

„Многима је Србија била спас, многима је народ у Прањанима, горњемилановачком, чачанском и пожешком крају био спас не само за њих и њихове породице, већ и спас за једну важну операцију 1944. године. Ја сам поносан на чињеницу да смо ми Срби, од почетка сукоба са нацистичком армадом били не само антифашистички орјентисани и нисмо то исказивали кроз филозофске расправе свуда, већ кроз жесток отпор који су организовале партизанске јединице широм бивше Југославије. Ово вам је пример како је војска у отаџбини, краљева војска 1944. године жестоко се супроставила фашистичком непријатељу и помогла нашим савезничким борцима“, казао је председник Србије Александар Вучић.

Операција Халијард

– Ваздушни мост повод је настанка многих послератних пријатељстава мештана Прањана и савезничких авијатичара ветерана. О овој великој операцији на територији коју су контролисале снаге генерала Драгољуба Михајловића није се говорило у српској јавности све до 2000-их година и постављања спомен плоче на Галовића пољу.

На спомен обележје на горском аеродрому венце су положили председник Србије, представници амбасада Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде, Француске, Италије, Пољске и Фондације Халијард.

Грађани довезени аутобусима знали су, углавном, повод окупљања на Галовића пољу.

„Овде је спасено 500 и нешто америчких пилота који су се овде спустили, а сељаци су их хранили“, каже Љубодраг Ћировић, из села Планиница код Мионице.

„Ево дошли смо да посетимо Галовића ливаде где су се спуштали амерички падобранци, а наши су их враћали живе и здраве“, додао је Ранић Ђуровић, из Вранића код Чачка.

„Поводом отварања аеродрома. Поводом отварања аеродрома“

Н1: Шта мислите о томе?

„Мислимо све најбоље. Сви смо дошли да подржимо“, одговорила је Данка Илић из Чачка.

Крвави Ускрс 1944. : Савезничко бомбардовање Београда

Тог 16. априла 1944. године, 600 бомбардера полетело је из Фође са југа Италије. Била је недеља, био је Ускрс, био је то дан када је Београд завијен у црно. Био је то тад који ће остати упамћен као Крвави Ускрс 1944.

У 11:56 небо над српском престоницом било је испуњено савезничким авионима Б-17 под командом 15. америчке ваздушне армије. Београђани су им махали мислећи да се враћају из борби са немачким трупама.

Фото: Књига „Крвави Ускрс 1944“ – Страдале су и зграде Женског и Радничког склоништа

Само тренутак касније, одјекнуле су прве детонације, а ужас је избрисао осмехе са лица људи на улици који су панично покушавали да нађу заклон. Хиљаде њих никада се нису домогли спаса од 2.739 тона бомби које су савезници сручили над град.

Бомбе падале и на војне циљеве

Уместо да бомбардују нафтну рафинерију у румунској Плоешти и тако пресеку снабдевање горивом немачких трупа, „летеће тврђаве“ сејале су смрт по Београду. Жртве су се налазиле на сваком кораку.

У ратним дневницима америчке ваздушне армије тога дана забележено је:

„Мисија на Плоешти напуштена услед густе облачности над циљем. Гађане секундарне мете у Београду, аеродром, ранжирна станица и фабрика авиона. Извештаје поднело укупно 178 посада. Бачено је више од 500 тона бомби. Изгубљена два авиона, Б-17 „Ел Диабло“, серијски број 42-32065 из 99. групе, William Headrick пилот, 2 заробљена, 8 погинулих, и Б-24 Мали Исус, серијски број 42-52395, из 461. групе, погођен из ПВО топова, срушио се у близини Београда, пилот поручник Floyd W. Woodard..“

Званично, као легитимни циљеви наведени су колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром, фабрике авиона Рогожарски и Икарус, фабрике Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. Међутим, поред ових циљева на Крвави Ускрс 1944. бомбе су пале на породилиште „Краљице Марије“ у Крунској улици, данас је то Студентска поликлиника, Бајлонијеву пијацу са ближом околином где је живот згубило 200 људи, као и Каленићеву пијацу. Бомбардована је Палата Албанија у којој је погођено склониште у коме су на месту погинули сви који су ту били сакривени, а истовремено су Теразије практично поравнате са земљом. На мети су били Технички и Правни факултет, више болница, међу којима и она у којој су се налазили на рехабилитацији болесни српски заробљеници из Немачке. Страдала је црква Александра Невског, Централни хигијенски завод, Дечја болница, Дечји диспанзер, Болница за заразне болести, Дом слепих, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из НДХ…

„Према поузданим обавештењима Врховне команде Југословенске војске, на Београд је пало 1.457 бомби првог и другог дана православног Ускрса. Порушено је укупно 687 зграда, а 20. априла је у рушевинама пронађен 1.161 леш. Број тешко повређених био је 1.468“, пише у радиограму упућеном 21. априла у Лондон.

Прави број жртава никада није утврђен. Спекулишесе да је било између две и 20 хиљада убијених, али оно што се поуздано зна јесте, помало иронично, да су током Крвавог Ускрса погинула укупно 382 немачка војника.

Према броју жртава и материјалној штети Крвави Ускрс био је сличан немачком Бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, а последице су биле видљиве и 70 година касније.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!