Прочитај ми чланакУ Сарајеву живи више од 40.000 Арапа, а међу њима је 30 одсто оних који припадају вехабијско-селефијској идеологији какву имају терористичке организације Исламска држава и Ал Каида, пише загребачки "Вечерњи лист" у издању за БиХ.
Лист истиче, позивајући се на незваничне информације, да је до сада депортовано више од 30 арапских држављана, којима је забрањен улаз у БиХ због повезаности са Исламском државом и другим радикалним исламистичким групама, преноси РТРС.
Већина Арапа на мобилном телефону има песме Исламске државе, наводи Вечерњи лист.
Највише Арапа је из Кувајта, око 14.000, те Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије, а највећи проблем је што нико не зна ко улази и излази из БиХ, те колики је број Арапа који су покуповали некретнине.
Извесно је да све масовнија продаја земљишта фирмама и лицима из арапских земаља за БиХ може да представља озбиљан дугорочни проблем, а нејасно порекло новца којим се то чини постало је предмет занимања полицијских и обавештајних агенција у БиХ.
С обзиром на то да држављани арапских земаља немају могућност директне куповине некретнина у БиХ, ту законску препреку успели су да реше тако то што то у њихово име чине фирме или адвокатске канцеларије који располажу милионима евра.
Директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић потврдио је да је у БиХ регистровано 108 фирми посредством којих Арапи купују земљиште у БиХ. Кувајћани воде 71 фирму, 13 Либијци, 10 Сиријци, а две држављани Катара.
„Нашли смо много фиктивних фирми“, истакао је Ујић, појашњавајући да је 99 одсто фирми које тргују некретнинама регистровано са оснивачким капиталом од 2.000 конвертибилних марака, а у међувремену су купиле земљиште или зграде у вредности од по 600.000 или 700.000 конвертибилних марака.
Према његовим речима, проблем је постао толико озбиљан да су се у провере укључили и Агенција за истраге и заштиту БиХ и Обавештајно-безбедносна агенција.
У тексту Вечерњег листа пише да, „шетајући Башчаршијом имате осећај као да сте у саудијском Ријаду или у било којој заливској земљи у којој се спроводи строги шеријатски закон“, као и да готово све Арапкиње носе бурку или никаб.
Трговци и угоститељи своје радње прилагођавају Арапима тако што су ценовници и огласи често штампани на арапском језику, ресторани на излозима наглашавају послуживање халал хране, а у кафићима, осим оних чији су власници Срби и Хрвати, више се не точи алкохол.
Готово сви паркови у Сарајеву, који су пре били омиљена места заљубљених, деце и старијих лица, данас су постали арапска одмаралишта у којима арапске породице бораве читав дан одмарајући се, ручају и клањају.
Познавање арапског језика у Сарајеву данас је вредније од злата и он би ускоро могао да постане службени језик у БиХ, пише лист.
