Прочитај ми чланак

Официр полиције ухапшен због свадбе Гашићевог сина

0

Недеља, 19. септембра, за мене је то поподне почело сасвим уобичајено, рекреативном вожњом бицикла, рутом која подразумева и пролазак преко Багдале, кроз парк који представља јавну површину, доступну сваком грађанину. Међутим, испоставило се да и није баш тако, имајући у виду да је тог дана, због прославе венчања сина директора БИА-е, Братислава Гашића, стање на Багдали било опсадно, почиње официр полиције Предраг Вучетић своју причу за Луфтику.

Крушевљанин Предраг Вучетић је официр полиције. Одликован медаљом УН за заслуге у мировној мисији. Важно је за ову причу. Предраг је свој живот посветио правди и праву, иако они не иду често руку под руку. Својевремено је радио у полицији, и, као и сваки млад и образован човек, трудио се да ради по праву и правди. То га није далеко довело. Постао је заменик командира полицијске станице у Трстенику.

ФОТО: Приватна архива

Предраг је, такође, у име свих колега који то нису смели, штрајковао глађу због криминализације у полицији. Испред споменика Косовским јунацима, у центру Крушевца, у оковима. Више не ради у полицији, али се и даље бори за ред и правду. Кандидовао и за председника Србије 2017. године испред групе грађана „Бела лађа“ када му локалне власти нису дозволиле да на Тргу косовских јунака у Крушевцу прикупља потписе. У РИК је, тако, однео кутију у којој су биле керамичке плочице.

Предраг Вучетић је, такође и спортиста, пасионирани бициклиста. Само, неки дани су за вожњу бицикла несрећнији од других. Као, на пример, дан када је, на крушевачком брду Багдала, у истоименом ресторану који је, неки кажу купио, други закупио на 99 година, Братислав Гашић, директор БИА, славио венчање свог сина Милана.

Предраг је кренуо у своју уобичајену вожњу бициклом, устаљеном трасом, по Багдали. Јер није као да Крушевац има неких градских бициклистичких стаза. Паркови, брдо, шума нека… Међутим, оно што му се десило тешко да ће заборавити.

– Све је врвело од припадника БИА-е и МУП-а који су обезбеђивали тај скуп. Прошао сам поред ресторана, потпуно незаинтересован за оно што се одигравало унутра и сео на једну од клупица са којих се види панорама Крушевца, где сам и направио снимак у трајању од неколико секунди.

Телефон ниједног тренутка није био окренут ка ресторану, већ искључиво према граду. Потом сам се вратио истом рутом, прошао поред ресторана и кренуо да се спуштам улицом Мајке Југовића, када ме је под ротацијом сустигла патрола полиције и зауставила на углу улице Саве Шумановића. Затражили су ми личну карту на увид. Када сам упитао по ком основу ми траже личну карту, рекли су ради провере њене веродостојности, што је апсурд – објашњава Вучетић.

Да би се посумњало у веродостојност личне карте, прво се мора извршити увид у исту. Дакле, основ који су навели полицијски службеници је у самом старту био погрешан, јер су га навели и пре него што им је предао личну карту на увид, што је указивало да је нешто друго по среди. Затим су дотрчала још два неуниформисана полицијска службеника који га познају, објашњава наш саговорник, јер је као дипломирани официр полиције и дипломирани правник провео 15 година на раду у Полицијској управи у Крушевцу.

– Исти су рекли да ме морају привести до просторија Полицијске управе ради утврђивања идентитета, што је други апсурд у полицијском поступању. Ово из разлога што се лице доводи у просторије ради утврђивања идентитета уколико исти нема личну карту код себе или се на други начин не може утврдити његов идентитет (ако га нико од присутних не познаје или се сумња у веродостојност прописане исправе) – прича Предраг кога, сасвим је сигурно, знају сви припадници МУП у Крушевцу а и сви Крушевљани.

Вучетић даље наводи да им је личну карту сам предао, иако су га присутни познавали и све је упућивало на то да је његово привођење било једино из разлога што је припадницима БИА-е и МУП-а познат као критичар власти, те су се забринули да није којим случајем уснимио неког од њих или присутних гостију на свадби. Затим су почели да му постављају питања да ли је снимао нешто телефоном и говорили како ће морати исти да им преда, милом или силом, иако је говорио да је телефон његово приватно власништво.

– Тражио сам да искористим своје право и назовем браниоца, што ми нису дозволили. Врло брзо је дошла још једна патрола са комби возилом (“марицом”), те су наставили са инсистирањем да предам телефон. Напослетку сам пристао да предам, али да ми дозволе да претходно искључим исти. Када сам желео да склоним телефон од њихових погледа, како не би видели шифру коју користим, помислили су да сам кренуо неког да зовем или да снимам, те су ме ухватили за руке и силом га одузели – наставља Вучетић.

Кренула му је крв из носа, па је захтевао да га одвезу прво до Службе хитне медицинске помоћи, што су учинили. Тамо су констатовали повишену гликемију и температуру 37.2. Ординирајући лекар је дао савет да се хитно јави у ковид амбуланту, што су полицијски службеници игнорисали и одвели га у Полицијску управу.

– Након консултација са вишим јавним тужиоцем Братиславом Петровићем понуђено ми је да откључам телефон и покажем садржај или ће га одузети и послати на вештачење. Пристао сам да покажем садржај, где је полицијски службеник својевољно избрисао снимак панораме који сам начинио, а потом су ми дали да потпишем образац са правима доведеног лица и пустили ме. Након тога, Полицијској управи у Крушевцу и Вишем јавном тужилаштву поднео сам захтеве да ми доставе копије службених белешки и извештаја у вези предузетих радњи, а сагласно Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, на чије одговоре још увек чекам – каже Предраг Вучетић.

О дешавањима у Крушевцу али и читавој Србији овај млади човек има само један коментар: Ако хоћете да живите здраво, морате прво да питате нашег баштованско-информерског ађутанта (или скраћено БИА) за дозволу, као што се он пита и за све друго у нашем граду.

Изгледа да према његовим оперативним сазнањима, бициклисти преузимају примат над опозиционим политичарима и почињу да представљају категорију која прети да угрози Уставом утврђени поредак и националну безбедност. Стога, подно Јастрепца, у својој хацијенди, он обучава младе јастребове да кидишу на двоточкаше.

Њихова логика је: “Ако ниси као Невена (Ђурић), онда ниси ни невин”. Познато је да вожња бицикла стимулише мозак, а познато је и да овој власти одговара што мање људи са мозгом.

Баланс између једних и других је тешко наћи, јер су то две природно неспојиве категорије. Њихов једини кантар биће избори 2022. године. А зна се где бициклисти побеђују – на улици! – закључује Предраг Вучетић.