Прочитај ми чланак

Од погрома 2004. нова фаза деловања великоалбанске политике

0

(Танјуг)

Вечерас је у дворани Српског културног друштва „Просвјета“ у Загребу одржана трибина „Годишњица мартовског насиља на Косову и Метохији“ на којој је речено да је погром Срба 2004. године нова фаза деловања великоалбанске политике.

17.-mart-Kosovo-i-Metohija
„Погром који се 2004 десио на Косову и Метохији није никакав реваншизам него нова фаза деловања великоалбанске политике“, рекао је директор приштинског Народног музеја Бранко Јокић, на трибини коју су организовали Вијеће српске националне мањине града Загреба и амбасада Србије у Хрватској.

Јокић је нетачним оценио да су сукоби на Косову почели од времена кад је на власт дошао Слободан Милошевић, подсетивши да су они постојали знатно раније.

Сви који су упозоравали на оно шта се дешава на КиМ и борили се за равноправност Срба и Албанаца наКосову, а не на прегласавање Срба који су били у мањини, проглашавани су за народне непријатеље, додао је он.
Јокић је указао на страдања Срба, њихове имовине и црквеног и културног блага на подручју покрајине.

Протојереј-ставрофор Слободан Лалић, загребачки парох и директор Опште српске православне гимназије „Кантакузина Катарина Бранковић“ нагласио је да се из назива КиМ избацује део Метохија зато што означава црквени посед и тако показује вековно присуство СПЦ на КиМ где јој је било и седиште у Пећкој патријаршији.

Он је подсетио да је Пећка патријарија, уз манастире Високи Дечани и Грачаница и цркву Св. Богородице Љевишке у Призрену стављана на листу УНЕСКО-а.

Саветник у амбасади Душан Вујовић подсетио је на размере уништавања од 1999. године, укључујући и насиље из 2004. Према подацима од 1999. укупно је уништено 155 културних споменика, 250 гробаља и 6.750 надгробних споменика. У насиљу 20024. побијено је више десетина, а рањено више стотина људи, док је 4.000 Срба протерано, а 800 кућа спаљено.

Присутнима су се обратили и амбасадор Србије Станимир Вукићевић и етнолог Мирјана Менковић, саветник у београдском Етнографском музеју која је говорила о процесу обнове уништених српских културних споменика на КиМ.

Трибини су присуствовали српски посланик у Сабору и председник Српског народног вијећа Милорад Пуповац, председник Српског културног друштва „Просвјета“ Чедомир Вишњић , председник Српског привредног друштва „Привредник“ Никола Лунић, као и већи број мањинских активиста, активиста српских организација и личности из јавног живота .

Трибине поводом годишњице насиља над Србима на Косову и Метохији прошле седмице су одржане у Слатини и Вуковару у организацији генералног конзулата Србије у Вуковару и заједничког већа општина из Вуковара, односно српске мањинске самоуправе у Слатини.