Прочитај ми чланакПре осам година, јавни дуг Србије износио је 17,7 милијарди евра, а најсвежији подаци за јул ове године кажу да је држава дужна 26,6 милијарди евра. То значи да је сваки становник Србије у међувремену на своја леђа преузео додатних 1.383 евра јавног дуга.
У Закону о буџетском систему Србије већ десет година стоји помало заборављена одредба – да, према фискалним правилима, удео јавног дуга у БДП неће бити већи од 45 одсто.
Фискална правила постала су део регулативе 2010. године, пошто је већ било јасно да политичари неће сами од себе водити рачуна о одрживој потрошњи. Наиме, две године раније десио се познати “двоструки удар” на буџет, када су, на захтев Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), пензије повећане чак четири пута у току 12 месеци, што је, уз избијање незапамћене глобалне финансијске, а потом и економске кризе, припремило терен за оно што је уследило – експозиван раст јавног дуга Србије.
Дуг државе се тако од 2008. до 2012. дуплирао, и са 8,7 милијарди евра дотерао до 17,7 милијарди евра, а његов удео у БДП порастао је са 26,8 на 52,9 одсто
Како је растао јавни дуг по глави становника
Те 2012. године држава је дуговала 17,7 милијарди евра, док је званична статистика пребројала да је Србија имала 7,219 милиона становника. Када се, дакле, дуг прерачуна “по глави”, произилази да је свако од нас, од најмлађих до најстаријих био задужен са 2.454 евра.
Већ следеће године јавни дуг је порастао за готово 3 милијарде евра, на 20,141 милијарди евра, док се број становника смањио – што је довело до тога да у 2013. наш дужнички скор по глави порасте за 300 евра, на укупно 2.804 евра.
Сећате ли се израза “фискална консолидација”? Можда ћете се пре сетити “стезања каиша”, замрзавања раста плата и пензија…све то није дало резултата, па се крајем 2014. године прешло на такозване “оштре мере штедње”, односно на смањење плата и пензија, кога су били поштеђени они са најнижим примањима.
Резултати у виду смањења јавног дуга се, међутим, још нису видели “рекордне” 2015. године, када он достиже 24,8 милијарди евра или 70 одсто бруто домаћег производа Србије, а број становника пада на 7,11 милиона. Те године јавни дуг по глави становника износи 3.488 евра.
Пандемија задуживања
Од 2015. године, међутим, мере штедње дају резултата, па већ 2016. јавни дуг пада на 67,8 одсто удела у БДП, следеће године на 57,9 одсто а 2018. на 53,7 одсто БДП.
Прошлу годину завршили смо са јавним дугом величине 23,94 милијарде евра и са 6,96 милиона становника. Дужнички скор по глави грађана Србије износио је 3.438 евра, за 50 евра мање него “рекордне” 2015. године.
Задуживање државе се, међутим, није смањило, само су се променили разлози, па уместо за исплату плата и пензија, Србија почиње да се задужује како би спровела инфраструктурне пројекте, и то у већини случајева на потпуно нетранспарентан начин.
Што нас доводи до избијања епидемије коронавируса.
Само у протеклих седам месеци, Србија се задужила за 2,71 милијарду евра, што је јавни дуг “погурало” на 26,58 милијарди евра на крају јула. Са друге стране, како статистика процењује да Србија тренутно има 6,93 милиона становника, долазимо до тога да, на име јавног дуга, свако од нас тренутно дугује 3.837 евра.
Разлика у односу на 2012. годину и додатни дужнички терет тежак је тачно 1.383 евра.
А на то да дужнички скор по глави неће падати указују два тренда – на један упозоравају аутори “Кварталног монитора”, који очекују да ће јавни дуг ове године додатно порасти и (поново) премашити удео од 60 одсто у БДП.
На други упозоравају демографи, пошто се број становника Србије, оних по чијим главама рачунамо јавни дуг, упорно смањује.
