Прочитај ми чланакШатори, тоалети и канте за смеће - које сте ви платили, а да вас нико није питао. Било је сумњи у то ко је платио све оно што је било неопходно за "Не дамо Србију" митинг. Сада више нема дилеме.
Испред Скупштине Србије – шаторијада на „велико“.
И тако већ недељама. Преко пута у Пионирском парку – исту слику гледамо скоро два месеца. Мушкарци са капуљачама се смењују као на траци. У шаторима различитих боја „студенти“ – који пре подсећају на пензионере. Али, за све њих председник има само речи хвале.
„Стварно вам се дивим, не само због тога што сте издржали у тешким временским условима да будете напољу да опстанете, дивим вам се због храбрости да изџите линч којим сте били изложени, и то вас издваја, то вас разликује и то ће увек увек у животу да вас разликује“, рекао је Александар Вучић 19. априла.
И хоће, нема дилему пуковница полиције у пензији Славица Радовановић.
Али, неће се сви који кампују испред врата парламента и прозора председника разликовати по томе о чему говори Александар Вучић, већ, каже, по нечему другом.
„Оно што је страшно – ту се и налази један број људи који би требало да буду у установама за извршење кривичних санкција, а не да се налазе ту. Они који се ту налазе су агресивни људи, чак сам и ја имала проблем напада једног од њих. Грађани нису безбедни када туда пролазе, то су људи који се финансирају нашим парама“, рекла је Славица Радовановић, пуковница Полиције у пензији.
У то је уверен и новинар недељника Радар Милан Радоњић.
Подаци показују и да је новац Београђана отишао и на разне „потрепштине“ за скуп напредњака – „Не дамо Србију“.
„Открили смо да је градски Секретеријат за одбрану и ванредне ситуације расписао тендер за набавку мобилних толатета, за набавку шатора, капија, билборда са озвучењем и да све то кошта, да је процењена вредност тог тендера око 400 милиона динара. Оно што се 12. априла овде десило траје и даље. Тај скуп који је најављен под називом ‘Не дамо Србију’, испоставиће се да они не дају овај центар града који је претворен у парамилитирални камп,“ казао је Милан Радоњић, новинар недељника Радар.
Радовановић је додала да је од колега полицајаца сазнала да се унутар тих објеката дешавају и туче.
„(Сазнала сам да) људи тамо користе алкохол и недозвољена средства, знају да буду опасни и агресивни. Питала сам их како се они осећају – рекли су да се осећају небезбедно, зато што се у самом парку налази велики број наоружаних људи, налази се број људи који чак имају и полицијске ознаке и полцији је управо речено да не реагују ни на какве потезе тих људи и било шта да предузимају да се праве као да не виде“, описала је.
Ако смо од новинара и сазнали колико је све грађане коштао скуп којим „нису дали Србију“ – да ли ћемо икада сазнати колико кошта, а и чему служи окупирани парк, шатори, тоалети… – а што, чини се, не плаћа странка већ држава или град?
„Ово никада нико није радио Београду, нико се није усуђивао на овакве потезе, на овакво бесрамље“, рекао је Радоњић.
