Прочитај ми чланак

Нове оптужбе: Србија дискриминише мањине?!

0

romi-650x487

БЕОГРАД – Србија има законе за заштиту права националних мањина и њихово укључивање у друштво, али се они не спроводе на адекватан начин, поручили су говорници на конференцији „Различити модели инклузије националних мањина“

Они су на конференцији „Различити модели инклузије националних мањина“ у Београду навели и да су механизми за остваривање права националних мањина невидљиви у јавности.

Саветница у Сектору за савремено стваралаштво и креативне индустрије Министарства културе и информисања Александра Ђорђевић рекла је да је Закон о култури добар пример закона који штити права националних мањина у Србији и захтева њихову инклузију у друштво.

„Проблем је што се закони у Србији не примењују на адекватан начин јер су у друштву присутне организационе и физичке баријере, као и нека схватања због којих одређене особе не могу да искористе своја права“, истакла је она.

Ђорђевић је додала да то министарство активно сарадује са националним саветима националних мањина, расписује конкурсе и финансира пројекте за унапређивање њиховог друштвеног положаја, али је проблем, како је казала, затвореност тих пројеката за ширу јавност.

„Ти пројекти су често затворени за ширу публику, а понекад се сама циљна група изоставља из њихове реализације“, сматра она.

Саветник у Канцеларији за људска и мањинска права Владо Радуловић оценио је да јавност не препознаје значај рада националних савета националних мањина за развој и унапређивање права националних мањина у области културе, образовања, језика и информисања.

Према његовим речима, значајан допринос остваривању права националних мањина та канцеларија је дала припремањем Стратегије превенције и заштите дискриминације, коју је Влада усвојила 2013. године, а која представља усаглашен систем мера, услова и инструмената јавне политике.

Координаторка Регионалног центра за мањине Јована Вуковић навела је да иако постоје механизми за заштиту мањинских права, они су невидљиви, казнена политика је блага, а институције нису довољно осетљиве на та питања.

„Жртве у њима дозивљавају секундарну дискриминацију као да су оне одговорне за кршење њихових права“, истакла је она.

На конференцији, коју је организовала Регионална акција за уметност, културу и унапређивање здравља, вођа тима пројекта

„Промоција људских права и заштита мањина у југоисточној Европи“ Емир Аџовић поручио је да је за побољшање положаја припадника националних мањина неопходно поћи од општинског нивоа.

„На тај начин можемо испитати њихове проблеме и онда их поделити са државним органима“, рекао је он и додао да се тај пројекат тренутно спроводи у 36 општина у региону.

Конференција је отворена наступом учесника из осам земаља региона и представља завршну активност пројекта „Инклузија мањина не треба бити илузија“, током којег су учесници користили позоришну методологију да укажу на проблеме дискриминације, нетолеранције и искључивања мањина из различитих друштава.

Извор: Танјуг