Pročitaj mi članakDejana Bačko je rođena bez gornjih ekstremiteta i od deteta koje nisu želeli da prime u vrtić izrasla je u studentkinju Akademije umetnosti.
Првих пет година живота Дејана је провела у једном од домова за децу са посебним потребама. Њени родитељи су схватили да њој тамо није место, те су је вратили кући.
– Увек се питам зашто сам ја овако баш рођена, али Бог је тако хтео, можда ми није дао руке, али ми је дао други таленат, објашњава ова девојка која каже да је увек срећна и насмејана.
Од пете године учила је како да живи самостално. Учила је како да се обуче, опере зубе, намести кревет, а нису јој страни ни кухињски послови. Тада је почела њена чаролија са платном. Осликала је пужа, а четири године касније почиње истраживање са бојама.
– Никада ме није спутавало у животу то што сам рођена без руку. Уз мајку Сандру, која ми је највећа подршка, све могу. Једино не могу да закопчам дугме на фармерицама – каже Дејана и наводи да јој је као детету јако тешко падало, да је маму молила да јој да њене руке.
На питање како се осећа када неко други покуша да уради нешто што може само она, Дијана каже да тада буде срећна и узбуђена.
Дејана је уписала студије сликарства и нада се да ће једног дана постати позната сликарка!
– Волим боје, волим платно, то ме једноставно испуњава, рекла је Дејана која је почела да слика још са 5 година. Каже да је пробала све технике сликања и да је имала своје изложба, а прву већ са 8 година.
Поред тога она се бави теквондом и може све технике да ради ногама.
Нашла сам на Фејсбуку информације о клубу, позвала сам тренера и питала да ли могу да се упишем, а он је рекао наравно. После 4 месеца на државном првенству освојила сам златну медаљу. Имам још једну медаљу, сребрну са Европског првенства које је било у Варшави.
Дејана тренира сваки дан по сат ипо времена и да би стигла и на факултет и да црта спава по 4, 5 сати, не више.
– Дејану сам упознао када ми је послала захтев на Фејсбуку. Видео сам слику како је подигла ногу, одушевио сам се. Када је дошла у салу и када сам приметио њен први ударац, одмах је почела да тренира, рекао је њен тренер.
Њен циљ су Олимпијске игре у Токију 2020 године, али да јој је потребна велика финансијска помоћ како би могла да оде у Јапан и да се врати. Дејана игра и фудбал, али и плива, међутим она је била и фотомодел.
Сви њени другови са тренинга кажу су да се Дејана брзо уклопила и да је изузетно комуникативна и дружељубива.
Дејанин идол је Ник Вујичић којег је упознала пре 4 године. Како каже, за то је заслужна њена мајка.
– Ник ми је рекао да сам за њега ја најлепша на свету, каже Дејана.
Поред Ника, њен велики идол је и Новак Ђоковић и диви се његовом раду и труду, а пре свега хуманости.
– Много је хуман и добар, помаже другима, зато га волим, рекла је Дејана.
Новак је снимио поруку за њу када је чуо колико га поштује, а док је Дејана гледала и слушала потекле су и сузе радоснице. Он јој је рекао да је за све људе управо она инспирација и да се и он диви њеној вољи и труду.
Срећно је заљубљена и ужива у сваком дану као и већина девојака њених година. Упознала га је на тренинзима теквонда.
– Први пут смо се видели на тренингу, али смо се баш, баш упознали када смо отишли на пиво, тада сам схватио да је она једна дивна особа. Пријатељи су ми рекли свака част. Ја сам рекао да она можда нема горње екстремитете, али да има много веће квалитете, каже њен момак Немања.
