Студенти су организовали протесте због напада СНС функционера и батинаша на студенте ФДУ. После сваког напада на студенте, протести су расли. Ко је подстрекивао нападе на студенте, и ко је онда наредио полицији да обезбеђује скупове студената, који спроводе обојену револуцију? За кога тај ради, ако студенти спроводе обојену револуцију? Ко ствара поделе у друштву?

После три месеца од почетка студентских блокада и подршке коју су добили од грађана, можемо рећи да није дошло до подела у народу или међу обичним људима. Већина жали за жртвама из Новог Сада, не жели да се тако нешто понови и зато тражи да одговорни за убиство 15 људи у Новом Саду и нападе на студенте одговарају.

Подржавам студенте и њихове захтеве. Међутим, колико је реално да ће режим (ова управљачка елита) испунити захтеве студената? Јер, ако би истражили корупцију у случају извођења радова на згради Железничке станице у Новом Саду, морали би реше и остале случајеве корупције и криминала у последњих не само 12 година, него 24 и више година, у затвору би завршили скоро сви из врха сваке гране власти и службе безбедности. Они то неће урадити.

Захтеве студената може да испуни само нова власт, након лустрације у свим гранама власти. И ту је проблем, јер не постоји јака или права опозиција, не зна се ко ће бити нова власт, не можемо да се сложимо ко ће бити нова власт… Већина не жели Вучића на власти, ни да се ,,жути” врате на власт, а студенти нису још спремни да управљају државом. Дакле, власт је изгубила поверење народа, опозиција нема поверење народа. Неко излаз види у томе да студенти изаберу кандидате опозиције, представнике опозиције у прелазној влади… Колико је то реално, чак и кад би у раду пленума учествовали сви студенти у Србији?

Ако би се студенти сада бавили изборима, одмах би настале поделе и фракције. Добро је што студенти не мењају курс и захтеве, само да буду истрајни у томе. А биће, јер не желе да одлазе из Србије, и свесни су степена криминала и корупције. На жалост, морало је да страда 15 углавном младих људи, деце, да би напокон цео народ схватио да корупција убија и да тај проблем мора да се реши. Више ништа не сме да се крије од јавности, од грађана који су носиоци суверенитета.

А где је национална интелигенција у целој причи, у овом историјском тренутку? Део националне интелигенције упозорава нас да ће уместо Вучића на власт доћи Ђилас и да не може да дође на власт без подршке угледних националиста (преваре гласача), који се свесно продају или служе као корисни идиоти (исто као и студенти). Они су уверени да је Вучић мање зло, или, да је непријатељ јачи и да ништа не може да се промени, па кад је тако, решење је да будемо пасивни, да се ,,правимо мртви”. Нек се студенти сами боре против власти и лажне опозиције, ми гледамо наша посла. Хвала на упозорењу да се догађа обојена револуција, само што Србија нема ништа од тога. Као што није имала ништа од тога што су редовно обавештавали јавност како власт продаје Косово и Метохију. 

Други део националне интелигенције подржава протесте студената и верује да је могућа сарадња са прозападним делом опозиције у рушењу Вучића, а да не испадну корисни идиоти и да ће моћи да одбране националне интересе. Мислим да то није могуће, било би све скоро исто као за време ДСС-а и Коштунице. Коштуница и Вучић (и пре њега, на кратко, Томислав Николић) су као националисти заводили националисте, док се спроводила пљачка државе. Коштуница је био део ДОС-а, у СНС је сад пола ДОС-а, а друга половина ДОС-а је проевропска опозиција, која изгледа тражи новог Коштуницу.

Постоји и део патриотске опозиције који је разочаран националном интелигенцијом: не слаже се са онима који сматрају да би требало да будемо пасивни и чекамо Годоа, зато подржава студенте у блокади, али не жели да сарађује са онима који би продали Косово и Метохију, прогонили СПЦ, са онима који не поштују право на приватност и право на избор, са онима који су спровели пљачкашку приватизацију. Овај део патриотског дела опозиције чине углавном верници и активисти који се боре против агенди глобалиста и овај део патриотског дела опозиције схвата да је политика вештина могућег, али и верује у Бога за кога ништа није немогуће.

Народ не жели да Србија уђе у ЕУ и НАТО и уведе санкције Русији. То је је воља народа, то је заједничко свим генерацијама. Народу није толико промењена свест, да било ко може у име народа да призна тзв. Косово, па чак ни да уведе санкције Русији, а да остане на власти. Зато ме не плаши обојена револуција, чак и кад би успела, таква власт се не би дуго одржала, па би опет дошли на исто: ко да замени напредњаке и ,,жуте”, тј. ову управљачку или владајућу елиту.

Ко жели да победи Вучића, мора придобити патриотски део опозиције и део СНС бирача, а они неће прихватити ни националисту као кандидата прозападног дела опозиције, или ако би то био избор студената иза којих стоји прозападни део опозиције. Прозападни део опозиције не може да се врати на власт без преваре, а више не могу да преваре бираче. Ни режим више не може да вара бираче. Међу бирачима, све је више генерација студената, а све је мање генерација пионира.

Никад неки протест који је тако добро организован, и никад нико, пре ове генерације студената, није очистио смеће после протеста. Кроз захтеве које су истакли, студенти су показали да им је примарно право личности, а не право државе, што је у духу светосавског предања. То је разлика у односу на претходне генерације. Ако одговорни за оно што се догодило у Новом Саду заврше у затвору, то ће бити епохална промена, никад нико из врха власти није одговарао због криминала и корупције.

Кад гледам студенте, гледам мало даље у будућност, даље од избора који се очекују због оставке председника Владе Србије. Начин на који се студенти договорају и организују, емпатија коју показују, солидарност коју имају, дају наду да ће после смене генерација промена система бити могућа. За промену система, менталитета, па и да се од смећа очисти Србија, потребно је време. То је посао за више генерација и то је покренула ова генерација младих. Млади су неискварени, боре се за идеале, представљају најбоље из нашег народа и пробудили су наду да то најбоље у народу може да победи најгоре у народу, и зато их народ толико подржава. Студенти граде и буде у народу, све оно што унутрашњи и спољашњи окупатори руше и гуше: љубав, веру, наду, свест о слободи, правну свест, саборност, солидарност, позитивну селекцију… 

Ништа не указује да студентски протести могу постати насилни. Грађани не би следили студенте или опозицију у насилној смени власти. Грађани не би бранили ни режим. Да се сруши режим, није потребно насиље, а није ни добро, циљ је да променимо систем и да Косово и Метохија остане део Србије – то можемо само ако имамо правну свест, као правна држава. Правна држава је суштина студентских протеста, нове управљачке елите, новог система.

Ово може да буде ударац на криминал и корупцију, какав никад није задат у модерној историји Србије. Ова генерација студената може бити прва која ће створити правну државу, прва која ће имати поштене, моралне људе на власти, као своје представнике. Ниједна генерација у модерној историји Србије, то није успела. Старији људи су можда уморни и песимисти, али млади људи нису и они ће се борити против издајника и лопова (и у својим редовима) и неће гајити култ личности ,,великог вође”, него позитивну селекцију, директну демократију… Народ се ослободио страха, сад ће свако да се бори за своја права. Дух слободе изашао је из боце…

Протесте генијално воде млади, без искуства и вођа. Као да нека невидљива сила стоји иза свега, па некима то личи на тајне службе и обојену револуцију. Мени се чини да се догађа нешто као мистерија, као некакво чудо. Мистерија се, речима Жарка Видовића, ,,јавља ,на чисто’, у човеку као и у детету, као у души дечијој, чистој од сваког искуства. Тако и Христос каже: ,пустите децу к Мени!’. Све се, дакле, дешава као само од себе, без наше свесне воље, као некакво чудо”, тј. мистерија је ,,она ,генијалност’ (духовност) која се догађа мимо искуства, пре искуства, изнад искуства и без посредовања искуства, – ,наитијем Духа Светога’”.

Како ће да се реши политичка криза и криза ауторитета у Србији, само Бог зна.Како радили, тако нам Бог помогао.

Ознаке: никола варагић, студентски протести