Прочитај ми чланакНекима је тек почетком деведесетих година прошлога века пало на памет да руше тадашњу државу, али се мало зна да су, како каже прича, мештани лозничког села Трбушнице систем хтели да оборе одмах после Другог светског рата. Море тек се цеви оладиле, а овде смо хтели да вратимо краља, кажу старији Трбушчани чији су очеви или рођаци учествовали у тим работама због којих су неки ‘’зарадили дебелу робију’’.
На просторијама локалног фудбалског клуба стоји натпис ФК Гучево Република Трбушница, исто пише и на дресовима, Република Трбушница истакнуто је на огради основне школе у центру села, а под тим именом овдашња посада плови на регати. Трбушчани данас у шаљивом тону говоре да су републиканци, тако их зову и други, а у сеоској кафани виде се плакете које су од одређених ‘’министарства’’ добили појединци.
У Трбушницу, која има око три хиљаде становника, улази се без визе и пасоша, нема граничних прелаза, потребна је само добра воља и жеља да се посети село које је једно од најпространијих у лозничком крају. Да не буде погрешних тумачења онога ‘’република’’, на уласку у село стоји табла са грбом Града Лознице, тек да се зна коме припада ова месна заједница на чијем челу је последњих 19 година Миодраг Јовић Шућур, њен једини председник у овом веку.
– У првој години после рата, колико знам, постојала је организација ‘’Бели орао’’ која је тражила повратак краља. Направили су чак и министарства полиције, финансија и остала, а у то су осим мештана Трбушнице били укључени и људи из суседних места. Наводно су тражили и осамостаљење, а све се окончало кад су 1949. похапшени и многи су добили дугогодишње затворске казне. Робијали су у Пожаревцу и на Голом отоку. Баш су имали петље да тако нешто раде у време Тита и Комунистичке партије, али су се борили за своју идеју. Како се од приче о повратку краља стигло до републике није јасно, углавном дошло се до назива Република рбушница који се отворено, само кроз шалу, помиње негде од деведесетих година прошлог века. До тада се о томе није јавно причало, а старији још памте да је пре седам деценија то било и опасно по живот – објашњава председник Јовић, али не републике већ МЗ.
printscreen
Мештанин Недељко Петровић данас има 76 година, а у време када је овде тражен повратак краља био је дете, али су му касније причали о томе.
– Било је двадесетак људи у организацији, а када су ухапшени међу њима је био и мој отац Будимир. Није био члан, али се нашао у том друштву па заврши у затвору. Одлежао је четири, а био осуђен на пет година. Наводно су хтели да сруше тај систем, а у тој групи било је младих и образованих људи. Није се касније о томе много причало – каже он.
printscreen
У селу још има потомака оних који су хтели да тек уведен комунизам замени монархија. Осим из Трбушнице у томе су учествовали и људи из Љубовије, Прњавора, Бање Ковиљаче, а неки, тврде њихови потомци, уопште нису знали о чему се ради. Наводно су сакупљали паре за обнову цркве у Бањи Ковиљачи, али је он завршио за потребе организације која би рушила поредак па су и они добили по неку годину апса. Данас Трбушчани немају сличне идеје. Много тога урадили су претходних година уз подршку града, а лани су асфалтирали пут кроз село којим се од Лознице до Гучева стиже много брже, а поносно истичу да је спомен костурница на врху планине на ‘’њиховој територији’’.
– Нећемо да правимо републику, али хоћемо да будемо једно од најуређенијих места за бољи живот, пре свега младих. Прича о републици само нам поправља имиџ – каже уз осмех Јовић задовољан како напредује
Трбушница, чији мештани нису успели да врате краља, али јесу да оставе причу која се и данас памти. Једино што краљ и република никако не иду заједно, осим, можда, у Трбушници, селу које је дало Момчила Гаврића, најмлађег војника свих армија света у Великом рату.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
